fra gavun

utorak, 29.10.2013.

Ispred EU

Nema dana kad ne čujem kako je Europa donila ovaj zakon, Europa naredila ovo, Europa naredila ono a mi, mala Rvacka, podvijene repice bespogovorno provodimo u djelo.

Doduše ima i blistavih primjera da ne bude sve u sivom tonu kao što je recimo produljenje godina staža za penziju.
Tonka, to je jedna moja prijateljica ne znate je vi, taman se spremila za poć u penziju, pospremila duhovne kufere, spomendare i tako to kad, ne ne, imaš još dvije godine do penzije.
I što će se čeljade nega obradovat još kad mu/joj to struka rekne jer oš neš kad odeš u penziju to znači da si prnuo u varićak. A ovo, blogati to te odma pomladi ne dvije nega dvaestdvije godine, izgledaš mlađe nega umirovljeni pukovnik.
I ne samo da podmlađuje nega automacki rješava nezaposlenost mladih jer kako je to u jednoj karikaturi '72 g Otto Reisinger mudro zaključio: „Mislim da će se taj problem zapošljavanja mladih lijepo riješiti sam od sebe. Vremenom će oni jednostavno prestati biti mladi“.

Tako je to, sve dok ne odeš u penziju svoj si gospodar a onda…
- Kako se to oblačiš?
- Ja sam u penziji!
- Kakve to ima veze?
- E moj mladiću tribaš znat da Rvacki penzioneri nisu gospodari svoje mode, ako ti unuk ili unuka kupe majicu na sloniće ima da je nosaš. Ako ti kupe gaće na pruge moraš i to nosat ako ne misliš gologuz odat. Unuka kupila babi štikle i tange za rođendan i sad svi čekaju da baba isproba poklon.
- Šta će mi to srićo babina.
- Bako to je sad moderno!
I šta će bidna baba, nema se, nema druge nega to obuć i prošetat do dućana da guzica vidi puta. Kad eto za 10 min zavija sirena, oša kuk.

Malo su me misli odvukle ma nema veze, tija san reć sa ka smo u Europi problemi će od nas bižat ka đava od tamjana. Evo čitam da su side i ćelave EU-glave načinile studiju od čak 60 stranica o zahodima i pisoarima i tako začepili gubicu svima koji su sumnjali u njihovo postojanje.
Po toj studiji recimo za piš od po litre more se pušćat 1L vode. Za meko da prostite govno more 4 a za tvrdo 6L vode.
Ako slučajno imate mijur u koji stane dvolitrača pive ili ako je po sridi materijal iz auspuha nakon pira, krstitki ili krizme onda morete iskrcat 10 deka i pustit 6L vode neka ga belaj nosi. Onda ćete tetku stisnit pa navratit 2 ili više puta i iskrcavat po 10 deka jer broj navrata doduše nije limitiran. Ako pak gledate Sabor… jbg to nisu predvidili.

Dakle polako ali sigurno krucijalni problemi ipak se rješavaju.
A da i mi konja za trku imamo i da smo čak prešišali Europu dovoljno je pogledati naše zahode. Oni malobrojni koji su otvoreni 'navodnjavaju' se kap po kap ali zato papira ima na pretek, u narodu poznat kao 'sotim moš guicu obrisat'!
- 18:38 - Komentari (14) - Isprintaj - #

utorak, 22.10.2013.

Bolje malen a funkcionalan

Ubiše me mravi, sve što posijem u vrtu pokupe mi pa oni hvalospjevi o njihovoj vrijednosti skoro da me vrijeđaju. Iruda ti, to su igmanske kolone, ima ih ko mravi.
Uglavnom su to domaći, dakle starosjedioci a po čitav božji dan marširaju tamo-vamo, gore-dolje, plešu, skaču, ma riječi da bi progovorili, a što je najčudnije ne svađaju se, e da i ne puše. (promijenit ću mišljenje da su domaći)
Prije neki dan primijetio sam kako se pentraju uz maslinu.
Što rade gore neka ih vrag zna ali uporno oće gore. Normalno, moram im zagorčat život pa sam okolo stabla zavezao bokun konopčića i namazao ga s onom mašću za kuglagere a onda sam zauzeo busiju i promatram.
Stupa kolona složno ko jedan i kad su došli do prepreke stanu. Dva izvidnika krenu naprijed i zaglave u mast. Čitava vojska se vraća nazad. Ali tek je sad postalo zanimljivo.

Nakon po ure uočim tamnu crtu uz kantun kuće? Koji ku…nataknem oćale i primaknem se a ono kolona piči uzbrdo. Njima karburator radi u svim položajima, ko u motorne pile.
Došli su do jedne grane koja se tiče zida i preko nje kao preko 'maslenice' pentraju se na stablo.
Nema druge nego za njima gledat što rade. Trk po lupu.
Uza zid preko grane pa niz maslinu put vodi do onog konopčića.
Čovče, nasipaju mast zemljom!? Jedan po jedan dolaze s tovarom, ugrade ga i vraćaju se opet istim putom.
Taj dan su napravili pravi most preko masnog konopčića pa se opet pentrali uz maslinu preko nadvožnjaka (ne HAC-ovog) do svog novog posjeda, kolonije, u vrhu stabla.
Nema majci kad su se dokopali vrha ne napuštaju ga tako lako.
Ni s povećalom ih se nema što vidjet koliki su a funkcioniraju pa se mislim koliki im je tek on?
Ostavio sam ih na miru u uvjerenju da nije važno što je mozak malen ako je živahan!

Ne znam zašto su mi baš mravi pali na um kad sam vidio ove vrijedne radnike na pruzi iz HŽ-ea kako krvavo zarađuju kruh svoj svagdanji.
Šestoro ih ima i gaze po prilično zapuštanoj pruzi zarasloj u drači i travi a onaj jedan nosi kalibar, ili kako se to već stručno zove, i kontrolira raspon pruge.
Mora da imaju terenski dodatak i benificirani staž zbog ovako loših uvjeta rada kad nema nikog da pokosi raslinje a oni se ne usuđuju, ta nije to njihov posao!

rel="gallery[1382393876]" target="_blank">
- 00:14 - Komentari (20) - Isprintaj - #

srijeda, 16.10.2013.

Rodila ga majka

Tamo negdje u osamdesetima minulog stoljeća pred kraj školske godine mala austrijanka Keti došla je kući snuždena na rubu plača pa je mama gladeći joj žute loknice pitala što se desilo.
Nakon par minuta šutnje mala Keti prevali da nije znala nastavniku odgovoriti na postavljeno pitanje. – Ježuš i Marija, kako? – U čudu je zavapila mamica i dodala: - koje pitanje?
- Pitao me koliko su botuna imale hlače Sv Valentina?
- Ježuš! – Rekla je mamica i dodala: - a ostali đaci, mislim je li i njih pitao?
- Aha, pitao je Gertrudu koje boje su bile hlače Sv Florijana kad se zaredio?
- Ježuš i Marija pak onda nije bilo televizije u boji, i?
- Šta i, mamice je li bi ti znala?
- Najn!- odsječe mama.
- Eto vidiš mamice, dobila bi jedan.
- Iz čega?
- Pa iz hlača!
- Iz kojeg predmeta to te pitam.
- Mamaaa, pa iz vjeronauka e.

Dakle tu smo. Da bi stekli imetak morate u stranoj državi, primjerice Austriji, raditi nekoliko poslova odjednom. Recimo otvorite nekoliko firmi, štajaznam, registrirate građevinu, peradarnik na povritnjaku, prodajete intelektualne usluge, izdavačku kuću…i dok firme rade svoj posao vi se usput bavite fotografijom i prodajete 'Plejboju' fotke zečica (to su one što se lijepe na jaja) a u međuvremenu da vam ne bude dosadno morate predavati vjeronauk u školi.
Kad to sve krene i lova kiši onda se vratite u Hrvatsku, ubacite u politiku, pa u vladu, pa na vladu i budite sigurni da ste uspjeli.

- Gospodine možete li vi kako dokazati vašu tvrdnju na koje ste sve načine stjecali imetak?
- Gospođa sutkinjo, da sam ja onda znao gdje će me to pitanje stići ja bih svakako čuvao račune a ovako…

Ma pustimo mi to nego se vratimo maloj Keti, mamici i vjeronauku.
Kako bješe kraj školske godine i nije bilo vremena za pronalaženje povijesnih činjenica o boji hlača i botunima, nastavnik je predložio kompromis koji se ne odbija.
Đaci svih razreda škole otkupili su tiskovine koje su sadržavale umjetničke fotke svog nastavnika a on je kao znak pažnje podijelio dobre ocjene iz vjeronauka. Može li poštenije?

Intelektualni kliker koji se onda zakotrljao u Austriji sad je našem školstvu došao ko budali šamar iz čistog razloga jer donosi 100%-ne uštede.
Kako?
Ježuš i Marija pa jednostavno! Vjeroučitelj će uz vjeronauk predavati u školi i seksualni odgoj jer ako je to štimalo u jednoj Austriji koncem osamdesetih valjda može i kod nas u 21 stoljeću!
- 00:42 - Komentari (24) - Isprintaj - #

subota, 12.10.2013.

Klima

Dobri su mi oni kad organiziraju okrugli stol o globalnom zatopljenju na svjetskom nivou i kad konobari moraju stol šleperom obilazit za poslužit uzvanike.
Kad sašiju koju tonu hrane a o piću da i ne govorim, (ne bi ih kanaderi napojili), onda se donese smrtno ozbiljan zaključak da čoek protrne. Govornik se uozbilji i objavi 'urbi et Orbi' a svi važno klimaju glavama držeći prekrižene ruke na 'inkubatoru'.

- Očekujemo u idućoj godini zatopljenje od 1° a moguće je i zahlađenje od 1°'…i onda dalje tekst na pet stranica kako već iđe.
Na kraju se 'Jarak' progura nekako do naših predstavnika da reknu koju a glavni bogufala nema dlake na jeziku, (a ne treba mu ni šampon), pa očepi dramatičnim tonom da slušateljice i gledatelji imaju jasniju sliju važnosti stanja.
- Ovaj skup (skup i te kako) veoma je važan za Hrvatice i Hrvate, za naše hrvatsko zatopljenje, za županije, gradove, sela, zaseoke, vikendice, za našu državu, za našu klimu, jer sve kli…, oću reć sva naša klima sastavni je dio svjetske klime a kako smo i mi klimavski dio Europe a time i svijeta moramo shvatiti da smo i dio svjetske klime čija klima ne može obaći i naše promjene to jest klime.
Onda uvati zraka pa nastavi.
- Jer može se desiti da kiša koja pada u Slavoniji ne mora padati u Lici ili kad padaju ploče ovaj kad pada po pločniku ne mora i u kolovozu to jest kolniku ili kad puše a prozor je do bure ne mora biti ledeno ako vam je upaljena klima jer bura je ledena za razliku od jebivjetra to jest oprašivača.
Kako vidimo stanje je dramatično jer stupanj po stupanj može doći, a naročito ljeti, i do 40°
a to je već kako znamo zatopljenje kakvo ne želimo.

I tako u tom tonu nastavi svoje naučno izlaganje pa zaključi.
- Zato su veoma važne konferencije o globalnom zatopljenju koje mi rado posjećujemo i kao država podržavamo. Hvala!

Eto, sad znamo što nas čeka a ne kao onda kad je moja baba predviđala kakva će klima biti sutra.
Normalno, Ona je nosila široki kotul bez gaća ispod kao svaka prava žena pa bi stojeći raširila noge i 'otvorila' špinu a dolje bi štrapnulo kao da je kanader zalio. Istovremeno je gledala u vrh planine s podignutim kažiprstom i rekla da će sutra biti lijepo ako ne pane kiša.
- 00:17 - Komentari (12) - Isprintaj - #

srijeda, 09.10.2013.

Ne pada kruška daleko

U cik zore bakina je probudila svoju miljenicu, praunuku Mandicu, a onda se uzvikala po kući sve u šesnaest.
- Nevista, nevista đava te odnija nigdi te nema ka tribaš.
A bidna nevista je bila na zahodu i taman je krenilo kad je štrecnilo. Uvik se štrecne ka čuje svekrvin glas i ako je prevalila šesetineku, valjda se ta nelagoda cimentala u dubinu duše pa će je pratit do kraja njezinog ili njezinog.
A Manda je skovala plan kako iskamčit koju kunu pa je pripremila oni veliki kufer sa kotačićima i unutra metila kantar.
- Štase zgodilo majo moja oli ti nije dobro, da zoven bilježnika a?- onako u mudanitnama iskočija je sin Ante iz sobe.
- Đava ti bilježnika odnija da ti odnija, oš njega zvat i ka dimnjačara triban! Zoven onu tvoju bedeviju o žene da iđemo na pjacu, di je ona?
- Štae svekriva ka da nemaš svoj zahod nega me dižeš u po posla…šta nejdeš pišat u more e, šta oš.
- Nu jezika, nu jezika…oš da donesem nožice a? Šta ti neznaš u čijoj si kući ovca ti glavu nosa. Uzmi oni veliki kufer s kolicima pa iđemo.
- Ali…
- Muči i mobi se.
- A Tesla, Tesla…
- Štae nema novih negaćeš opet o metli i vištici, a grdobino.
- E ova batuda nije s metlon da znaš.
- Nega sučin damije znat, ae zini da čujen.
- Mislin ka ste već godine ti i Tesla…
- Đava ti guzicu nosa i selo oklesi, koje kome godina beštijo nepismena?
- Rekoh ka ste već godine nešto mi puno žaj šta te nije oženija eto.
- A zašto damije znat?
- Čovik je pravija ote nike struje kako čujen.
- E, i?
- Pa nije đava od tolikih struja da te nebi bar koja ubila, eeh gospemoja.
Zarežala je Manda i zamanila štapom ali je fulala.

Ulazi pupasta mlada Manda (16) u kužinu i zjeva.
- Bakina, bako ae mi reci, znaš…
- Dobro jutrooo!
- E dobro jutro, znaš šta san sanjala?
- A šta srićo?
- Da san jašila konja.
- Ma nemoj, a kako se konj zove srićo babina!
- Babaaaa…
- Dobro dobro, uzmi oni veliki kufer pa iđemo.
- A ja?- pita nevista Blaža.
- Moš i ti nevista ali ima dami daš 20% od zarade, es čula.
- Nu stare rospije, a zašto da mi je znat.
- Nu nje da zašto? Porez đava te odnija, porez. Eto ja tebi dajen popust o 5%, štaću otebe, nebija da nisi rod mojoj praunuki neka znaš.
- Popust? Ae ti brez mene neka ti je berićetno i vrag ti sriću odnija ae.

Dvije Mande izišle su iz busa potežući kufere za sobom, stara naprid pari Alibaba sa štapinom i pravac parking.
Na pijaci je danas, (1.8.2013.) bilo puno praznih bankova jer se prodavači (čitaj prekupci) nisu 'pripremili' na fiskalizaciju pa su kao uzeli godišnji.
A babu je baš to golicalo i pokrenilo možjane? Zna baba da su kombiji puni povrća na parkingu i da će danas robe biti za bagatelu jer nema onih gore spomenutih.

Brzo su se pogodili a kako i neće ka su 'veletrgovci' jedva čekali da nekome uvale robu i nestanu dok ih nije ćopila inspekcija ili carina jer sad i oni letaju po cesti i traže žrtvu.
Napunili su ona dva velika kufera pomidora, priko triest kili u svakome i to dovukli na po puta između parkinga i pazara na onom proširenom dilu nogostupa ispod koštele.
Baba je izvukla tronožac od krpe i poklopila ga guzicon pa okačila kantar o prstu i važe a praunuka joj dodaje najlone s pomama, što dva što tri kila pa ih odlaže uza zid.
Prolaznicima ništa čudno, navikli su već na 'tržnice' uz put pa mirno produže.
Onda će stara Manda.
- Mala!
- A!?
- Nešto te gledan kako svako malo uvučuješ ruku doli pase pitan danisi što ćapala a? Ali imaš picajzle?
- Ma nije to bakina, odma na vraga misliš e.
- Nega šta je srićo, svrbi li te?
- Ali ne vidiš da su ovi najloni slipljeni pa malo smočin prste da ih lakše otvorin e.
- Aa tako, i ja rekoh. Čuj srićo, ae bakini kupit one bonbone…one…spermije da mi ne daje iz usta oš.
- Spearmint baba, es to mislila?
- Neš ti, e to e.

Jeben je baba igrač, ona svakog prolaznika koji zastane oslovljava sa ispetore ili ispetorice pa se ti misli kakoš reagirat.

- Lipi moj dobri i pomalo pošteni ispetore, el to vi ti meni a?
- Šta tu radite? Prodajete?
- Ma nemoj, a šta tebe briga šta radin, da nemaš možebit kakvu ćagu da si ispetor a?
- Evo!
- Nu sotone? Da šta radin, mocaisinaiduasvetoga…Čekan unuka sauton lipi moj ispetore lipi mite đava odnija.
- A šta pomidore tu rade?
- I one čekaju unuka sauton. To ja kupila za konšervu napravit. Oš dati rečen štaće mi konšerva?

- Gospođo, imate modernu vagu, jel' to digitalna?- zaustavi se fina gospođa i našali.
- E lipa moja ispetorice nema više niti puzdre prirodne. I dicu će digitalno štampavat, nema više tapunavanja lipa moja ispetorice nema.
- Ijuu, slikovito ste to rekla. A odakle vam ono 'inspektorica'?
- Ali niste?
- Ma ne, ja sam vam profesorica engleskog…a vidi ko nam dolazi. Mandice šta ti ovdje radiš?
- Dobar dan profesorice. Evo pomažem bakini. Bakina evo ti bonboni.
- A jel prodajete ove pomidore?
- Lipa moja ako van triba daćemo mi ti vamin nako samo recider kliko ćeš.
- Ne, ne besplatno. Jesu li to vaše…ma kako su fine i jednake, gle svaka ista.
- Dačije nega naše lipa moja profesorice, prava domaća zrila pomidora …zlata vridi. Samo van ne smimo prodati jer mi nemamo onu spravu što isplazi račun, mi to nako znate, da ne zna Linić.
- Bome ću uzet pet kili iz dišpeta Liniću. I znate šta.
- E lipa moja, a šta?
- Sad ću ja nazvat sve moje kolege i poznanike i pozvati ih da dođu kupit domaće pome, jel tako Mandice.
- Hvala vam profesorice!

Kad je već sve bilo prodano po triput višoj cjeni od nabavne evo ga opet onaj gospodin s početka i veli:
- Još nije stigao unuk s autom?
- A nije dobri moj i pomalo pošteni ispetore pa čekamo bus i tako su torbe prazne pa ih nije teško unit.
Frknija je ka živahni parip i produžija a stara je Manda zagrlila svoju praunuku.

- Mande mala, srićo babina viš datije san pogodija, sa smo obadvi na konju. Ae srićo dok čekamo prugu da podilimo pineze.
- Može bakina, samo…
- Šta samo?
- Neš se ti ljutit ali onih 20% …
- E šta?
- Sad meni idu, to su moji profesori pokupovali jel tako?
- Aaaa, el ja to dobro čujen? E gospemoja koja svitliš falati štosi mi uslišila molitve!
- 00:02 - Komentari (11) - Isprintaj - #

nedjelja, 06.10.2013.

Štap

'Antilopa Kruz' uz kolonjske vode prodaje i štapove za pecanje ali duplim očima nije moglo promaći da se nešto puno vrtila i ozirala kao da joj se, 'mali mrav, maliii mrav u njedrima nestooo..'pjeva!
Pitam pošto štapovi, veli 200. Rekoh: 'puno- puno'!
- Znate gospod što sve gi možete uloviti sa njih ha?
- Za gume, prezervative, boce, mudante i koju desno-lijevu, znam.
- Ja gi nisam pecaroš ali upecam veliki riba, ajde 100, to gi dam samo vama!
- Da ti uloviš to vjerujem, ae 50!
- Malo brate malo.
- Dobro, idem obić pijacu pa se vratim.
- Nemoj brate čekat, će da se proda pa će gi ostaneš bez štapa.
- Ko sretniji od tebe ali neće neće.

Vratio sam se. Štapi su tu ali nema 'Antilope', sad se ja ozirem ne bi li je optao. Čekam!
Dolazi drobati.
- Ko prodaje štape?- pitam?
Gleda me i šuti.
- Bio sam maloprije i dogovorio sa ženskom za pedeset a sad je nema.
- Aha, to moj sestra, ček da gi pitam.
Isteže vrat i gleda preko bankova pa vrti šakom. Pratim mu pogled a tamo isto tamnoputa, ubi je gravitacija uzduž i poprijeko.
Klimne mu, ona prodaje neke štrace a njegov pogled šara dalje. Tamo je 'brat', ispred njega ono sve po: 'će se pogodimo ako me ne ufate'.
'Sestra' prodaje kolonjske vode a uokolo sličnih faca…podsjetilo me na skrivene likove u crtežu pa kad otkriješ jednoga oni ostali kao da dižu ruku i viču: 'tu sam, tu sam'.
Pa ovo je čitava kolonija bogtejeba, da tu Linić bane izvlačio bi ih ko bugve u kolovozu.

Pogled mu zastane na još većeg drobonju i pita ga vrteći šakom, onaj pokazuje šest prstiju.
Vadim novčanicu od sto a on ko iz topa da nema sitnoga ali uzme novčanicu.
- Mali…, dođi gi vamo, aj ovo razbi i donesi sitni.
Uze mali novčanicu i potrči.
Čekam.
Još čekam.
- Šta je sad?- pitam.
- Će nema sitno brate šta ćemo?
Lagano izvlačim mobitel i gledam u bratka. Progutao je slinu…pa drugu a onda je opet istegnuo vrat, valjda radi boljeg signala i odnekud iz kantuna pijace trči malac s dvije novčanice od dvadeset i daje mi.
- Nemoj se brate ljutiš, ne daju gi nama ciganima ni pošteno da trgujemo! Zašto gi Linić nas kazni pa nismo mi Hrvati?
- 00:44 - Komentari (16) - Isprintaj - #

utorak, 01.10.2013.

Ko je kriv?

A di su ona lipa vrimena kad bih se došuljao izvadit krv pa nakon toga svratija do ordinacije Dr prike bacit i čut koji novi a onda bi Dr otvorija ormar pa bi iznutra poispadale škatule, boce, boršice…eh!
Sad ga pitam, 'Doture moj, koji kurac ne valja'? – 'A što valja moj Gavun, a što valja'?
- Zamisli ovo, ćaća mu umire na odjelu i on dolazi po njega ma niti viski ili kutiju keksa…ma niti sto eura da donese, ništa.
- A u kurac.
- Jedan drugi kupio novi auto i to ne bilo koje nego pravu pilu a teško mu doktoru dat 500 e za operaciju ej, ništa ne valja moj Gavun, ništa, svit je skroz oša k vragu.
- Cc u pičku materinu, a moj Doture vrimena su za kurac.
- Neka su, sad se kao čude zašto štrajkamo.
- U pič...
- A zašto ti toliko pičkaraš, nisi prije tako?
- Moram doture kažu da je seks zdrav.

Neću reć, doduše ima i sad ljudi koji dotoru odnesu poklon ali samo zato da se ne zaborave dobri običaji. Obično to bude u koverti jer lakše se barata s manjim formatom jebi ga. To su oni s izbočinom na guzici koji su jedvo skrpili neku paricu i kupili po koje poduzeće onda kad se 'moralo', e, oni još drže do lipih starih običaja i site se dotura kad im je o potribe.
Zato njih doktori dobro izliče i gle kurca onda ritko dolaze pa nastaje problem. A kako učiniti da češće dolaze? Jebiga naručit cjepivo i bodi.
Za razliku njih, ovih malenih i dosadnih penzića ima pun kufer a svaki kurac im smeta pa i on.
I baš oni omanuli.
A ljudi moji ne budite cicije, u pizdu materinu šta bi vam ruka opala bacit pršut priko ramena kad iđete doturu ili dovući demižanu vina.
Ako baš ne želite glumit tovara morete dovesti tele prid ordinaciju i privezat ga neka pase kad se već sramite turit kuvertu u pizdu materinu.
A jebaga ne budite kamena srca jer postoji realna opasnost da doturi obole od pitiespija radi naglih promina. To vam je ko naglo zahlađenje. Sitite se one narodne kletve 'dabogda im'o pa ne im'o'! A u kurac zar smo dotle došli.
Nagle promine niko dobro ne podnosi, ni političari čak. Jel vidite kad napuste sideće radno misto kako ih još dugo vrimena čuvaju i daju im debelu plaću samo radi otoga da ljudima ne baci na živac, da se ne sjebu i obole božesačuvaj.
E tako je i ovo.
Zaoto ja smatram da smo mi, mali ljudi i penzići odgovorni za ovakvo stanje i ako koji otegne sami smo krivi. Ne doturi na čelu s onim jebivitrom Hipokratom nega mi, mi seronje.

Sad dođeš doturu; 'Doture pamagaj, stislo me livo rame, peniski lakat i stopalo jedvo gamižem'! Dotur se nehajno okrene i veli: 'žao mi je, ja sam vam za desnu stranu, kolega je za livu'!
- A u pizdu materinu a di je kolega?
- Okrenete se na livo i pravo?
- Pa otamo sam došo!?
- E!

- 00:45 - Komentari (15) - Isprintaj - #