Pred slomom

Da da, nastavit ću challenge, pomalo!
Znate kak mi piše u blogu da pišem kad mi se nakupi - e nakupilo mi se.

Dakle, nikad u životu nisam nikome poželio loše - ni neću. Imam osjećaj da sam u stanju prije sloma. Puno puta sam čuo kako starije osobe govore da su današnje generacije "razmažene". E pa ovisi koja je njihova definicija razmaženosti. Nisam razmažen, bar to tako vidim. Radim sve što treba, tu i tam se požalim ali i dalje napravim, trudim se biti dobra osoba ali svaki dan je sve teži.

Ostao mi je još jedan ispit na faksu iz druge godine. Koma. Nije tolko težak i svjestan sam da sam mogao učiti umjesto da tu pišem gluposti, ali nakon dva dana po 5-6-7-8-ni sam ne znam kolko sati mozak ne može više. Sve ti postaje suhoparno. Učio sam i preko ljeta, učim i sada, učit ću i sutra - kolko' god treba da ga položim. Ako ne može milom - može silom.
Ovo više nije normalno. Na faksu su ljudi postali gamad. Gamad u svakom smislu riječi. Sebičnost je zavladala među studentima. Ulizivanje u š*pak profesorima je sve jače (ipak su zadnji rokovi), jebena izmišljanja o bolestima koje nemaš i o stvarima koje ne postoje.
Danas su kolege imali ispit. Cura u prvoj klupi prepisuje s mobitela. Cijeli ispit. Profesor baci pogled i pita kolegicu zašto tipka po mobitelu, na što ona odgovara "ma šef me samo zvao, pa sam mu poklopila". Nemoj srat. Nemoj mi molim te srat. Učio sam taj predmet ni sam ne znam kolko, položio ga prije ne znam kolko mjeseci, spavati po noći nisam mogao jer sam visio nad knjigom, a ona prodaje fintu "zove me šef" i lagano prepisuje. Profesor ne reagira. Zna se mala snaći. Ipak je ona na roku prije prodala fintu kad je trebalo na usmeni "profesore, mogu vas zamoliti za neki drugi dan usmenoga, stvarno mi nije dobro". Nemoj srat x2. Bila si na kavi poslije kao da niš nije bilo. Kome ti prodaješ fore? Kao ja sam nevina, dobra draga - jesi k*rac.
Na prvoj godini dok smo se još upoznavali svi smo si bili dobri. Ipak ne poznaš nikoga i gledaš s kim bi se mogao uklopiti i "kliknuti". Na drugoj godini svi smo se po grupama odvojili, nema više zajedničkog šeranja ispita, materijala, skripta - svaki svoje. Znači zar sam ja idiot koji skupljam materijale cijelu godinu dok se drugi zajebavaju okolo i onda me ti isti pitaju "aj molim te pošalji mi sve kaj imaš". Aj molim te odjebi. Sve u zadnji čas rade i ja ispadnem govno od čovjeka ako im ne pošaljem. Briga me - nek i ispadnem govno, preko nekih stvari, kao što rekoh u prošlom postu ne prelazim. Nisam ničiji idiot ni potrčko. Svojim radom, trudom i izvršavanjem zadataka sam došao tu gdje jesam trenutno - i drago mi je zbog mene. Postoje ljudi s kojima sam si dobar i kojima mi nikad nije problem ništa.
Za vrijeme ispita dobivam poruke "daj mi pliz riješi, pliz pliz" i šalju mi ljudi slikane ispite preko facebooka. Nije vam palo na pamet da imam posla i da učim stvari koje trebam učiti? Nije vam palo na pamet da radim nešto drugo? Nikola Kopernik je odavno dokazao da se Zemlja vrti oko Sunca, a ne oko vas pojedinaca.
Ljudi su postali naporni, bezobrazni i iskvareni do kraja. Ni jednostavno "hvala" ne mogu reći. Trudim se svima pomoći, nikad instrukcije nisam naplatio ni kune (osim ako je netko inzistirao na kavu), trudim se biti iskren kolko mogu i da na kraju ne mogu dobiti ni "hvala" nakon što prođete ispite. Odeš u zaborav u roku sekunde, kad oni dobe ono što su htjeli - ti si nula, ne postojiš. Do druge situacije. E i onda, umjesto da naučim iz grešaka, žalim te ljude i idem im opet objašnjavati. I opet isto. I opet. I vrti se u krug do iznemoglosti. Ljudi su dobri s tobom jer vide korist u tebi.
Ljudi su postali pokvarena smeća i dobar si im ako imaju koristi od tebe. Ako nemaju, jebiga, više sreće drugi put. E pa meni je toga dosta. Ja si to više neću dozvoliti. Trpio sam dugo, dao sam vremena da se neke stvari isprave, ali sve gore i gore postaje.
Danas sam pričao ispred faksa s nekim ljudima i počeo sam govoriti neke iskrenije stvari. Ljude je to vidno zasmetalo. Što da kažem nekome ko studira 5 godina? Da je dobar student. Ne - neodgovorna osoba koja troši roditeljski novac, neodgovorna osoba i lijena. Jesam rekao što krivo? To je moje osobno mišljenje. Od sad stvarno pitam svaki put "hoćeš da te lažem ili da ti velim iskreno" kad me netko nešto pita.

Više ne trpim ta sranja. Više ne gubim vrijeme na nebitne ljude.

Nedajte da vas ljudi izbace iz takta. Trudim se biti smiren i tolerantan. Takav ću i biti. Morao sam negdje "otvoriti dušu".

Do čitanja!