- Mile dis ti, sedam sati je tek.
- Evo me, prvi sam uvatija misto na plaži.
- Misusovo sveto, jopet ja pod borić ha.
Tiho je bistro i čedno, šuljam se da ne narušim idilu.
Sva jučerašnja pišalina slegla se na dno.
Volim se toćat prija nego stonoge i propeleri podignu talog i od mora učine gusti sok.
Prošli su me ježurci ali samo dok se uniđe, nakon toga milina.
Toćam se i gledam uokolo.
Ritki kupači uživaju u mokrini dok većina još spi.
Dva ciplića se bacakaju, oni nisu gosti.
Na rtu davno započete marine dva ribara potežu mrižu a onda se čulo ken ken ken tuf tuf tuf.
Barka je zaparala bonacu, razbucala je.
- Marice naspi de novu vodu u lavor i pogledaj antenu prikida signal.
Prošlo je. Opet se skupilo i smirilo.
Priliće avijonska pruga za Split i rže ka da je zaboravija ručnu molat.
Malo dalje miruje auto guma obrasla morskom salatom, u njoj se nešto migolji…obotnica se gnizdi.
Ćevap se stisnija.
Ćutim toplinu oko 'inkubatora', bezočno pišam gaće pa ih kalam da operem auspuh i kanelu.
Koliko se slatkih i balavih, bokunića i škatula opere u ovoj 'veš mašini'?
Ponekad uzme danak, moraš imat strahopoštovanja jer s morem se nije inatit.
Koliko tek runa ostane?
Da svaki stoti kupač ima sidu Marica bi mi od sidih mogla nakurnjak oplest.
Ne da mi se plivat, opustija sam se i plutam, moga bi ovako danima… ahrh hrrrk...
- Mile…Mile, ae teke mene pušti na plažu! Eto ti đavle ćevapa ispiša si i ovu stolicu.
Post je objavljen 30.07.2013. u 00:18 sati.