Ne pada kruška daleko
U cik zore bakina je probudila svoju miljenicu, praunuku Mandicu, a onda se uzvikala po kući sve u šesnaest.
- Nevista, nevista đava te odnija nigdi te nema ka tribaš.
A bidna nevista je bila na zahodu i taman je krenilo kad je štrecnilo. Uvik se štrecne ka čuje svekrvin glas i ako je prevalila šesetineku, valjda se ta nelagoda cimentala u dubinu duše pa će je pratit do kraja njezinog ili njezinog.
A Manda je skovala plan kako iskamčit koju kunu pa je pripremila oni veliki kufer sa kotačićima i unutra metila kantar.
- Štase zgodilo majo moja oli ti nije dobro, da zoven bilježnika a?- onako u mudanitnama iskočija je sin Ante iz sobe.
- Đava ti bilježnika odnija da ti odnija, oš njega zvat i ka dimnjačara triban! Zoven onu tvoju bedeviju o žene da iđemo na pjacu, di je ona?
- Štae svekriva ka da nemaš svoj zahod nega me dižeš u po posla…šta nejdeš pišat u more e, šta oš.
- Nu jezika, nu jezika…oš da donesem nožice a? Šta ti neznaš u čijoj si kući ovca ti glavu nosa. Uzmi oni veliki kufer s kolicima pa iđemo.
- Ali…
- Muči i mobi se.
- A Tesla, Tesla…
- Štae nema novih negaćeš opet o metli i vištici, a grdobino.
- E ova batuda nije s metlon da znaš.
- Nega sučin damije znat, ae zini da čujen.
- Mislin ka ste već godine ti i Tesla…
- Đava ti guzicu nosa i selo oklesi, koje kome godina beštijo nepismena?
- Rekoh ka ste već godine nešto mi puno žaj šta te nije oženija eto.
- A zašto damije znat?
- Čovik je pravija ote nike struje kako čujen.
- E, i?
- Pa nije đava od tolikih struja da te nebi bar koja ubila, eeh gospemoja.
Zarežala je Manda i zamanila štapom ali je fulala.
Ulazi pupasta mlada Manda (16) u kužinu i zjeva.
- Bakina, bako ae mi reci, znaš…
- Dobro jutrooo!
- E dobro jutro, znaš šta san sanjala?
- A šta srićo?
- Da san jašila konja.
- Ma nemoj, a kako se konj zove srićo babina!
- Babaaaa…
- Dobro dobro, uzmi oni veliki kufer pa iđemo.
- A ja?- pita nevista Blaža.
- Moš i ti nevista ali ima dami daš 20% od zarade, es čula.
- Nu stare rospije, a zašto da mi je znat.
- Nu nje da zašto? Porez đava te odnija, porez. Eto ja tebi dajen popust o 5%, štaću otebe, nebija da nisi rod mojoj praunuki neka znaš.
- Popust? Ae ti brez mene neka ti je berićetno i vrag ti sriću odnija ae.
Dvije Mande izišle su iz busa potežući kufere za sobom, stara naprid pari Alibaba sa štapinom i pravac parking.
Na pijaci je danas, (1.8.2013.) bilo puno praznih bankova jer se prodavači (čitaj prekupci) nisu 'pripremili' na fiskalizaciju pa su kao uzeli godišnji.
A babu je baš to golicalo i pokrenilo možjane? Zna baba da su kombiji puni povrća na parkingu i da će danas robe biti za bagatelu jer nema onih gore spomenutih.
Brzo su se pogodili a kako i neće ka su 'veletrgovci' jedva čekali da nekome uvale robu i nestanu dok ih nije ćopila inspekcija ili carina jer sad i oni letaju po cesti i traže žrtvu.
Napunili su ona dva velika kufera pomidora, priko triest kili u svakome i to dovukli na po puta između parkinga i pazara na onom proširenom dilu nogostupa ispod koštele.
Baba je izvukla tronožac od krpe i poklopila ga guzicon pa okačila kantar o prstu i važe a praunuka joj dodaje najlone s pomama, što dva što tri kila pa ih odlaže uza zid.
Prolaznicima ništa čudno, navikli su već na 'tržnice' uz put pa mirno produže.
Onda će stara Manda.
- Mala!
- A!?
- Nešto te gledan kako svako malo uvučuješ ruku doli pase pitan danisi što ćapala a? Ali imaš picajzle?
- Ma nije to bakina, odma na vraga misliš e.
- Nega šta je srićo, svrbi li te?
- Ali ne vidiš da su ovi najloni slipljeni pa malo smočin prste da ih lakše otvorin e.
- Aa tako, i ja rekoh. Čuj srićo, ae bakini kupit one bonbone…one…spermije da mi ne daje iz usta oš.
- Spearmint baba, es to mislila?
- Neš ti, e to e.
Jeben je baba igrač, ona svakog prolaznika koji zastane oslovljava sa ispetore ili ispetorice pa se ti misli kakoš reagirat.
- Lipi moj dobri i pomalo pošteni ispetore, el to vi ti meni a?
- Šta tu radite? Prodajete?
- Ma nemoj, a šta tebe briga šta radin, da nemaš možebit kakvu ćagu da si ispetor a?
- Evo!
- Nu sotone? Da šta radin, mocaisinaiduasvetoga…Čekan unuka sauton lipi moj ispetore lipi mite đava odnija.
- A šta pomidore tu rade?
- I one čekaju unuka sauton. To ja kupila za konšervu napravit. Oš dati rečen štaće mi konšerva?
- Gospođo, imate modernu vagu, jel' to digitalna?- zaustavi se fina gospođa i našali.
- E lipa moja ispetorice nema više niti puzdre prirodne. I dicu će digitalno štampavat, nema više tapunavanja lipa moja ispetorice nema.
- Ijuu, slikovito ste to rekla. A odakle vam ono 'inspektorica'?
- Ali niste?
- Ma ne, ja sam vam profesorica engleskog…a vidi ko nam dolazi. Mandice šta ti ovdje radiš?
- Dobar dan profesorice. Evo pomažem bakini. Bakina evo ti bonboni.
- A jel prodajete ove pomidore?
- Lipa moja ako van triba daćemo mi ti vamin nako samo recider kliko ćeš.
- Ne, ne besplatno. Jesu li to vaše…ma kako su fine i jednake, gle svaka ista.
- Dačije nega naše lipa moja profesorice, prava domaća zrila pomidora …zlata vridi. Samo van ne smimo prodati jer mi nemamo onu spravu što isplazi račun, mi to nako znate, da ne zna Linić.
- Bome ću uzet pet kili iz dišpeta Liniću. I znate šta.
- E lipa moja, a šta?
- Sad ću ja nazvat sve moje kolege i poznanike i pozvati ih da dođu kupit domaće pome, jel tako Mandice.
- Hvala vam profesorice!
Kad je već sve bilo prodano po triput višoj cjeni od nabavne evo ga opet onaj gospodin s početka i veli:
- Još nije stigao unuk s autom?
- A nije dobri moj i pomalo pošteni ispetore pa čekamo bus i tako su torbe prazne pa ih nije teško unit.
Frknija je ka živahni parip i produžija a stara je Manda zagrlila svoju praunuku.
- Mande mala, srićo babina viš datije san pogodija, sa smo obadvi na konju. Ae srićo dok čekamo prugu da podilimo pineze.
- Može bakina, samo…
- Šta samo?
- Neš se ti ljutit ali onih 20% …
- E šta?
- Sad meni idu, to su moji profesori pokupovali jel tako?
- Aaaa, el ja to dobro čujen? E gospemoja koja svitliš falati štosi mi uslišila molitve!
|
