dalmatheenka https://blog.dnevnik.hr/dalmatheenka

srijeda, 13.03.2019.

Neshvaćena travka proljetna.

Ovaj post pišen inspirirana jednim od komentara s mog prošlog posta, i zahvaljujen svima na komentarima, super ste.thumbup

Odgovorno tvrdin da san ja sve, osim proljetne travke. Neshvaćena možda, ali češće san kaktus nego travka. smijeh
Žena san s puno vrlina, a jedna od njih nije lažna skromnost, ali zato je - svjesnost vlastitih vridnosti i kvaliteta. Obožavan život i ljude, obožavan muziku svih vrsta i veliku kavu s ladnin mlikon, obožavan sist na plažu i gledat u more i istinski uživat u tome.

Nisan imala bajno djetinjstvo i virujen da san baš zato naučila cijenit sitnice, i ne tražit puno.

Sve čemu san ikad težila bia je mir. Jednostavnost. A to je najteže nać. Čak i kad nađeš mir sa sobon, teško ga je nać u okolini.

Danas je sve nekako falše. Sve je s ciljen ''da se vidi''. Ako analiziraš društvene mreže i profile ljudi koji ih koriste, nać ćeš uglavnom nasmijana lica, napirlitane glave, isklesana tila, luksuzne doručko-ručko-večere, skupe aute, hotele, bazene... I sve je to lipo, ma da je barem pola iskreno.

Ne možete mi reć da je u lipoj našoj normalno da niko nema za papar, al ima za već spomenuti kaput u Zare. Na rate. Al nek se vidi. Nemoj da te neko vidi da nosiš kesu iz New Yorkera ili Pepca, a ako slučajno uđeš u koji od ta dva dućana, obavezno u ''orginalnoj Lujs Vujton'' torbi iz lipe naše susjedne Bejha ponesi neku brendiranu kesu da moš ubacit stvari unutra, pa da svi misle da si čunka.

Isto tako slikaj sedanstopedesetosan slika u nekom fensi hotelu, wellnessu, bazenu di si otiša jedanput pa dili na instaču svaki dan po jednu sliku da misle da misecima uživaš. Nema veze šta si jedva doša s Alfon, nać ćeš u garaži već neka besna kola da se slikaš kraj njih.

Pojedi večeru u najpoznatijem restoranu u gradu, slikaj dva ipo grama spize koja koštaju ko tvoja misečna plaća, pa posli žicaj momka da ti kupi cigare i burek.

Svi će reć ''ti si ljubomorna''. Znan ja. Ma recite, al znajte, ja bi više bila ljubomorna kad bi mi Frajer otiša na pivo i ćevape bez mene, a recimo mogla bi si priuštit bokun tog luksuza i priuštin si ga ponekad, al onda ga ne uništavan naslikavanjem svake dvi ipo sekunde i kačenjen slika po društvenim mrežama, nego uživan onako iskreno boemski. Isto ka šta uživan u torbi iz nekog dućana iz jedne gradske uličice kojem ne znan ni ime, i ka šta bi uživala u Louis Vuitton torbi da je kupin, ili da mi je neko pokloni.

Raspisala san se sad nepotribno, jer mi je svašta došlo u glavu, a znate s početka moje priče da meni puno toga ima u glavi, pa tu i tamo pokipi ko juha kad ne smanjiš vatru.

Poanta je bila da san ja kaktus, a ne travka. Zašto? Zato šta nisan zahtjevna, nisan najlipša biljka na svitu, ali lipo figuran i lako je samnom. Otporna san na većinu potencijalnih nepogoda jer me malo toga može iznenadit u životu. Ali ako me takneš di ne triba, boden. I teško ti posli bude te iglice izvadit. A mene nije briga, jer te niko nije tira da me diraš di ne tribaš.

Kompletno san tolerantna prema svemu osim prema falširanju života i ljubavi i prijateljstva.

I zato ne razumin - zašto ljudi očekuju da su svi ka oni? Zašto se teško pomirit s tim da nisu? Zar ne bi život bia užaaasno dosadan da su svi ka ti? Ka ja? Da svi isto izgledaju i da se isto oblače? Da slušaju istu muziku i vole iste filmove?

Jer realno je da smo svi drukčiji, posebni i baš zbog toga smo zanimljivi.Doduše, neki imaju više dodirnih točaka, neki manje. Ja volin kavu, ti čaj. Ja volin zimu, ti lito. Zar je bitno?! Bitno mi je da si čovik, i da me prihvaćaš s vrlinama i manama, da mi pomažeš da buden bolji čovik, da me razumiš kad mi je teško, da mi doneseš maramice i slajić kad san u PMS-u, a ne da od mene pokušavaš napravit sebe. Ne ide to. Dugo mi je tribalo da napravin ovu 'sebe' kakva jesan. Ne dan ti da mi to uzmeš.

Ja ću prihvatit sve tvoje, tvoju vjeru ili ateizam, tvoju karijeru ili obiteljski život, tvoju plavu ili crnu kosu, tvoju bilu ili crnu kožu, tvoj fensi lajfstajl ili tvoj burek, tvoj heavy metal ili narodnjake, sve ono šta ti uistinu jesi, ako si dobar čovik. Sve šta tražin je da i ti prihvatiš ono šta ja uistinu jesan, jer san dobar čovik. Tek tada možemo funkcionirat.

Oznake: travka, proljetna, ljudi, život

13.03.2019. u 16:07 • 4 KomentaraPrint#^

subota, 09.03.2019.

S prijama i cvićen isto je.

Iman problem šta u mom stanu nikako ne mogu uzgojit cvit. Probala san sto vrsta kojima ne triba sunce jer živin u prizemlju di svega ima više nego sunca. Pa bi ih gladila, mazila, zalivala, primištala... Još je samo falilo da im počnen tepat ili pivat uspavanke, iako bi tada vjerojatno uvenili momentalno od drečanja. Posli san se pomirila s tim i uzela umjetno, koje samo tu i tamo triba pobrisat od prašine i uvik lipo figura i ne maltretira me.

Isto je bilo i s prijateljicama, koliko god ja gladila, ugađala, i zalivala ta prijateljstva, nekad jednostavno nije išlo. Pa san svatila da nije do mene, nego je do toga šta njima tribaju neke stvari, uključujuć i onu stvar, isto ka šta cviću triba sunce, da bi sve išlo glatko. I jedno i drugo triba bit zadovoljeno, da bi funkcioniralo.

Koliko god se trudiš, nekad jednostavno nije dovoljno. Pogotovo ako ti imaš sve šta ti triba i zadovoljna si i lipo ti je. To vam, lipi moji, ne da nije dobro u ženskom ''prijateljstvu'', nego je okidač za kraj. Voli ona tebe dok plešeš kako ona svira, dok ste obe neudate, nemate dice i vrhunac života vam je otić vanka suboton. I sridon, i petkon, i bilo kad. Ali ne daj ti Gospe da se ti usudiš udat ili rodit prije nje, i stavit nju i izlaske na drugo misto. Onda ti je gotovo. Onda ne da si obilježena ko mrtva, već si sebi iskopala rupu i legla u nju, samo te još triba zakopat i stavit ti nadgrobni spomenik s natpison ''Udala se i umrla.'' Toliko san puta čula tu rečenicu, da mi je bilo po kunu, mogla bi kupit kaput u Zare odjednom, a ne na rate.

Ne. Nisan umrla ako san se udala, ti si tada umrla. Jer ne znaš dilit sriću svoje prije. Jer misliš da bi prvo tribala živit za tebe, pa tek onda za muža i dicu. Jer nemoš podnit da nekad na kavi pričan o svom ditetu, a ne samo o tvojim izlascima i superkulfensi životu od petka do petka. Jer nemoš oprostit kad moran doma skuvat ručak, pa nekad ne mogu sidit tri sata na kavi.
Nisan ja umrla. Ja san tek počela živit. Ja san tek sad ispunjena. I od srca želin i tebi da jednom budeš tako ispunjena, i da imaš priju koja to poštuje, i svejedno te voli.

Oznake: žene, cviće, prijateljstvo, udaja, dalmatheenka

09.03.2019. u 18:35 • 9 KomentaraPrint#^

petak, 08.03.2019.

Dan Žena. S velikim Ž.

Piše mi se nešto negdi. Uvik iman nešto za reć, ali me niko neće da sluša. Kažu: puno pričaš, previše razmišljaš, kompliciraš... Bla, bla, bla... Jesan. Pa šta ću sad. Takav mi je horoskop i zvizda pod kojon san rođena, a čini mi se da je malo i do toga šta san Žena.
Namjerno san stavila veliko Ž. To bi tribalo uvest u pravopis. Nije to mala titula. U toj jednoj tituli se krije iljadu drugih - mater, sestra, prija, ljubavnica, kuvarica, čistačica, psihologica, i taaaako dalje, i tako bliže. A i mi žene nekako volimo sve veliko. 
Jel vi mislite da je lako doć s posla na kućni posa, umisto izvalit se na kauč i blejit u neku utakmicu? Nije. Isto ka šta nije lako imat pun ormar robe, a nemat šta obuć (i svaki dan kasnit svugdi jer se bar 5 puta moraš prisvuć dok skužiš da ti je ona prva kombinacija ipak bila najbolja). I onda te Frajer kad se požališ da si umorna izbezumljeno pita "a od čega?!" Jel mislite da je lako u tom trenu suzdržat se da ga ne puntaš šakon posrid čela? Nije, lipi moji. Nikako.
Dodatna poteškoća titule sa velikin Ž je ogromna fobija od vage. Stat na vagu je, ajde da ne pretjerujen, još i lako. Zaključaš se u kupatilo, žmiriš par minuta, pa se usudiš pogledat brojku, pa plačeš par minuta... E, al teško je onda izać iz kupatila. Imaš osjećaj da ti na čelu piše koliko kila imaš. Čokolada te gleda, moli te da je slistiš. A ti voliš čokoladu. Ali voliš i komplimente, pa ipak odlučiš od ponediljka na dijetu. Ali baš u ponediljak dobiješ stvari, i slistiš onu čokoladu, i još jednu, dvi, jer ćeš ionako na dijetu od idućeg ponediljka.
Pa si onda živčana, ronzaš. Pa te Frajer pita šta ti je, a ti kažeš "Ništa." , "Kako ništa kad vidin da nešto je?" , "A pa ne znan. Znan samo da san tužna.", "Pa dobro, zašto si tužna?", "Ne znan. Pusti me na miru."
I onda te jadni čovik pusti na miru. Onda popizdiš jer te pustija na miru, umisto da je ustraja. Sigurno ga nije briga. A i debela si. Zato ga i nije briga. Možda te više ni ne voli. Pa ti onda dođe da reveš. Otvaraš novu čokoladu i počneš guglat dijete, zdrave recepte, pa nađeš neki novi recept za palačinke, i opet nemoš na dijetu.
Ljudi moji, to je začarani krug. Bit Žena je drama. Nije lako bit ni Ženin čovik, ali brate, nama je teže. Oni uvik mogu pobić od nas na kavu, na pivo, i vratit se. Mi ne možemo pobić od nas, mi to tribamo preživljavat. Svaki dan. I u tome je naša snaga. U tome je veliko slovo naše titule - kad Žena može sama sa sobon izać na kraj.
Eto raspisala san se. Sad zamislite kako je kad pričan.  Sretan dan Žena i svih koji s nama izlaze na kraj. d9

Oznake: žena, dan žena, dalmatheenka

08.03.2019. u 04:02 • 5 KomentaraPrint#^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

  ožujak, 2019  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Ožujak 2019 (3)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Ko san? Šta san?

Ja san jedna žena. Dalmatinka. Volin puno mislit i govorit, a volin i pisat. Ne znan jel zanimljivo to šta pišen, ali bila bi fešta u mojoj glavi da to ne izbacin negdi. smijeh

Linkovi