fra gavun

Jutarnja

- Mile dis ti, sedam sati je tek.
- Evo me, prvi sam uvatija misto na plaži.
- Misusovo sveto, jopet ja pod borić ha.

Tiho je bistro i čedno, šuljam se da ne narušim idilu.
Sva jučerašnja pišalina slegla se na dno.
Volim se toćat prija nego stonoge i propeleri podignu talog i od mora učine gusti sok.
Prošli su me ježurci ali samo dok se uniđe, nakon toga milina.
Toćam se i gledam uokolo.
Ritki kupači uživaju u mokrini dok većina još spi.
Dva ciplića se bacakaju, oni nisu gosti.
Na rtu davno započete marine dva ribara potežu mrižu a onda se čulo ken ken ken tuf tuf tuf.
Barka je zaparala bonacu, razbucala je.

- Marice naspi de novu vodu u lavor i pogledaj antenu prikida signal.

Prošlo je. Opet se skupilo i smirilo.
Priliće avijonska pruga za Split i rže ka da je zaboravija ručnu molat.
Malo dalje miruje auto guma obrasla morskom salatom, u njoj se nešto migolji…obotnica se gnizdi.
Ćevap se stisnija.
Ćutim toplinu oko 'inkubatora', bezočno pišam gaće pa ih kalam da operem auspuh i kanelu.
Koliko se slatkih i balavih, bokunića i škatula opere u ovoj 'veš mašini'?
Ponekad uzme danak, moraš imat strahopoštovanja jer s morem se nije inatit.
Koliko tek runa ostane?
Da svaki stoti kupač ima sidu Marica bi mi od sidih mogla nakurnjak oplest.
Ne da mi se plivat, opustija sam se i plutam, moga bi ovako danima… ahrh hrrrk...

- Mile…Mile, ae teke mene pušti na plažu! Eto ti đavle ćevapa ispiša si i ovu stolicu.

Poskupio mozak

Ako je onda kilo mozga bilo 3 marke (Milas) sad je definitivno krešija a naročito balkanski.
Ma Liniću ne moš ti nami doskočit s tin 'fiksanim' blagajnama koliko smo mi nafiksani svin mastima.

Ja san triest godina švercao s voćen na pijaci, ma ko jebe porez šta ti je. Priča Mate. A znaš kako san kupcima kra…veli može kilo jabuka. Mećem u najlon a jednu držin u ruci, vaga traži još i dodam je ali je ne ispuštan iz ruke i kako skidan najlon s vage onu u desnoj vratin na banak. Nikad me niko nije skužija.
- Radiš li još?
- Ma kakvi, penzija, ima već par godina. Na Brodarici san napravija kućetinu i držin turiste, jebe mi se. Malo san kalao cinu i stalno san pun a neman nikoga za prijavit hehe.
- Kako u penziju kad si cili život švercao?
- Vojna šta ti je.
- A bija si u ratu?
- Kako ka san morao prodavat voće?

Kupin ko Šiptara kruv, tri kruva 12 kn. Metne mala i račun uz kruv i oden. Sutra ja kod nje s računom.
- Slušaj mala, kupija san tri kruva i ti si mi tukla dva a naplatila tri, šta sad, oš da ti zoven inspekciju.
- Možete ko vam brani, račun sam izdala da ste kupili dva kruha a morat ćete dokazat odakle vam treći pa sad vidite.
Pa je ne bi uvatija za…za…

Ima ona narodna: 'i iza magarca samar ostane a kamoli neće štogod iza čovika'. E moj 'fiksani' iza ovih što brane kafiće ostaju samo pikavci.
Sad ti gazde imaju makar po jednoga koji dežura isprid i kad vidi da je gusto ili mu neko od osoblja da mot on djeluje.
Uleti u kafić uz povike 'bomba, bomba' i aktivira onu dimnu a onda nastane stampedo. I stolovi pobignu a kamoli neće inspekcija.
No u ovom slučaju inspektor je osta na licu mista a dva dana kašnje javno je pofaljen od Linića i dodiljena mu je kuverta.
Kad je svršija protokol veli mu Linić:
- Sad mi možeš reći, je li to bilo u tvojoj režiji?
- Ne! Odakle van takva misao?
- Znači nisi znao da će biti strke a nisi pobjego kad je aktivirao bombu, kako to?
- Fino, oduzele mi se noge a napunija san gaće pa sad vidite jesan li moga bižat.

I sad se mi kao čudimo što ljudi, obični smrtnici, nastoje zamaglit koju kunu a u 'svetoj zemlji Hercegovini' di se ukazala Gospa nije se ukazalo ni jedno prikazano noćenje od blizu dva milijuna posjetitelja a svi pansioni puni.
Pa da nije čudo, je brate!

Sretno Malac!

Malo po malo sve dođe na svoje!
Imaše Wilić žensku prija Keti ali on bijaše teke nagal i nasrtljiv a Ona plavuša pa će ni pet ni šest nega: 'Ne dam, ne i ne, taman da si Papin sin'!
Onda je Wilić upoznao Keti a Ona bistra glavica veli: 'srce oš odma ili sad'?
I eto je sad, iz sobe doziva Wilića. 'Ljubavi oš mi pomoć, usro se kralj'?

Red pred biroom za zapošljavanje a Kraljić samo prođe i odma bude prvi na redu. Eh, pokušavam zamislit drukčije ali nejde.

Kad mama ima sretnu monu a tajo plemeniti kaco odma u startu imaš zlatne brucke.
Rodiš se kao kralj i takav dočekaš kraj!

Ode Mile u politiku

- Mande moja gledala san malo prija na televiziji onoga tvoga unuka Milu. Borami je on pošteno avancirao, je Gospemi o Tarca, eno ga posta je gradonačelnik ciloga grada. Kako je krenija evo njega za koju godinu za prežidenta države nediljemi.
- Si vidla a, i ja san gledala pa mi se nekako smililo, štatijaznan, stislo me nešto priko ovoga mog priskakla i ne pušća. A borami od malena se znalo da će mali Mile avancirat.
- Ae đavlu ali nije Đuro ispo Velebit davno umra?
- Ne po tome grdobino ne po tome nega vaik ka bi ga mater pitala oš samo mliko ili s čokolinon on bi kenjkao: 'mama ja bi kakao'!
- Nu ti Mile našega krava ga ubola.
- I Stane, ama nije gradonačelnik nega dogradonačelnik ženska glavo.
- Nu tebe sa, kadato nije svedno, bitno damuje mekano pod guzicon štatije u glavi.
- Je ma…
- A šta ti sa nevalja ala zini da čujen?
- Ne znaš ti koju je on golgotu proša za doć di je sad. Prvo se mora učlanit u stranku jer brez toga nema govora za učinit korak naprid. Ni po mise ti ne znaš moja Stane, proša je on golgotu pari Isus pod križem da bi doša di je doša.
Ma jopet…si vidla, oni okolo njega parlaju brale ki navijeni a on jadan ki da ne zna rečenicu sastavit pa me nekako sram zašto san pare dala da ti prao rečen.
- Ajde bona ne sekiraj se nadoće to, ne uči auto vozit da se mora školat i polagat.

I doista u ovdašnje vrime kad su 'čistoća' i lutrija najjače privredne grane u državi najbolje se uvući u politiku i rješeni svi životni problemi.
Politika mu dođe kao okvirna organizacija a 'čistoća' i lutrija dvije snažne ruke koje zarađuju (čitaj grabe) s tim da lutriju ne moraš igrati ali je neš priskočit a čistoću moraš plaćat pa imao otpada ne imao isto ti se piše.
Uzmimo je(a)dnog radničkog penzijonera koji misečno potroši 40 kn za kruh a kako jede ka tić ostane mu i od toga pa se panja osuši i mora je bacit u smeće, to ga košta 30kn misečno. Dakle penzijoner njegovog kova, budimo realni, kantu o sto litara ne more napunit niti u godinu dana a to ustajalog zraka godišnje mora platit 360kn.
U 'čistoće' se moreš zaposlit samo priko debele veze ili još debljega džepa a kad jednom zabiješ lašun u taj kunski rudnik onda si sebi osigurao egzistenciju za cili život uz besplatno gorivo i sve ostalo s čime se susreće djelatnik 'čistoće'.

Mile je prodavao cipele, etotiih đavle i to se malo prodaje ne moš za špigete ukrast, i borami uz dobar konop za ne reć vezu uskoči Mile u 'čistoće' a kad se dobro školao i zavolija čista posla onda je istin puten skočija u politiku i sad sidi rame uz rame s gradonačelnikon zadužen za privredu; ipak je on došo iz privrede. Prvo je kako rekoh prodavao cipele a onda se školao u 'čistoće' i sad sa svršenin fakulteton 'noćne bravarije' prodaje maglu.
No tu ga je dočekao veliki neugodnjak srama i crvenila jer je s 3000kn skočija na 13000kn ali kakav bi on skakač bija kad i tu nelagodu ne bi priskočija.

Ipak, ja kao jedrilica iz klase optimist tu vidin dobru stranu jer ako ništa drugo makar nema potresa na nivou standarda već mirno kao smočeni komad kruva tonemo a kad potonemo opet nismo u nepoznato, dolje nas čeka kanalizacija.

Dakle dobro je što nas neće zahvatit sindrom Detroita a i naučili smo, osnažili smo se i oguglali pa nas mogu guglat kolko oće a mi isti, isti…ovu šaku duše što nam je ostala ne mogu nam uzest.

Oznake: karijera, politika, znanje

Parnica

(Sigurno se pitate zašto san priša na ikavicu? Štednja, štednja dugovi, riči u ikavici imaju manje slova. Ol rajt?)

Već dulje vrime gleda Ante susida kako muze gorivo iz kamiona Šporkice d.o.o. pa mu je jednoga dan držeći fotić u ruci to predbacio.
To je šofera skroz snervalo da šta se on ima mišat u tuđe stvari i neka gleda svoja posla! Dašta ti misliš. Ma isto ga je počeja grickat onaj crvić sumnje, a što ako…pa se je odlučija svitovat s odvjetnikon jer nikad se ne zna kad može iskra vrcnit i prijavit ga a kakva su vrimena može i posa izgubit na pravdi Boga a onda adio kravo muzaro.

Odvjetnik bistra glavica mudro je saslušao svog klijenta i dao mu za pravo da niko ne smi gledat šta on čini a posebno kad siše gorivo jer to spada u domenu lipog ponašanja, osobnog suvereniteta i zajamčenih sloboda uživanja svog posjeda.
Osokoljen odvjetničkim ričima Šime ga upita: 'a šta učinit'?
- Imaš li ti para Šime?- upitao je odvjetnik.
- A nu iman nešto.
- A oti tvoj susid Ante, kako on stoji s parama šta ti misliš?
- Koliko je vidit loše ili bolje reć jako loše.
- Onda je, Šime, najbolje da ga opletemo po džepu jer će se jedino tako opametit i gledat svoja posla.
- Ne razumin?
- Imali ikakav razlog da podignemo privatnu tužbu protivu njega ili njegovih ukućana?
- Viš toga se nikad ne bi sitija.
- Imaju li mačku ili pasa da ti smetaju, bilo šta?
- Kako ne, kako ne, ima mu stara mater velikog mačka Buholjuba a taj svaki dan po nekoliko puta priskoči ogradni zid i dođe nami prid kuću.
- Eto vidiš, a imaš li ti male dice?
- Ja, pa meni su sve dica mala a najmlađa ćer ima tek četri godine.
- Odlično, Šime, odlično. A mala se boji mačka jel tako.
- Ko, mala Nina, ma kakvi igra se snjin.
- Ovako ćemo mi. Mala se puno boji mačka jer joj je skočija u oči i umalo nije invalid ostala da zlo ne čuje. Ti si pokušavao prosvidovat kod susida ali te oni bahato ignoriraju i nije ti druge nega se zaštitit od napasti s privatnon tužbon i tražit odštetu za pretrpljeni strah i poslidice koje će je pratit tokon života radi te beštije od recimo 10 milijuna.
- 10 mil…(uletila mu je slina u dušnik umalo se nije ugušija) Nedilje ti pa to je ono pravo.- kliknuo je Šime.
Rečeno-učinjeno.

Tako je Mandi Mudić (89) i njezinom sinu Anti (67) jednoga dana pošćer donija pismo koje valja potpisat. Nekako grezom i drmavom rukon Ante potpiše a Manda uprla ka da okopaje kumpire pa isprobijala to na pet-šest mista, dobro je išta od karte ostalo.
Ka su otvorili umalo ih nije kolpalo a susida i njegovih ukućana nigdi na vidiku. Kriju se ka zmija noge pa se Ante i Manda nemaju na koga otrest a to je ono najteže.

- Majo moja jadnitismo nema nan druge nega poć u advokata a ko će njega platit gospemoja.
- Dabogdaih proliv uvatija, dabogda dalje srali nega pišali, dabogda inse sve ukući ukiselilo osin mlika i kupusa, daboda ih kolpalo! Sveti moj Ante akome čuješ učinićeš to otin beštijama koise žale na moga Buholjuba a boljie od kruva koise ide.
Nema avokata jesčuja sine, nema avokata i fertik, iđemo dignuta čela isami ćemose branit, ala sad za poslon ima tute još po miseca do parnice.

Dođe i dan D.
Na sudu podnesak i uvodnu rič prvi daje advokat od susida a on sidi do njega i gleda u stol.
Tu se spominje odšteta, to pretrpljeni strah, to doživotne traume…blogati ispade da je Buholjub ne mačak nega krvoločni krokodil.
Kad je on u neko doba svršija balit dođe red na utuženu stranu to jest na Antu i Mandu pa će Ante prvi a Manda kao pravi strateg na kraju 'balade' da može obuhvatit obadva izlaganja.
Ante se bidan branija koliko je zna i moga a kad je ponestalo riči onda je sudac dao rič susidu Tomi da ispriča svoju istinu i šta se to desilo između mačka Buholjuba i njegove ćerkice Nine.
Tome se mrvu zacrvenija ali brale od toliko laži što je izbacija iz sebe da je eksplodirao nebi čudo bilo. Onda je sudac upitao Tomu.
- Je li se mala ikada igrala s mačkom, znate kakav je odnos između dice i životinja to zna biti velika ljubav.
- Nikada gospon sudac, nikada. Ona se uvik bojala tog strašila od beštije.
- Beštija si ti lažove usrani…
- Gospođo gospođo molim vas…smirite se.- smirivao je sudac.

Ante i Manda pušu i slušaju ne mogu se čudu načudit okle to sve izventava.
Onda se Manda nečega sitila i krenila kopat po onoj teretnoj boršetini (to joj je pok. muž donija iz Rusije '56 g. nema niti šeset godina). Nakon šta je izvukla nekoliko fotki boršu je obisila o naslon stolca i složila fotke u lepezu kao da igra karte pa se ladi a svako malo ih zagleda pa onda pogleda susida Tomu.
Sudac je dao rič Mandi Mudić.

- Druže sudija…
- Gospođo molim vas, ja nisam sudija i nisam drug, izvolite.

Smiju se Tome i njegov odvjetnik, nadaju se opeljušit im lovu neće keks reć.

- Gospodine sudac (svako malo pogledava fotke i protivničku klupu) mogli ja postavit pitanje susidu Tomi?
- Je li pitanje vezano uz slučaj.
- Nu dakuće.
- Onda izvolite ali se meni obraćajte kao da sam ja on. Jeste li razumili? (kimnula je glavom)
- Lopove…
Sudac se trzne.
- Gospođo?! Kontrolirajte se molim vas, izvolte.
- Lupežu, rekni ode pred svima kradeš li gorivo iz kamijona?- i maše s onim fotkama.

Odma se pobunija odvjetnik da to nema smisla i nikakve veze s predmetom i da se to ne uzme u obzir.

- Što želite postići s tim pitanjem gospođo?- pitao je sudac.
- Želim dokazat kakomu se nemože virovat gospon sudac.
- Odobravam pitanje, tužitelj odgovorite.

Šofer Tome je nabrao čelo i gledao u odvjetnika kalkulirajući koji odgovor dati a pogotovu što tužena u ruci drži fotke. Došaptavaju se.
Tome se ustao i kašljuca.

- Gospon sudac kkhm, khmm, to sam samo jednom ili dvaput učinija kad nisan imao goriva za kopačicu, znate mala dica, mala plaća…
- Dobro, rekli ste svoje. Tužena čuli ste.- reče sudac.
- Da, molin nekovo uniđe u zapisnik jerću se pozvat navo svidočenje u tužbi koju ću podnit za krađu. Pitanvas možli se virovat lopovu jer lopov i lažov jedno je teisto.

Odžala je Manda pištulu kao da je, ako ne studirala pravo a ono barenko bila priležnica pravniku.

- Molim vas gospođo, molim vas ne vriđati. Nego to…kad on siše gorivo to ste vi fotografirali kako vidim?
- Jok.
- A šta su vam te fotke u ruci?
- Ma slije od mog Buholjuba i njegove male Nine kako se igraju moj dobri i pošteni sudi...sudac.

Oznake: sud, pravnik

Lito

Ima ona narodna zimska, 'kad je zima i u tikvi je zima' a litnja veli: 'oteglo se kao mošnje o svetome Iliji'.
Volim kad se otegne i jedno i drugo jer ma koliko da su ljudi uz obalu fjakasti i na zlu glasu kao linčine za litnjih žega su aktivni i vridni pa učine posla za cilu godinu. Malo je reć za cilu godinu, bolje za cili život koliko se masnoće ispurga i podili.
A bome mnogi te 'uspomene' dugih litnjih dana i zamantanih noći imaju za cili život. I dobro da je tako inače da nije toga bilo bi nas upola manje jer stalno se kalkulira te malen stan ili ga nema, te nema para ni za sebe priranit a trokeli dicu podizat, te za patike, mudante, knjige…uvik je bilo da se nema ali sad se kao nema više nego ikad. Zato je lito sveto jer ti ništa ne triba osim use i 'huse'.
Kako četveronožnima tako i dvonožnima udrila je donja u gornju, sve se baca sa sebe, sve se užgalo, svako traži negdi ladovinu, negdi se uvuć… množe se bakterije.
Piće je na prvom mistu, dok jedni piju pivo drugi ti krv piju. Pije se da ne dehidriraš, pije se da zaboraviš, pije se za smirenje, pije se za dizanje, za spavanje, pije se za inat. Bome pije se i radi žeđi.
Runo smeta, kupuju se žileti…izgleda drugačije, izazovno a nakon par dana brucke bockaju i draškaju, uživancija.
Cvrčak se glasa drž-drž-drž-drž a 'galebica' još-još-još-još pa galebi navale na bokune napredne i nazadne, sprijeda i straga kao da ih sutra neće biti, kao da će ih već sutra vulkan progutat. (rekla bi moja susida 'gledala sam erekciju vulkana'!)

- Alo rodjače, slušaj posli ćemo se pitat za zdravlje ovo je hitno…
- Ali je kogod nastrada?
- Nije ali bi moga a ti nam moš pomoć.
- Govori rodice!
- Odma mi po busu pošalji prezervativa iljadu-dvi komada, ode ih nestalo!
- Rodice zar u tim godin…
- Odma jes čuja i to one xxl u boji i koloru, ali ne znaš što se događa u Splitu?
- A što me pripade blogati a što ti muž?
- Rekla san mu: 'slušaj ako si mi upropastija život e bome neš i ova dva dana da znaš, stan dajemo u najam pa puklo kud puklo.

Kaže Ona, prvo se tražio slobodan stan pa slobodna soba pa onda slobodni krevet i na koncu slobodno misto u krevetu.

Nakon kurbinog pira!
- Recti meni rodice kako je bilo es prodala pošiljku.
- Sve rodjače sve je pošlo.
- Zadovoljna?
- Malo je reć, sritna i još zaradila.
- A šta on?
- Eno ga maže hemoroide.

Lito je najveći ljubavni trabant i afrodizijak, živilo LITO i sve što se rimuje s njim taman bilo i manito!

Prva lajača 6a

Poveja se razgovor o školi pa se Umuknica fali da je prošla s pet šesti razred. Grakću i ostali ali Ona je pari 'konkord' naspram 'tomosa'.
Čestitam joj a potom odma podjarim kako san ja bija bolji đak od nje.
'Kako'? 'Lipo ja san pao treći'? 'Pao…mamaA, kako didonja može bit bolji od mene a pa je treći'? 'A šta ja znan njega pitaj'! 'A kako to didonja'? 'Tako, da bi ti bila bolja od mene moraš past bar dva puta, kuiš'! 'Ne'!

Svrdla kažiprston slipočnicu što će reć da san maka, neš ti novosti, a onda navalili da in pričan kako je to bilo ka san ja odio u školu i okolo nje.
- A kakoe bilo?- očepin ja.- Sutri riči: 'bilo je lipo' ili sučetiri riči: 'bilo je još lišpe'.
- Didonja čuješ, čuješ, jesili ti kad picao?
- Ne!
- Nikad nisi picao?
- C, nije se to tako zvalo, a da san falija s nastave to jesan ali uvik opravdano.
- A kako si pravdao kad fališ?
- Ha, umirali su mi baba, dida, ćaća, mater, tetka, strina, stric, ujna…onda je jedan put nastavnik reka kako ja više neću izostat s nastave jer su mi svi poumirali i nasmija se.
Nega recti meni jel ima krađe u tvojoj školi a?
- Ima ponekad a jel bilo ka si ti iša?
- Dakuće! E sa ću ja vami ispričat kako je naš diretor škole a ujedno i nastavnik vatao lopova.
- Pričaj didonja, pričaj!
- Jedanput je Dani iz torbe nestala marenda a to ti je bija oni siromašni 'sengvić' od pršuta i kruva ispo sača, neš ti 'sengvića' o svinjarije, i Dane to javi razredniku to jest direktoru škole.
Kako neće jadničak umalo ga debulica nije uvatila o glada. Inače Dane je u šestom imao 80kg a prija ručka mater ga je uvik tražila po selu i dozivala, 'jadno moje dite oće li krepat o gladi'.

Stari je učitelj par puta učinija hm, hm, i reka da se mora nać oti miš šta je izija 'sengvić' jer inače se to širi ka virus.
Postroija je cili razred i naredija da ga moramo gledat u oči. Imao sam osjećaj da mi njegov pogled šeta unutra glave i prebire svaku možjanu vijugu ali kad si prav nema straja. Uglavnom svi su izdržali taj dugotrajni sken pa je učitelj nezadovoljan učinjenim morao pribjeći drugoj metodi.
Mi smo i dalje visili na nogama a on je seja, uzeja novinu i lagano parao listove u trake širine nekih 10 cenata. Kako je parao listove tako je parao i naše živce i to je radija 'kap po kap'.
Onda je svaku traku presavija po dužini da se može držati okomito i podilija nam stin da podignemo visoko ruku koliko god možemo i držimo to u šaci.
Sličili smo kipu slobode s tom razlikon da se kipu ne tresu gaće a On je mirno promatrao.
Nakon desetak minuta veli da je zadatak uspješno obavljen i da mu se u zbornicu dođe javit 'zna on ko'!
- A didonja nisi nam kazao kako ga je otkrija?
- Hehe potomak, nismo ni mi onda znali nega tek puno puno godina kasnije. On ti je promatrao one novinske trake u zraku i njiove vibracije i ona koja se najviše tresla bila je u rukama lopova.
Pogleda ga je u oči i obadvojici je bilo jasno da je otkriven.
- Jebate koji dektiv aaa. I jel taj ikad više kra?
- Dašta je i ne samo kra nega je radija svakakve druge pizdarije.
- Ae još pričaj ae.
- Drugi put je učitelj na isti način sproveja istragu ali ne za 'sengvić' o svinjarije nega za požar.
- Požar!! Aaaa…
- Je je požar pa smo svi morali gasit dodajući kante iz ruke u ruku i čoviku ispraznili cilu gustirnu vode. Onda je čovik zaplaka i reka: 'jadan ti san sad iman više vina nega vode'!
- I?
- Isto ka prvi put, učitelj nas je postroija, podilija novinske trake i reka: 'sad ćemo vidit ko je bija pališuma a ko šibicodavac'!
Pomoću RNM (ručna novinska metoda) metode odma je naša njega i pomagača pa su in ćaće morali nadoknadit svu učinjenu štetu a oni su klečali na kukuruzu dok nije proklijao. Kako su prošli kod kuće to in znaju rebra i guica. Nije onda bilo crvenog, plavog, ružičastog i štatijaznan kojeg telefona da se požališ nega opleti pa da vidiš oće li mu drugi put past na pamet.

- Jebate gori je bija od policije.- ushićen je mali a 'Umuknica' odvezala.
- E ali ja san ti najbolja u brzom pričanju.
- U pričanju?
- Aha, mogu izgovorit 90 riči u minuti, to ti nama nastavnica gleda na štopericu, eto ti opet san bolja o tebe.
- A je li to za nagradu ili..?
- Nije ali sam prva eto ti.
- E svaka čast unuka, ka bi ja uspio i trideset pobrkalo bi mi se paljenje. A bloga ti onda predloži nastavnici da vam podili diplome za tu vještinu.
- Kakve, jel one lipo ispisane?
- E te, bravo. Vako bi ja: treće misto neka bude-brončani krajnik, drugo misto-srebrni jezik a prvo misto-prva lajača 6a!
- Ajmeee ovo je dobro!
- A jadan on s tobon.
- Ko didonja.
- Budući da ko.
- Hihihihi…

Babino pamtilo

Moja pokojna baba imala je običaj uvijek u džepu od kotula nositi nekakav tajanstveni rupčić zavezan u čvorovima pa mi je dalo misliti koliko bogata baba ima novaca u svakom čvoru?
Ona bi to svako malo prebirala, odvezivala ili dodavala još koji i nešto šapljala sebi u bradu pa opet spremila u džep. Mene je živo zanimalo kojega to vraga čini s rupčićem pa sam pratio što radi i u koje vrijeme ali nikad je nisam vidio da s njime briše nos.
Pošto nisam dokučio tajnu pitao sam je da zašto to čini a ona bi rekla da je to šporko i da to ne valja dirat.
To me još više zainteresiralo pa sam jedva čekao priliku da se sam uvjerim.
Jedanput je ispala takva zgoda kad ga je ostavila na bančiću. Zgrabio sam ga u ruku i sav sretan radoznalo otvorio jedan čvor da se uvjerim što se to unutra krije. Baš sam se razočarao, nije bilo ni novaca ni balina u nijednom od pet čvorova. Ništa.
Onda mi pogotovo ništa nije bilo jasno pa sam na brzinu zavezao jedan čvor i ostavio na isto mjesto.
Sjećam se da je toga dana kruh bio neslan, sir nikako da se začme a tovar je stalno njakao. Jadnik bio je žedan.
Dosta kasnije ipak mi je rekla da je to njezino 'pamtilo' i više nisam dirao čvorove.

Neka vrsta podsjetnika i onda je bila potrebna ljudima i ako su živjeli naoko s puno manje informacija nego mi danas ali zaborav je bio prisutan.
Sjećam se da su djeca obvezno dobivala imena prema svecu koji je spadao na dan rođenja ili oko tog datuma i to je bilo poštivano sve dok nisu došli 'Ben Kvik i Klara Varner', makar u mom kraju.
Luk se sadio o sv. Luki, prajci se obrađivali o Božiću jedino nisu vodili računa kad će dicu pravit a znam da su kukali kad se ima rodit po zimi jer će morat grijat kamaru to jest nositi u peku žerave jer tamo nije bilo dimnjaka.
Za poć na more pratio se mjesec, kad je u obliku slova 'C' to je značilo da crkava a u obliku slova 'D' se deblja. Po škuru se išlo na sviću i tratu, pidoće se brale po punom mjesecu a kad je bio u obliku lokvice to je značilo kišu.

- A sjećaš li se kad smo se prvi put a?
- Nu dakuće, na Gospin žeženj.
- A koje godine?
- Koja si ti cjepidlaka e!
Ček, ček, imam jedan čvor…šta ono…aha post!

Utrka

Sjenke su duge…ubrzavam hod…opet se čuje…stanem!
Gledam okolo sebe…ništa…tražim…nema.
Krenem!
Ubrzavam!
Zvukovi. Grozno!
Stanem! Krenem.
Opet se čuje…hodam još brže…gledam, nema.
Stanem!
Stisnuo sam se! Samo mirno, mirno…kapi znoja me hlade.
Opet krenem…lagano ubrzavam…sve brže, brže, brže…
Opet se čuje! Ozirem se. Nema!
Stanem!
Naboram čelo, tražim…nema.
Opet krenem.
Ubrzavam…sjenke nestaju…valjda bude samo mirno, duboko diši…nema!
Koračam sve brže, brže, brže…čuje se jače! Stanem…gledam, ozirem se…nema.
Grozno…pale se svjetla…krenem…nema…nema…nema…ma koji vrag…
Možda se spasim samo mirno, mirno…
Napokon vidim kuću, izdrži…ko će prije…ko će prije?
Spas!
Nema papira…ma ko jebe papir tamo ni žbuna ni papira!

Kadrinal na Zrču

Dok su češkali jaja u službenom autu policajac Ante davao je upute mlađem kolegi Hrvoju za tajni zadatak o kome ni mrtav ne smije nikome govoriti. Zadatak se mora obaviti žurno i profesionalno jer situacija išće akciju.
Antina ćer Lipa ošla je priko vikenda s prijateljicama na Zrče a to je automacki poziv na uzbunu.

- Ali šefe to nije naše područje, mi tamo ne smimo djelovat.
- Je u pravu si, ali slušaj malac, ja san to vako sredija, dobili smo dva slobodna dana i iđemo s tvojin auton koga ćeš ti natankat tako da nema mojih tragova kuiš, a ti ćeš tamo biti u kupaćin gaćama i to smatraj službenon odoron, eli sad jasno?
- Ali šefe a pendrek…aha skužio sam, mislit će da sam ga skrio u... U redu šefe jasno mi je.

Odabrali su kodna imena za razgovor (Ante je Ugor a Hrvoje Špar) mobitelima pa će Ante kako i priliči šefu voditi operaciju sjedeći u autu negdje pod borićem a Hrvoje u 'odori' na terenu.

- Alo Špar, alo Špar čuješ li me ode Ugor, slušan.
- Alo Ugor ode Špar čujemo se, slušam i ja.
- Di si ti vidiš li šta, slušan?
- Evo me u moru, smočio sam obje tri noge. Vidim, sve vidim! Iza njih sam na dužinu pet pendreka, slušam.
- Šta rade šta rade jel ti što sumnjivo, slušan.
- Mrdaju se u ritmu, slušam.
- Dimi li se šta, piju li, slušan?
- Malo dalje se dimi roštilj, a pred njima je kardinal, slušam.
- Kardinal!…el ti vidiš dobro to što vidiš, opet pogledaj, slušan?
- Alo Ugor ja dobro vidim i nije ništa čudno kad je roštilj u blizini, slušam.
- Da, da, ima se može se a sutra će o skromnosti, slušan.

Tu je Ante cijuknuo od sriće, pao mu je babulj sa srca a kako i ne bi nakon svih onih priča. Te Zrče ovo, te Zrče ono, te Zrče droga te Zrče piće te Zrče muzika te Zrče pisme: 'Zrče mome srcu melem, dođeš pošten odeš jeben'! A tamo kardinal, ej kardinal! I bijaše Anti drago što mu je ćer, Lipa njegova, odabrala Zrče.

- Alo Ugor smijem li se i ja bućnut koji put, slušam.- onda je Ante s vidnim olakšanjem čak radosno zagraktao.
- Alo Špar na dužnosti si ali zaslužuješ banjadu, može, slušan.
- Fala Ugor…evo sad se više ne mrdaju, slušam.
- Alo Špar alo Špar što se događa, slušan?
- Alo Ugor, alo Ugor, udaljavaju se prema pučini šta da radim, slušam?
- Alo Špar ti si na zadatku moraš imati sve pod kontrolom u zraku na zemlji i pod vodom, jasno, slušan!
- U redu še…Ugor ali ja sam go ko pištolj, da zovem pomorsku policiju? Zna li Lipa plivati, slušam?
- Naravno da zna, možda nije probala ali sigurno zna! Je li sad plivaju ili stoje na dnu? Nemoj nikoga zvati ovo je tajna operacija i tiše govori, slušan.
- Alo Ugor razumio sam…na nogama su mislim da stoje na dnu. Šefe čini mi se da se Lipa jako boji pučine jer se grozničavo drži njemu oko vrata. Da, da, boji se…evo kolabirala je i on joj daje umjetno disanje…evo jednom rukom joj masira srce…šta da radim, slušam.
- Prati situaciju nemoj da izmakne kontroli, slušan.
- Še…alo Ugor, jeste li se vi ikada verali uz banderu, slušam.
- Uz banderu? Šta ti je to sad, dašta san i to još ka dite, zašto pitaš, slušan?
- Znao sam, Lipa je na vas i zamišlja da je na banderi pa se uspinje. Pretpostavljam zbog straha od mora…obje noge je omotala oko 'bandere'…
- Šta pričaš ti, kakve noge kakvo motanje. Dok je kardinal tamo ja san miran i siguran da se ne more ništa loše dogodit, slušan.
- Nema više kardinala, slušam.
- Kako nema kardinala štae tebi, di je, slušan?
- Pa popili su ga, slušam.
- Aupičkumaterinu šta se to tamo dešava? Gledaj pod morem brzo…govori što vidiš, slušan?
- Alo Ugor, mislim da nema mjesta strahu, Lipa neće potonuti jer se natakla na 'granu' od 'bandere' i tako stoji a čini se da je ne boli. More je mrda gore-dolje, gore-dolje…šta sad da radim, slušam.
- Alo Špar budi podmornica i daj odma izvješće iz te perspektive, slušan.
- Al…Ug…g…j…………

Hrvoje sritno ti na pučini a tebi ulazak Lipa moja!