"If we open a quarrel between the past and the present, we shall find that we have lost the future."
Winston Churchill (1874 - 1965)
naškrabano -12.02.2009. četvrtak - 10:35
Prije par dana citajuci jedan post vratila su se sicanja na neko drugo vrime,na neke druge ljude koji su bili dio mog života......na ljude s kojima san dilija dobro i zlo,ljude kojima san povjerija moje postojanje i koji su vjerovali meni kako samima sebi.....jednostavno bili smo jedno , jedna duša jedno tilo - ujedinjeni u spletu okolnosti u kojima smo se zatekli......spletu okolnosti koje nismo želili,koje su nam nametnute .....u tom filmu života morali smo prihvatit svoje uloge i postat njegovi glavni junaci jer da to nismo mi napravili neki drugi režiseri i scenaristi danas bi upravljali životima i sudbinama nas i naše dice.
Ostalo je to duboko utisnuto u bakrorezu naših života,trag ponekad bolan...prepun tuge...a opet ponekad pun srice i ponosa ......ponosa koji nam ispunjava bice.
Osjecaji koje mi imamo ne mogu se mirit s nicim drugim poznatin.....to je jedna posebna ljubav,poseban odnos između nas i naše domovine...........ovo malo zemlje di smo nikli ,di s ponosom rastemo,starimo i umiremo ima ono nešto šta nas cini ljudima posebnog kova..........ljudima koji iznad svega volu svoj narod i svoju zemlju..........
Kažu da nema vece ljubavi od ljubavi majke prema svome ditetu......al mogu van rec da ima još jedna ljubav koja je isto toliko jaka, ljubav prema svojoj domovini..........ljubav koja ima neku posebnu snagu..........lljubav koja nas pokrece ,koja nas ispunjava ,koja nikad ne umire.
Znam kazat ce neki ,opet o tome poznate price.........istina previše se prica ispricalo , previše se uloga odigralo,peviše nezasluženih honorara isplatilo,previše previše............
Ali ipak ostaje ona istina ma koliko bila bolna za neke......triba razlikovat u svakom filmu glavne glumce od statista............nažalost u ovom našem previše je statista bilo ,previše sporednih uloga se odigralo............
Triba se vratit na pocetak price,na one dane kad se nešto budilo u nama,onaj velicanstveni ponos,inat, ludu hrabrost......onu neku ljubav šta je zatirana desetljecima,šta je gušena u samin njenin pokušajima nicanja.......ljubav sinova i kceri prema zemlji di su nikli di su njihovi preci savili gnjizda ....... ljudav onih posebnih ljudi ......ljudi koji su davali sebe,za nas ,za danas ,za sutra.......ljudi koji su kazali dosta......dosta je bilo....došlo je i naše vrime......vrime slobode......vrime naše dice.......
Ovo su dani kad se u meni budi i vraca sicanje na moju bracu i sestre ........moju drugu obitelj.....na dragovoljce Domovinskog rata.
Nismo imali ništa nego veliko srce i dušu, oni iskonski ponos naroda svoga,oni prkos.......nadamo na sebe i na naš narod,na našu dicu..........nismo se pitali ko je kakvon politickon koluron opituran,kome je caca bija ovo il ono.......bilo nan je jedino bitno pokazat da nas ima i da necemo samo tako dozvolit mraku da prekrije ono šta nan je najmilije.
A danas ,šta je danas sa nima? Izbrisali su se tragovi njihovi ,nestali u raljama života.......neki drugi ljudi o njima sude.......možda isti oni koji su dozivali mrak na domove naše..........neki cudni krojaci kroje njihovo/naše danas i sutra..........
