dalmatheenka https://blog.dnevnik.hr/dalmatheenka

srijeda, 13.03.2019.

Neshvaćena travka proljetna.

Ovaj post pišen inspirirana jednim od komentara s mog prošlog posta, i zahvaljujen svima na komentarima, super ste.

Odgovorno tvrdin da san ja sve, osim proljetne travke. Neshvaćena možda, ali češće san kaktus nego travka.
Žena san s puno vrlina, a jedna od njih nije lažna skromnost, ali zato je - svjesnost vlastitih vridnosti i kvaliteta. Obožavan život i ljude, obožavan muziku svih vrsta i veliku kavu s ladnin mlikon, obožavan sist na plažu i gledat u more i istinski uživat u tome.

Nisan imala bajno djetinjstvo i virujen da san baš zato naučila cijenit sitnice, i ne tražit puno.

Sve čemu san ikad težila bia je mir. Jednostavnost. A to je najteže nać. Čak i kad nađeš mir sa sobon, teško ga je nać u okolini.

Danas je sve nekako falše. Sve je s ciljen ''da se vidi''. Ako analiziraš društvene mreže i profile ljudi koji ih koriste, nać ćeš uglavnom nasmijana lica, napirlitane glave, isklesana tila, luksuzne doručko-ručko-večere, skupe aute, hotele, bazene... I sve je to lipo, ma da je barem pola iskreno.

Ne možete mi reć da je u lipoj našoj normalno da niko nema za papar, al ima za već spomenuti kaput u Zare. Na rate. Al nek se vidi. Nemoj da te neko vidi da nosiš kesu iz New Yorkera ili Pepca, a ako slučajno uđeš u koji od ta dva dućana, obavezno u ''orginalnoj Lujs Vujton'' torbi iz lipe naše susjedne Bejha ponesi neku brendiranu kesu da moš ubacit stvari unutra, pa da svi misle da si čunka.

Isto tako slikaj sedanstopedesetosan slika u nekom fensi hotelu, wellnessu, bazenu di si otiša jedanput pa dili na instaču svaki dan po jednu sliku da misle da misecima uživaš. Nema veze šta si jedva doša s Alfon, nać ćeš u garaži već neka besna kola da se slikaš kraj njih.

Pojedi večeru u najpoznatijem restoranu u gradu, slikaj dva ipo grama spize koja koštaju ko tvoja misečna plaća, pa posli žicaj momka da ti kupi cigare i burek.

Svi će reć ''ti si ljubomorna''. Znan ja. Ma recite, al znajte, ja bi više bila ljubomorna kad bi mi Frajer otiša na pivo i ćevape bez mene, a recimo mogla bi si priuštit bokun tog luksuza i priuštin si ga ponekad, al onda ga ne uništavan naslikavanjem svake dvi ipo sekunde i kačenjen slika po društvenim mrežama, nego uživan onako iskreno boemski. Isto ka šta uživan u torbi iz nekog dućana iz jedne gradske uličice kojem ne znan ni ime, i ka šta bi uživala u Louis Vuitton torbi da je kupin, ili da mi je neko pokloni.

Raspisala san se sad nepotribno, jer mi je svašta došlo u glavu, a znate s početka moje priče da meni puno toga ima u glavi, pa tu i tamo pokipi ko juha kad ne smanjiš vatru.

Poanta je bila da san ja kaktus, a ne travka. Zašto? Zato šta nisan zahtjevna, nisan najlipša biljka na svitu, ali lipo figuran i lako je samnom. Otporna san na većinu potencijalnih nepogoda jer me malo toga može iznenadit u životu. Ali ako me takneš di ne triba, boden. I teško ti posli bude te iglice izvadit. A mene nije briga, jer te niko nije tira da me diraš di ne tribaš.

Kompletno san tolerantna prema svemu osim prema falširanju života i ljubavi i prijateljstva.

I zato ne razumin - zašto ljudi očekuju da su svi ka oni? Zašto se teško pomirit s tim da nisu? Zar ne bi život bia užaaasno dosadan da su svi ka ti? Ka ja? Da svi isto izgledaju i da se isto oblače? Da slušaju istu muziku i vole iste filmove?

Jer realno je da smo svi drukčiji, posebni i baš zbog toga smo zanimljivi.Doduše, neki imaju više dodirnih točaka, neki manje. Ja volin kavu, ti čaj. Ja volin zimu, ti lito. Zar je bitno?! Bitno mi je da si čovik, i da me prihvaćaš s vrlinama i manama, da mi pomažeš da buden bolji čovik, da me razumiš kad mi je teško, da mi doneseš maramice i slajić kad san u PMS-u, a ne da od mene pokušavaš napravit sebe. Ne ide to. Dugo mi je tribalo da napravin ovu 'sebe' kakva jesan. Ne dan ti da mi to uzmeš.

Ja ću prihvatit sve tvoje, tvoju vjeru ili ateizam, tvoju karijeru ili obiteljski život, tvoju plavu ili crnu kosu, tvoju bilu ili crnu kožu, tvoj fensi lajfstajl ili tvoj burek, tvoj heavy metal ili narodnjake, sve ono šta ti uistinu jesi, ako si dobar čovik. Sve šta tražin je da i ti prihvatiš ono šta ja uistinu jesan, jer san dobar čovik. Tek tada možemo funkcionirat.

Oznake: travka, proljetna, ljudi, život

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Ko san? Šta san?

Ja san jedna žena. Dalmatinka. Volin puno mislit i govorit, a volin i pisat. Ne znan jel zanimljivo to šta pišen, ali bila bi fešta u mojoj glavi da to ne izbacin negdi.

Linkovi