utorak, 17.10.2006.
STIGLA JE MALA TANJICA
nedjelja, 15.10.2006.
KOJI ŽIVOT
IZNENAĐENJE!!
još jedan novi post. naime, koji me .u.a. natjerao na pisanje novih nebuloza pitate se vi?
pardon pitaš se ti, Jelena-moja-jedina-čitateljice. prića počinje:
many years ago in a distant place.... pardonisajte me
sad ozbiljno......... o još si tu? ajde dobro!
neki me dan na veslanju jedan frend pitao kaj radim. kak sam izašao sa vode prije njega. (bio sam brži od smrada malog manoreksičnog)
tako da kad je on odlazio po vesla na flos ja sam gledao nasamo jezero.
u prolazu me pitao dali razmišljam o smislu svog života. na kaj sam mu ja rekel da da! na kaj je on rekel da je smisao života umrijeti. ostal sam tam stajat stavljajući kažiprst i palac na vrh nosa između očiju, ZNAŠ TI DOBRO ĐŽEBO na kaj ja mislim (232671).
malo me .a..e.a.o to kaj frajer ima takvo plitko razmišljanje a on je taj koji prolazi s 4,9 u MIJOCU, a ja sa 4,4! inače je glup ko k.r.c!
pa što nije morbidno da je smisao postojanje njegovo gašenje! sjetio sam se onda svrhe same svrhe.
jer naime, Jelena SLUŠAJ ME!!,svrha svrhe je da ima svrhu, a ako ima svrhu ima i sredinu koja je zapravo sam svrha. jer kada bi svrha svrhe bila kraj svrhe svrha nebi imala svrhu. hoću time reći da svrha ne završava kada dobije svrhu jer se mora iskoristiti, ali tada prelazi na viši nivo i dobiva novu svrhu, čime nije završila nego njena svrha je samo jedna druga, nova svrha! kužiš??!
dakle smisao života nije umrijeti, jer time to znači (laićki gledano rođenje (+) poništava se sa smrću (-)) i time ostaje sredina, sam život! ćiji je smisao on sam!
p.s. ja sam ipak samo mali dečkić čije je ovo skromno mišljenje
ponedjeljak, 02.10.2006.
TAJ DIVNI OSJEĆAJ
Naša je ljubav sve ono što nismo, a naši su najdraži snovi! Fascinantna je. Da! Neobična, a opet dovoljno jasna da je ne možemo sami sebi objasniti. Treba je uloviti. Teško je, ali jednom, kad je uhvatimo, ona ostaje! O ljubavi nitko ne ne zna. Svi je poznajemo, jer ljubav je naš najveći poklon onima koje volimo, onima do kojih nam je stalo. Ali ipak i na samome je kraju nije teško pronaći. Treba samo jednom pogledati! Jedan pogled! Jedan dovoljan, jedan dobar pogled! Tu je! Njezini su dijelovi na svakom koraku, a što se više približavamo cilju, rascijepani dijelovi postaju jedna cjelina! Ona prava cjelina! TA ljubav!
