Sjenke su duge…ubrzavam hod…opet se čuje…stanem!
Gledam okolo sebe…ništa…tražim…nema.
Krenem!
Ubrzavam!
Zvukovi. Grozno!
Stanem! Krenem.
Opet se čuje…hodam još brže…gledam, nema.
Stanem!
Stisnuo sam se! Samo mirno, mirno…kapi znoja me hlade.
Opet krenem…lagano ubrzavam…sve brže, brže, brže…
Opet se čuje! Ozirem se. Nema!
Stanem!
Naboram čelo, tražim…nema.
Opet krenem.
Ubrzavam…sjenke nestaju…valjda bude samo mirno, duboko diši…nema!
Koračam sve brže, brže, brže…čuje se jače! Stanem…gledam, ozirem se…nema.
Grozno…pale se svjetla…krenem…nema…nema…nema…ma koji vrag…
Možda se spasim samo mirno, mirno…
Napokon vidim kuću, izdrži…ko će prije…ko će prije?
Spas!
Nema papira…ma ko jebe papir tamo ni žbuna ni papira!
Post je objavljen 03.07.2013. u 00:09 sati.