fra gavun

FALIŠ u Šibeniku

Evo svršio je mjesec smokava a i moj godišnji ne odmor nego galop pa me nije bilo u 'gostima' po blogovima na čemu se ispričavam. Suma sumare, dobro.
Kad spomenem smokve odmah se sjetim Boraje. To vam je jedno mjesto na starom putu Šibenik-Trogir s najboljim domaćim vinom do sad. Sad je prošo vodovod.
Ima i jedna anegdota vezana uz smokve pa kažu ako pitaš Borajca 'imali smokava', on će ti odgovorit 'ima oš se tuć'.
Dakle u mjesecu smokava tenzije su dignute zato ja mislim da je smokva afrodizijak pa se u tom mjesecu puno toga začne a kako će svršit vidjet ćemo.

Jednog dana u kolovozu zazvoni telefon…Kruno Lokotar, glavni urenik izdavačke kuće Algoritam i počne priču o FALIŠ-u u Šibeniku s imenima; Tariq Ali, Emir Imamović Pirke, Aleksandar Stanković, Andrej Nikolaidis, Igor Štiks, Boris Buden i ostali.
'Festival alternativne ljevice' po prvi će se put održati u Šibeniku, nek' mu je sretno!
Što u našim političkim prilikama znači ljevica a što desnica?
Baš i ne puno makar po igrama koje vidimo a igraju kod nas i ljevica i desnica kao polu-napuhani balon pa kad stisneš lijevo iskoči desno ili stisneš desno iskoči lijevo. Dakle savršeno otvorene granice za prelazak što se pokazalo s početka 90-ih pa ne da se preskače nego samo korakne, tu je Europa puno nučila od nas.
Sam festival će otvoriti gradonačelnik Šibenika dr Burić koji je i sam nekoliko puta 'prelazio granice'.
Na kraju bi Kruno Lokotar uvrstio tekstove šibenskih blogera, @informatičar starog kova i @fra gavun blog pa je i izbor bio njegov.
Pristao sam i ako nisam znao koncepciju festivala koji se tek rađa ali se to postepeno otvaralo i sada je jasno o čemu se radi što možete ovdje pročitati.
Dakle Kruno Lokotar je punokrivna osoba za uvrštenje blogerskih pisotvorina. Hvala Kruno!
Slušanje i gledanje je besplatno a o detaljima pročitajte ovdje i dobro nam došli.

Ps. Svi ste pozvani i ponesite sobom koju bocu bevande, rakije, koju fritulu i tako te sitnice koje znaju druženje učiniti ljepšim.

Ne daj se, Mirko je uz tebe!

STOP ŽIVOTU NA CRNO!

Radi viška a bome više radi manjka inspektorat pečati gavunov blog dok vlasnik ne ofarba naslov!


DRŽAVNI INSPEKTORAT


Upad.
Obavijest!
Cijenjeni Puče trenutno nemamo pečata jer je kod čuvara a on je službenim autom otišao trajektom na Žirje.
Prilikom izlaska primjetio je kod većine putnika oštećene karte pa je zapečatio trajekt i sad se nema s čime vratit.

Hvala na razumijevanju! Vaš, državni inspektorat!

Pun ko brod

Osmogodišnji Mijo već par godina ode dolazi i podučija san ga neke sitnice koje valja znati o moru, udičarenju, kaiću, veslanju…tek toliko da mu se ne može 'prodati muda pod bubrige'. E da, i već oponaša ikavicu ka da mu je 'galeb' ćaća.

Ove godine doveja je baku a baka povela svog novog dečka (k vragu kad se brzo troše) tako da su sve generacije zastupljene. Nadam se da će je koja mlada obotnica ćopit za 'mladost'.
I dok smo mi spremali kaić za isplovit dečko je curi pojašnjavao neke morske zakonitosti.
Ostali se oni toćat a mi pošli malo loviti iz kaića. Mijo je bija kapetan!
Učin ga sistemom varanja, to je ono; prvo ga privarin a onda mu pokažen neku novu caku. Ovo se pokazalo 100% učinkovito i neću minjat taktiku.

- Znaš li doć na onu poštu di lovimo?
- Znan, naučija si me onda ka si me prvi put privarija da uzmen orijentire prema galebima.
- Hehe zapamtija si ha.
- A kad si me privarija e.
- A kad si naučija veslat?
- O to je davno bilo ono kad si me zezao da moran vesla brže vadit iz mora jer će mi ih riba ugrist.
- A jesi naučija vezat udicu.
- Jesan!
- Sigurno?
- Ja mislin da jesan.
- Aha, znači nisi.
- Ma jesan e.
- Ajmo se kladit da nisi.
- Kako.
- Evo ako san ja u pravu neka se iza punte Drvenika pojavi brod a ako si ti u pravu onda mi daš pet riba.
- Hmee, da ti dam ribe koje ja ulovin? Ae dobro kad moran ali mogu reć da san ih ja ulovija.
- Ne moš jer kad mi ih daš moje su.

Gleda otok i vrti glavon, sve nevoljko ali ipak pristane.

- Ae evo ruka. A koliki brod, jel kaić ka ovaj naš ili onaj veeeliki i reci kad će povirit?
- Ma pravi veliki brod, recimo neka se pojavi kad se mi rukujemo.
- Hihi ae ae, izgubićeš barba izgubićeš.

Pružimo ruke i onda čekamo…kad, poviruje prova velikog teretnog a pun 'ko brod', jedva pliva.

- Vau koliki je. A barba ja mislin da si ti…
- Šta?
- Ma ništa e.
- Smo rekli bit prijatelji, jesmo, onda nema tajni, ajmo.
- Tija san reć da si vištac e, odakle se sad stvorija toliki brod jebate?
- Viš to si upantija a to što san te privarija nisi.
- Kako si me privarija.
- Šta sam ti reka.
- Ček…ovako: 'ako si ti u pravu da će se pojavit brod a ako san ja u pravu da ti dam ribe…'
- Eto, ako si ti u pravu da meni daš ribe.
- Ajmeee…ma…ti mene stalno varaš neću se tako e…
- Nema toga oklada je oklada.
- Ae dobro, a sa mi reci kako si znao da će se pojavit brod?
- Vidija san ga s one strane kad je zaša za otok i čekao eto ti.
A sad da vidin kako vežeš udicu, ajmo.

I tako malo zezanja malo pecanja mi uvatili večeru i uto došlo vrime vrnut se na vez.
Bogzna jesu li 'mladi' što uvatili, ako nije bilo pEcanja možda je neko drugo slovo umjesto 'E'.

- Dida, dida da nam nešto kažete?
- Izvolite gospođo baba, recite.
- Nisam ja za vas gospođa baba, frk.
- Oprostite omaklo mi se, recite baba.
- Može gospođa, ovako, prošo je jedan veliki brod skoro se potopio i mi smo…

- Ljubavi, vid vid kolko je onaj brod utonuo, skoro mu do šoferšajbne došlo.
- Maco nije ba utonuo nega se more podiglo a kad se more diže to se ovdje kod njia zove plima.
- Aa?
- Rekoh plima, to ti je to kad se more diže zato je ba ovom brodu došlo do kabine a ne do šoferšajbne. Maco nije to golf dvojka pa se reče do kabine ba, tako ti je to u moreplovstvu.
- Bože me sačuvaj a zašto mu se diže, što ima o toga?
- Ne Maco, ne diže mu se ba nega se on cijeli diže!
- I ti meni da se kupam? I ti meni da se kupam…da mi ta plima dođe do nosa i adijo. E neš majci ako me dizanje mora udušit neka bidne ono pravo!

- Gospon dida jesam li u pravu?
- Nu, da ko će bit! Eto pitanje je našto mu se…ovaj zašto se diže, priroda baba, priroda.

Terraneo 2013

Završilo je još jedno tro dnevno-noćno, muzičko-ugođajno druženje a kako prenose portali i tiskovine, priredba je na svjetskom nivou.
Duša i dušica kao u priči, prostora još i više a ovaj puta i s plažom na ulazu u šibenski kanal u bivšoj vojarni di su se snimali kadrovi filma 'Kako je počeo rat na mom otoku'.
I ovo je bio 'rat' ljubavi i strasti, muzike i izdržljivosti tijela i duha.
Što ima ljepše nego opteretiti tijelo slatkim naporom a onda se do mile volje prepustiti odmoru.
Muziciralo se noću, od mračka do cvrčka a čulo se, dašta se nega čulo.
Zračne sam linije daleko nekih 3 km a grmilo je kao da je tu, iza kantuna.
Naslušao sam se muzike, doduše za neku sortu nisam ni znao ali mi je ipak zapela jer, bar se meni čini, nema ni kraja ni početka.
Nešto kao da ritmički tučeš glavom o zid i tako čekaš podne a sat stao.
Onda sam, da ne budem edukativno zakinut, pitao mlađega je li se to pokvarila ploča?
'Ti si muzejski primjerak', veli on i tako mi je sve pojasnio.

Subota jutro, oblače se krpice, tiskaju se torbe, parti se!
Posjetitelji iz okolice dolaze kući nikad ranije, tek je osamipo.
Posebna služba skuplja tajne ostatke, neki će 'tartufi' zacijelo ostati do sljedećeg susreta.

Voli ne voli

Jebate pa oni su genijalci!
Genijalci koje mi ne znamo držati na dlanu kao malo urina, a da su vani ti bi mozgovi i te kako bili upotrijebljeni i korisni.
Ništa mi ne znamo cijeniti, ništa.
Da su vani svi bi imali finu jednoliko-prugastu odoru i bili paženi bolje nego u nas političari. Imali bi regulu u hrani, spavanju, šetnji, kinu…ali mi ne znamo čuvati naše blago, ne znamo i to ti je.

Mnogi mi ne znamo da su primjerice u Bavarskoj mnoga mjesta manja i veća za koja bi se bili zakleli da su u Rvackoj, a vidiš, nisu. I zato je tamo stvorena 'minhenska bojna' i tako su ta mjesta, sela i gradovi krvavo i teškom mukom oslobođeni od okupatora to jest neprijateljske sile a onda je sjela mirovina i puna šaka brade.
Malo koja država u svijetu i mnogo veća od naše ima toliko genijalaca i dalekovidnih ljudi koji ti skenira mozak a da te i ne vidi i točno zna ono što ćeš ti reći i smisliti tek za pet minuta.
Kasno paljenje imamo mi, reko bi ja.
Oni znaju što drugi vole a što ne, ko voli svoju državu a ko ne, točno znaju što se ljudima kad i u koliko sati dopada i nastupaju kao besplatni glasnogovornici tih što 'vole-ne vole'.
Skoro, a i škoro nema više čuti ono 'ja volim Rvacku', nema jer to je postala ofucana fraza kojoj više niko ne vjeruje i sad su otkrili novu mantru i objavljuju 'urbi et orbi', u obliku; 'oni ne vole Rvacku'.
Čendž, do sad je bilo 'mi volimo Rvacku' a sad je in, 'Oni ne vole Rvacku'!

Kad senjaš curu i kreneš je bombardirat 'volim te', pa ta ljubav preraste u divan brak koji iznjedri potomke onda je to razlog da toj, sada već ženi, svakodnevno rekneš bar jedanput ' volim te'! Ali brukva, ako to učinimo i jednom godišnje Ona je sretna. A siguran sam da ljubav postoji, da je tu, možda spava ali je tu, a opet se ne oglašavamo 's minareta' 'volim te…volim te…vo…'

Kad se nešto uporno i nasilno ponavlja, makar se i o ljubavi radilo, ili je neiskreno ili bolesno u svakom slučaju to nije pravo stanje koje prezentira jezičina.

I nešto mislim kako smo tome pomalo svi sukrivci jer da smo im od početka govorili 'mi vam vjerujemo' možda bi i umukli, ovako toj 'ljubavi' nema kraja.

I štaš ti?

Poteže otvorit gepek a od iza čoek viče:
- E…ej, štaš to?
- Pa u dućan…

Kaže:
Bila je taman ponoć ka sam stiga na pumpu u Vodicama i ae da se javim prijatelju. Predaje se smjena, broje se pipine.
Čim sam stao uz pult istegne se prika s one strane i uvatija mi čupat maicu, sav ushićen ponavlja: 'ova je moja ili ničija'…
Smijem se i kao branim se, guram ga…kad policajac iza leđa, nismo ih ni skužili da su ušli, pročisti grlo i:
- Ima li problema?
Drži ruku na kuk, kolega kod vrata isto. Velim ja: 'ima'.
- Da čujem?
- Oće da mi ukrade maicu.
- I ja bi da nisam u uniformi, ae bog!

- Čuj…ono kad piše 'made in china', kako se to čita?
- Mejdi in čajna!
- Jebaji pas daji jeba, a oni meni dae ovo 'naše'!

Vozajte se vi na otim kruzerima kolko oćete ma pojma nemate štoe pravi bokun ribe!

Kurioza

(Ispričavam se ženskom rodu! Na sreću ovo je jedna unikatna izraslina ili što bi narod kazao: 'to majka više ne rađa-i ne daj Bože!)

A di ćeš 'dragi', (ovo 'dragi' kod Grebašćana je nešto kao 'bre') a zašto to 'dragi', a kako to 'dragi', a kad, a skin…čimavica je preslatki kućni ljubimac naspram nje majke mi irudove.

Marija biće sad ima sedandeset i dvi tri godine ali nema šanse da se ikud mrdneš ili prdneš a da to njoj promakne, ona mora zadovoljit svoju znatiželju pa puklo kud puklo.
Nje se ima vidit kako se pentra i gamiže po krovu onih ćumeza za kokoše, prajce, za vrtni alat, ima je na smokvi, na trišnji, na maslini, vere se po borićima, ma nema di je nema eto.

A mislin da znate kako su ribići po prirodi podozriva i tankoćutna stvorenja kad kreću u lov. To ribarsko gatanje dođe mu kao obvezni dio opreme, nešto kao duhovna nadgradnja rađe pa s toga ne vole da ih se niti gleda a kamo li išta pita prije puta a naročito da se žensko trevi na putu.
Trevi na putu…božesačuvaj, bolje ti se isti čas vratit doma leć i slušat ženu kako 'prede' nego krećat na put.
Ili nedajbože imati žensko u barci, odma računaj da si baksuz. (osim…jel)

A ona, ona kao da se multiplicira, kopi-pejsta ili teleportira, ja to ne znam drugačije protumačit. Trevin je ode pa tries metara naprid opet ona, pa opet, za majku irudovu ka da je štancana u više primjeraka i odma pada pitanje: 'a dićeš dragi'?
Onda to čoviku baci na živac i pukne a jednom joj je Jole, kad ga je upitala, reka da 'ide jebat radoznale' misleći da će je se otarasit. Je vražju mater, veli ona njemu: 'neka 'dragi' neka i to bilo zla ne bilo', grrrrr.
Onda to ribiću (ne Vilimu) zaokupi misli i ma koliko nastojao skrenit na druge stvari ona iz svake ideje proviri ka glavić. Ako se potrevi da se ne uvati ni ljoge odma se 'zna ko je kriv' i totalno sjebe dan eto.

I sad zamislite da ona ima titulu svećenika i da ispovida? Ona bi u postelju uskakala ispovidat, u zahod, u rodilište u ginekologa, u srid saborske sjednice…haha zamislite je u srid sjednice kako sidi uz Karamarka i ispovida ga, mislin čovik je veliki vjernik, jebiga, biće ima blizu dva metra u njemu jelda.
Ja mislin da bi trčeći, koliko ga krakovi nose, oša pravo do bilih vratara da mu skidaju uroke… ili možda, ili možda ona a?

Pustin Fridu da uđe, sidnem, upalin auto i taman da ću krenit a ona na put, paf, ki galeblji pečat i odma se prilipi uz auto ka lupar.
- A štae reć 'dragi' da ne iđeš šetat s kujicon nega se vozaš a?
- A eto, idemo se provozat do 'Rezača' pa ću se ozdola vratit pjehe.
- Kako to 'dragi' ali ćeš auto doli ostavit?
- Ma neću kakvi, onda ću se opet vratit po auto i dovest ga doma.
- Ne razumin 'dragi' a zašto onda iđeš s auton?
- A da ne iden pješice eto.
- ?
Hehe, sa ćemo vidit koliko će 'otrov' durat.