ponedjeljak, 30.03.2009.
Povećan apetit-uvijek! :)
Ma koliko ja pokušavala,ne mogu pobjeć od činjenice da jednostavno,uvijek,svakodnevno uživam u hrani...
Istina,kad sam bolesna,nije mi do nićeg,pa tako ni do hrane,ali... To se ne računa! 
Meni najdraže jelo je sarma... Nje mogu pojest u veeeeeeeelikim količinama i nikad mi je dosta. Iako kažu da se sarma jede kad je hladno,meni je svejedno... Ljeto ili zima,sarma UVIJEK dobro dođe!
A volim papati svašta i kad me ulovi,u danu pojedem toliko hrane,da me je na kraju sram uopće spomenut,jer nikad kraja nabrajanju!
No,mislim da u tome nema ništa loše,dok me puca hiperaktiva i dok sam stalno u pokretu,tj. dok se ne lovi!
Ponosna sam na svoju kilažu ( o kojoj neću u detalje ),s obzirom koliko jedem. Kad sjednem s dragim za stol,uvijek dobijem od njega "limit". Ako ne pojedem određenu količinu,koju si on u glavi zamisli,ne mogu se dignut od stola...
E tu nastaje problem! Dragi uvijek zabrije kako ja količinski svega mogu pojest koliko sarme,što je apsolutno lažno.
Sarma je meni kao nekima čokolada... Mmmmmmmmmmmm,gušt! Samo,nemože se njemu objasnit. I onda nerjetko ustajem od stola ljuta,nakon sat vremena što me tlači da moram sve pojest! 
A da sam neka extra mršava cura,rekla bi,shvatila bi da se brine,ali... Ima mene! I nisam baš neka mrvica,a dragi,da se razumijemo,pretjeruje! 
No,nema veze... Pretrpim ja i to! Nije frka,sve za ljubav! 
I... Iako prije i nisam nešto pretjerano uživala u kuhanju,sad su se stvari malo promjenile. Gušt mi je kad vidim svog dragog kako slatkavo papa! Kako uživa u jelu,a ja sam ga napravila. Nekako,budem ponosna na sebe!
Vidim njegov osmjeh,zadovoljstvo u očima... Ma niš mi više ne treba! I onda mi nije žao ni "izgubljenog" vremena,ni pranja gomile suđa,pospremanja,ma niš mi onda nije teško kad je on sretan!
Golub moj!
Imala sam pred jedno cca godinu dana jednog kolegu,koji me je bio duplo stariji,a znao bi mi reć:"Srećo moja,nije lako onome tko te hrani!". Eeeeeeeeeeeeee,kolega moj,nije,ne! A sama se hranim,tako da... Nije meni jednostavno u životu! A šta ću kad volim papati!
Možda je i to jedan od razloga što mi je drag tetak Kenguur! On isto voli papicu,a kad vidim slike od njegove klope,obavezno mi sline cure!
- 23:38 -
