Kritika sim i tam

nedjelja, 05.02.2006.

OĆE NAŠ

Danas je poseban dan! Doslovno. Probudio sam se ujutro apsolutno neumoran. Naime, u subotu sam zbog stvarno jake glavobolje spavao od jedanaest do pet sati poslije podne! Tak me bolila glava da kad sam se probudio mislio sam da kasnim u školu. Činilo mi se da sam spavao cijelu vječnost! Nisam išao van jučer, nije mi sa dalo. Glavobolja nije prestajala cijeli dan. Majčica se bila jako zabrinula jer kad god spavam popodne, fakat sam bolestan! Nisam htio dizati preveliku paniku oko svega toga! Ionako sam jedan dio njonjanja bio sam domeka! Fosilčeki su sa malom zvijeri otišli šopingisovati. Probudil sam se taman da se spustim dolje i pomognem nosit stvari! Tegleći gore uspio sam snimiti sve slatkiše he,he!
I tako probudih se danas oko 15 do osam i otiđoh na trening zaboravivši da Darka (trenera) nema. Jer otišao je sa šest i pol ljudi na sljeme trčati! Pa njesam ti ja pengvin mišljah ja! Je, kao da sam samo ja zahvaljujući vlastitoj narcisoidnosti ostao u klubu! Bilo je više škvadre nego cijeli tjedan zajedno! Svima su se smrznuli š.pc.! no, ja sam ipak otrčao po onoj hladnoći 30min iliti 6km.
Spremajući se za odlazak doma poslao sam Jeleni poruku da me iskoristi dok može i vodi u crkvu! -PAUZA ZA UDAH- -I IZDAH-
Kaj mi je došlo, neznam!uglavnom došavši tamo u manirama najpobožnijih kumica okupirali smo jednu klupicu i tam se utaborili. U džepu sam imao bananu! U slučaju da netko ogladni ili nešto! Pa kaj je, zdravo vojnički, ja spreman! Bilo je ok! Ovim putem pozdravljam kumu Anabel, koju je ovoga puta u naratorskoj ulozi zamijenila Jelena!
Und das ist alles!



AMEN