srijeda, 21.01.2009.
Život je lijep,kad se živjeti zna...
U zadnje vrijeme,često razmišljam o tome što imamo moj dragi i ja,a nema nitko drugi.
Po ćemu smo mi par drugačiji od svih?
Ni sama neznam točno što me je dovelo do toga razmišljanja,ali... Ćesto mi se mota po glavi.
Nisam od onih koji pate da uvijek "budu u krupnom planu",niti sam osoba koja voli da se neprestano o njoj priča,ne patim od nekih pretjeranih marki bilo ćega. Ubiti smatram se nekakvom klasičnom curom! 
Skoro pa isto tako,gledam i na svog dragog. Jednostavno,poseban mi je po nećemu,a jedna od tih stvari je i njegov,meni osobno predobar karakter! 
Uglavnom,svaki put kad se zapitam po ćemu smo to nas dvoje posebno,većinom imam i neki isti odgovor...
Iskreni smo jedno prema drugom,trudimo se što više bit skupa,a da pri tome ne zanemarujemo prijatelje,ne pijemo,ne pušimo... I volimo se najviše! 
I mislim da je to ono što želim,voljeti osobu koja će se prema meni ponašat onako kako zaslužujem,onako kako želim,da će mi pokušat skrenut pažnju na moje mane,ali ne na pregrub način...
Stvarno,da sam htjela sastavit dečka kakvog želim,nebi ga bolje "napravila".
Eeeeeeeeeee,meni je moj njamili SVE!
I često znamo zapjevat našu pjesmu,od koje mi uvijek srce počne brže kucati...
Iako,nisam ćesto vani,ne izlazim pretjerano,smatram da i dalje imam prijatelja. Njih nekoliko,ali kvalitetnih...
I drago mi je da je tako! Mislim da ni nebi mogla imat previše njih kojima mogu reć sve...
Zato je tu moja neizostavna Punč kuglona...
A kada se stvarno poželim kopanja po djetinjstvu,tu je par frendica s kojima se rado čujem s vremena na vrijeme!
Samo... Daljina je napravila svoje,udaljile smo se,ali to ne znači da su mi manje drage od ljudi koji me trenutno okružuju.
Imam i seku,znam da me voli,bez obzira na daljinu...
Bivšu šeficu,koja je uvijek nekako tu,iako nije blizu mene...
Ima ih i hvala im za to!
A moje tri tete,neprestano održavaju moj osmjeh na licu,moje kornjačice!
Život je lijep,kad se živjeti zna...
- 10:04 -
