fra gavun

Po drška

Manda je pozvala sina Antu na što je ovaj doigrao kao da mu je Linić za petama i odma s vrata je pitao oće li zvat bilježnika.
Kad ga je poslala tamo okle je povirio dala mu je pismo da ga adresira obliže markicu i pošalje.
- Majo moja šta ovo znači?
- Prvo se rekne za dom…
- Je i sanitar je za dom nego šta ovo znači?
- To znači da pošlješ to pismo narkićki, to jon je moja podrška.
- Kome majo moja.
- Ae ne pravi se pametan, onoj gospoji dom-pederi-obitelj-drčina tako nekako jel sa znaš.
- Majo moja nemoj ka boga te molin…jel mogu barenko pročitat da vidim šta šaljem?
- Moš isto tije!

'za dom draga moja gospoja narkić tačka
ja santi jena vrimešna gospoja manda i ovoti pišen po danu jer mrak mi nije baš po voji a vidin dasi pravi bokun mone kašta san isama i zaoto oću dati dan po dršku tačka
njima tije draga moja gospojo krivo štoti imadeš oni bokun kućerka na imanju od nešto iljada kvadrata zapeta neš ti jedna nula manje-više ka da to nešto znači tačka a što njizi briga za tvoj kućerak na šipanu kad nije špansku vlast čiji je to otok jel tako zapeta pa sad izmišljadu svega i svačega protivu tebe tačka nemo ti onjizi očekivat date razumidu ali ja tebe razumin jer bogufala obje imamo bokun one iste potribe pami najboje znamo kakose osićamo kad ona potriba zine tačka
pričaju zlobnici kako suti popi prodali zemju a da in ti odradiš referendum zapeta ka da je to neko čudo zapeta ka da ti nemaš i svoje preduzeće ono nešto za likariju i one antibebe kašule a sve je to spremno za dom jel tako tačka
a i to bogati živa oni mislidu ka da popi ne znadu daje pravi bokun mone vaik slaji o pravog bokuna muške guice tačka
maisto ja nešto ne virujen da ga oti tvoj mužjak nije sumpora i u drugu gospoju rupu ka mu dođe slako zapeta meni oni moj dokje bija živ bogami jest neka mu je lako duši tačka
ne da je on bija nastran božesačuvaj zapeta ma neee nego zaoto što nan je pop lipo reka dase sime nesmi vanka prosipat pabi ga onda moj sumpora u drugu klasu ka da mi je klistir da tačka onda bi ja bidna morala stiskat dane utekne vanka i brže-boje iz posteje trčat iza kuće jerbo se prija da prostiš nije sralo u kući ka sad pabi stiskala sve dok ne čučnen dato ispane u travu a ujedno se i bojala da pop slučajno ne doćuka o čega su nan janjci nako pupasti tačka no jednu noć biše lipa misečina onako čista romantika zapeta ja čučnila i prosula murgu a nečiji jezik mi je da prostiš oblizao obje gospoje pasan sva protrnila da mi se koža naježurila ka čoeka mošnje u sladoledu zapeta ali ka san vidla da je to naš ćuko bilo mi je laške tačka
od unda mu nisan dala da mi sumporaje u drugu klasu nega bi ga srknila ka jaje natašte tačka ma ja mislin da iti…ma ništa ništa tačka
unda jopet niki vištac je reka kakoje papa vranjo spomenija dau vatikanu imade niki homoanalni lobi zapeta bome znaju oni što čine to su boži judi zapeta bolje da imaju i oti lobi nega pedere zapeta jel ja dobro zborin tačka
draga moja željka zapeta da ti možebit naš kerum nije šta u rodu a tačka ma nema veze isto ja mislin das ti na pravoj strani dokle godsi u kolu s popiman i dok imadeš slike na televiziji da moš vit kud se oni jarak s mikrofonom skita zapeta kad ti nestane slike unda je da prostiš jebeno zapeta esi vidla našega ive srive i nadana skozaman i njiman su nestale slike i od bukovca i od orihovca tačka
eto na pravdi boga dadoše in apartamane u otel o državnom trošku samo za oto što su bidni bili koleck…kolec…ono skupjali slike i sličice zapeta beštije i kućice tačka
na kraju da znaš da te ja podržajen i dati rečen daće vaik biti pedera dokle god je takih ka štosi ti mene nije straj mraka tačka
ja san ti za protiv zapeta živila ti meni sto godina i jati na sprovodu bila zapeta tvoja manda tačka

Broji li kogod?

Šta je ovim komunjarama? Evo sad su na pravdi Boga optužili direktora škole koji je uz direktorovanje još pre(o)davao matematiku, 'prekovremeno'. Nešto slično kao Drivo, predavao je vjeronauk i prodavao pornjavu, pardon, erotiku.
Kad sam pročitao podnaslov složio sam facu kao Barišić kad su ga prvi put pitali zna li što o 'fimi mediji'? Totalno van škvare. 'Ko jel ja? Pojma nemam, nikad čuo!' Teleća naiva.
Ali kad sam pročitao članak do kraja onda sam se naljutio. A blogati kako se ne bi naljutio, ne na članak nego na sebe, na sebe sam ljut.
Zato što me ova vijest uopće nije iznenadila niti podigla adrenalin? Ništa. Što je meni, ovakve vijesti a ja teški tupomat. Pitat ću doktora zna li što mi je?

Da je ova škola bila u blizini sadašnjih remetinečkih turista rekao bih da su gosti baš nju pohađali ali nije, škola je u Imockom.
He, a iz Imockog nema nijednog čoeka u 'hotelu' što bi moglo upućivat na to da je škola dobra, može bit da je i sam Matan pohađao. Jesu li ono iz Imockog Žužulji i Vrdoljaci zaboga.

Opet Karamarko. Moraju ga dosadni novinari pitat, oće da šta će, a on će im fino zmuljiti da On, dotični profesor, nije član stranke jer je dobio nogu i da je bilo dosta progona vještica od strane crvenih. Eh, treba ove crvene ofarbat ko tunele.
To uporno apsi nikad kraja.

Sjetio sam se jedne anegdote kako su se red i strogoća provodili u ondašnjoj vojsci.
Početak 60-ih i na brodu tek iz škole došo mladi časnik, nabrijan, zategnut i vode ga u obilazak broda.
Mornari u bijelom postrojeni ko labudi, pozdravljaju on ozdravlja i ulaze u prostor motora.
Stari 'lombardini' štekće a podizači ventila skaču, upiru, jedni gore drugi dolje…ravnomjerno ko urica. Kod starih motora to je bilo otvoreno pa se 'pantaganom' svako malo podmazivalo.
Gleda bratko i pita podređenog zašto to tako radi, čas jedan čas drugi.
- Druže poručniče, ventili.
- Nemoj ti meni ventili, ne može to čas jedan čas drugi ima da svi istovremeno rade. Jasno?
- Ali…
- Ćut!
I on je iz neke škole došo. Malo sam skrenuo, ajmo mi na temu.

Razmišljam, ako crvene na vrijeme ne smijene i ako 'goničima' ne dosadi ovakav izlov onda DORH komotno može povuć optužnicu protiv stranke kao nepotrebnu.
Zašto? Evo zašto.
Kako 'goniči' kojega hadezeovca optuže Karamarko ga izbaci iz stranke i malo po malo doć će u situaciju da njega neće imat ko izbacit. Tužno je kad čoek ostane sam!

Za ludnicu spremni

Nije svako zlo za zlo

Kad bi struka koja se bavi mladim mozgovima djeci u školskoj dobi mogla ustvrditi koje im zanimanje u budućnosti najviše odgovara pa ih usmjeriti u tom pravcu možda ne bi bilo ovoliko gladnih duša i 'ljubitelja umjetničkih slika'.
Možda to i nije nemoguća misija da se odmah ne nameće pitanje: a gdje je onda sloboda da osoba sama sebi odredi životni put?
Ili bi rekli, i tako to dođe na isto jer u školskoj dobi svi žele biti glumice, pjevačice, piloti, nogometaši, šoferi, doktori…a na koncu bude najviše svirača i vlasnika tihog obrta (sjedi u kutu i muči).
A opet, bogzna kako bi to izgledalo u stvarnosti da recimo glavni iz komisije rekne:
- Ivo ti ćeš kad odrasteš biti fotograf ženskog tijela i predavati vjeronauk u školi a kad se obogatiš na tom poslu postat ćeš premijer.
Ili recimo:
- Nadane ti ćeš biti lijep ko slika pa ćeš skupljati umjetničke slike imati pun 'tamić' novaca i uspješno voditi gospodarsku komoru.
Onda bi mali Nadan pitao:
- A barba kako se to vodi ta…ta…šta je to?
- Sinko ništa ti ne brini za to postoje savjetnici ti se samo moraš smiješiti.
- A barba šta će raditi ti savjetnici?
- Nadane dušo, ne možemo znati što rade savjetnici jer ih onda ne bi ni trebali.

Kad bi na vrijeme saznali što će biti kad odrastu moguće da bi mnoga djeca odmah u startu odustala od namijenjenog usmjerenja iz čistog kaprica pa bi životni put čovjeka krenuo u kurac umjesto u pičku materinu.
Ali, što je tu je, iz ove se kože ne može pa moramo izvući pouku.
Sad, odmah sutra ujutro savjetujmo naše školarce i usmjerimo ih u deficitarna zanimanja. Nagovorimo ih da budu pravnici jer oni su našoj državi potrebni kao političarima razum.
Postoje najmanje dva jaka razloga za to.
Prvo, drastično bi smanjili broj nezaposlenih i mogli bi konačno provesti u djelo veliku ideju 's faksa na posao i s posla u zemlju' jer sad je vidljivo da ćemo morati uvoziti odvjetničku radnu snagu.
A drugo, ako netko misli da nismo prava država budimo bar pravna država, država sudaca i fiškala sa neiscrpnim 'rudnim' blagom i obnovljivim izvorima kakvih primjera nema u svijetu.

Bogami sam zborio mojima, krenite na pravo samo je pravo budućnost. Je, saslušali su oni mene i opičili pravo a škola ostala s bande

Dakle nije svako zlo za zlo jer sve naše stonoktice na koncu ovu državu mogu izvući iz krize i uvesti u blagostanje. Budimo realni, uistinu ovo je tek početak sudovanja ako ćemo istinu reć.
Procesuirati cirka 100000 duša, pa to je posao stoljeća na kojem će nam pozavidjet mnoge pravne države sa američkim pravom, anglosaksonskim pravom, anti balkanskim pravom i ostalim kako-kome pravima.
A da ne govorim što pravnike tek čeka kad stonoktice jedan drugoga počnu tužakat za plagijat.
Kažem ja, u pravu je spas ali spas često nije pravedan!

Susret

Brisani prostor a Ona dolazi ususret, šta je- tu je. Smješka se i ubrzava korak, demokratski djelovi tjela se bacakaju a onda zagrljaj. Bome ni njoj ni meni ne treba u autu sigurnosni balon, jedva smo primakli glave da se cmoknemo.
- Viđi tebe.
- Bome ima i tebe.
Prijateljica iz srednjoškolskih dana i simpatija čak, sad smo 'old tajmer' kategorija a vidimo se rijetkih prilika u starom kraju.
Emocije kuljaju a onaj dio života od školskih do penzionerskih dana preskačemo, ne postoji.
Uvijek je bila simpa a ono drugo, ode narod da bi ispao fin zna reć, 'ima jaku krv'. Šta je, je, puno je ljepše nego reć da voli pišu.
Obostrani smješak i gledanje a onda će ona.
- Znaš, sad smo u nečemu isti.
- E?
- Eli se sjećaš kad smo bili školarci kako bi se vi muški bacali na pod da nam virite pod suknju a mi smo bježale od vas da nas ne kopunate a? E a sad vi bježite od nas.
- Ma nije…
- Nije nego. Ajde da svratiš na kupicu rakije i da kafu popijemo pa ću ti pogledat u ćikaru. Da popričamo bogati ne viđamo se često.
- Čekaju me…
- Aoh tale dati mi nećeš to učinjet, doć do blizu kuće i ne svratit, eli životati.
- Ma nije to…
Uvatila me pod ruku i poteže, veli da živi sama, djeca pošla svojim putom, muž pobjego…
Pitam di je i zašto pobjego. Veli dok su još bili u 'snazi' da je ona pazila na njegovo švrljanje te je jednom kad je došo s nekog puta odma nakon toplog dočeka donijela lavor vode u kužinu i činila ga da toća jaja jer ako plivaju onda su prazna. Od onda je sama.
- Uteka od ovakve ženske, pogledaj me ae pogledaj…šta mu je falilo, ništa mu nije falilo, ništa, sve sam mu davala, sve.
- A možda mu je bilo viška.

Čim sam sjeo natočila mi je kupicu rakije i pošla pristavit kavu. Tamo je običaj da ti domaćin sipa i vodi računa da ti nikad nije čaša prazna. S toga valja polako pit inače…
- Ne smijem pit, oprosti…
- A-oh, kuku meni jadnoj dati mi nećeš doć u kuću a da ne popiješ kupicu rakije i kafu. Oćeš tako ti je živjela.
- Ma boli me drob, jeo sam nekog kurčevog sira pa me…
- U što si godine ufatio jado jadni. To nategneš kožicu i opereš mlakom vodom i sapunom a ne jest. Ali si zagorio jer inače to ona ženska potreba sve opere ako nijesi znao.
- Hahaha, bila si đavlja i ostala.

Nakon dvije kupice rakije i ispijene kave uvatila mi je gatat navodeći vodu na svoj mlin a onda me nagovorila da se opružim na kauč da me izmasira. Ajde de.
Kad me dobro izvaljala ki ribu u brašno i umijesila bez da je stala pričati na kraju reče.
- Etoga na sad se osjećaš ka tica a.
- Tako…više ki kokoš…
- Normalno kad sam bila ozgor ka kokot jeltako. Ajde sad za stol da nešto iziješ kod svoje Marije ae.
- Ma ne treba…
- Nemoj ti meni ne treba…
Stvarno je talentirana, istovremeno je jela i pričala a da se ni jednom nije zagrcala.
Pofalio sam sir i bješe joj drago jer mi je rekla da ga sama pravi. Svaka čast.
Pakira u škartoc od karte pa u najlon dva sira i stavlja predame.
- Ma ni slučajno, na granici bi mi to odma uzeli, fala ti ali to ostaje tu.
- Što jadan ne bio.
- Ne smije se unosit hrana takvi je zakon.
- A jesu pederi jeba ih otac. Znači sad moš jest sir i u državu to unijet ka govno a ovako ne može.
- Hehe, zašto pederi?
- Zašto? Zato što mrze sve što se rodi prirodnijem putom a i sir je prirodni, ne bi vala ni njega bilo da se krave i ovce ne mrču. Pederi jedni dabogda im se guzica rašćetala ka onaj top od trešnje. Jebo ih pederluk da ih jebo, zamisli kad bi životinje bile pederi okle bi jeli odojke i janjce, plju oca im jebem.
Neće u brkulju nego u zukulju i potroše kilo svinjske masti da ih ne žulja pa jeli ti to razumiješ.
- Nemoj tako to ti je demokracija.
- Đe demokracija, to je sebičnost šta ti je. Ae razumijem kad su u prdekanu pa da se nasapunjaju jer zagore ali ovako, bjež jadan ne bio. Pa opet oni što vole mršavo, đe mršavo ne moš o straha, ubodeš na lijevo probićeš joj slijepo crijevo, ako upreš uzbrdo doće do džigerica, ako prao slomićeš ga na kičmu, bjež tamo a viđu mene ka na dušeku a.
- Ma čekaj malo, zašto ti toliko mrziš pedere a? Da nije onaj tvoj…
- Jes oca mu jebem!