fra gavun

Samac kao stanac

Tek što su malo odahnuli od svakodnevnih obveza i okusili užitak mirovine Vinku umre žena. To ga je ubilo! I ako djeluje grezo i odbojno ispod kože stanje je sasvim drukčije. Nije došao k sebi punih godinu dana. No kako nisu imali djece a on ni jaje nije znao pofrigat što mu je drugo ostalo nego potražiti sebi družicu.
Sjeli smo u onom kafiću na pijaci pa smo uz kavu započeli razgovor.

- Ima li što novoga jesli našo koju?
Onda je odčepio.

- Opet samac jbg.
Prvo ti je to išlo priko 'seoskog gugla' pa ništa a dovesti neku iz bliza to ti je ka da si kazalište otvorija.
Onda me mularija nagovori da okušan sriću priko 'Iskrice' i drž ne daj dopane mi se profil jedne plavuše bez obaveza negdi iz okolice Zagreba. Ona 61g, ja 66g. Ona visoka 175 ja 180, ona 70kg ja 120kg, nu sve paše.
I šta ćemo čekat, ae da se nađemo i porazgovaramo, ja da ću doć gori a veli Ona: - Ne, ne dolazim ja tamo obožavam more i putovanje pa nastavljam prema Dubrovniku a ako si i ti za to još bolje.
Naravno da san. Pristajen ja na sve samo da je ulovin.
Onda san nazvao maloga od svastikine ćeri, električara, da mi dođe montirat novi luster u sobu ali iznad postelje s onim špagom da ga mogu palit kad ležin. A luster neki jebački sa svićicaman u boji, oću da je očaran. To mi je puno lišpe nega ona noćna lampa na kantunalu. Dakuće doša mali odma popodne i to učinija, oće on oće poslušan je.

Bilo je to negdi oko Uskrsa nije vrime za kupanje ali za šetnju dušu dalo.
Kao sutra Ona dolazi i ja je čekan u podne na autobusnon kolodvoru.
Blenija san ka telac, ono baš prava dama koju se ne usudiš ni rukon taknit da šta ne pokvariš. Veli ona da se nećemo jubiti jer to nije higijenski, mislin se ja zašto san zube strugao i izbjeljivao, ali šta je tu je, nema veze.
Prošetali smo po rivi od Mulo-Krka pa sve do Doca, onda sili popili kavicu, malo se zbližili a ja buljin ne mogu sebi doć. Bentisve stoje joj cice ka da ima dvaes godina a guza zaobljena za popizdit. Reko' ja ovaj put me srića nije priskočila a pogotovu što prema njoj izgledan ki medo.
Onda je pridložila da odma idemo na 'ranč' jer da ne voli gradsku vrevu a ti znaš da iman stan ode u gradu i onu ajmoreć vikendicu što ja zoven 'ranč' na putu prema Stankovcin.
Došli mi tamo a ona ostala paf, voli ženska prirodu. Nema tu puno kuća i uglavnon su penzijoneri ali je brate pitomo što jes jes.
- Vidio sam ti ranč ali si zaboravio?
- A da vid mene, šta san ono tija reć… da jedini problem je što su mi susidi mrvu ludi pa se igraju na leteće pjate, teće, čaše…sve što ufate ali toe samo kad se pokaraju. (svađaju)
Tako smo malo razgledali, u daljini se vidi more to znaš a okolo kuća su uglavnom vinogradi, masline i vrtovi.
Veli Ona da je oduševljena. I šta će ti bit dalje, pita me da jesan li stvarno za put prema Dubrovniku. Ja pristao, auto iman, vrimena iman, para iman šta me briga.
- E kad je tak onda ti odi kupiti ove sitnice (spisak) za put a ja bu za to vreme spremila nešto za jelo, može.
(Sad opet u grad ts) – Neće ti biti neugodno samoj ostati?
- Ma kaj, sam ti odi.

Vratio san se iz grada punih 'bisaga', parkiran i izlazin iz auta a okolo kuće lete pjati, teće, lonac…
Upičkumaterinu opet rat kod susida? Kad se oni karaju ja moran držat otvorenu lumbrelu.
Uđen i velin.
- Eno susidi opet zaratili.
- Nisam niš čula, za kaj?
- A vidija san da lete teće i pjati…
- A ne, to ti ja delam malo reda u kuhinji.
- ?
- Ma da, ovo posuđe kaj je zjugoslavije i Slovenije pa sam hitila van.

Progutao san ne knedlu nega cilu štrucu i suzdržao se a bilo mi je ono... Povirin u kužinu a na plinu mala tećica. Pitan je da što kuva u tako maloj tećici. Veli Ona: 'pa ručak ili večera kak želiš'.
- A šta ti neš ist?
- Za kaj ne bu?
- A što ti sebi parićaješ?
- Kak, pa tu ima za troje a ne samo za nas. Od sad ne bu prejedanja moramo voditi računa o zdravlju.

Tako smo ti se mi raspričali o svemu što u takvin susritima spada. Uto je stigla večer a kako ujutro putujemo idemo spat.
Veli ona da neka prvo ja oden u kupatilo jer će se ona dulje zadržati. Onda san joj reka neka se ona komoda jer se ja moran javiti rodbini da putujen, spremiti robu i tako to a zapravo san drmnuo vijagru jer onaj moj mazgun se digne kad je njega volja a ne kad ja oću, beštija.
Prošlo je nekih 40min, zacrvenile su mi se oči a utoliko je i ona viknula da je gotova i uvukla se u postelju.
Onda san ti ja pošo u banj. Ćutio sam maloga pa mu velin. 'Slušaj drugar nemoj bit mazgun ka inače i poslušaj me, budi dobar i ima da joj rasklimamo svaki šaraf da je magneton neće skupit, es čuja'.
Palo mi je oko na onu boršetinu što je ostavila u banju pa se mislin zašto je nije stavila u sobu? A onda je proradila samokritika, stvarno bi bilo jadno da joj kopan po stvarima!
A opet…crv sumnje, đava crni vrti li vrti, što ako ima bombu u torbi? Što znaš iz kojeg je tabora, hčsdphdzhsp pizdu materinu još prid izbore, uf.
Ta dvoumica je svršila tako da san ipak povuka patent i zagrabio robu a ono…bluza sa sisama, gaće s guzicon, kosa bez glave…
Što je ovo benti krušnu mrvu jedvo san sebi doša?
Ajmo dalje. Uđen u sobu, drugar je nabubrija, svitli mi prid očima milijun boja, to od onog lustera, a ona se skupila ispod dekice samo joj glava viri. Benti sve ako san je pozna.
Lice joj upalo a na glavu je natakla nešto ka po lopte, znaš da san pomislija da mi se Šiptar uvuka u postelju
- Molim te ugasi svetlo, ovo možemo obaviti i u mraku znamo gde što stoji.
Potegnuo sam konopčić i ugasio a ona mi veli:
- Evo ti prezervativ pa ga stavi ne želim riskirati.
- Štaš riskirat u ovin godinama?- rekoh.
- Sam ti natakni ima raznih bolesti.
Tišina!
Ja se mučin s onin, fali još jedna ruka jbg nije mi dvaest godina, on se opružio ima ga vi't ma je mlitav. U neko doba Ona veli.
- Jesi?
- Evo još malo.
- Da ti velim, nema niš rukama, stiskanja po telu i to. Lepo ja raširim nogice ti se osloniš na kolena i laktove i delaš, ok.

Ka da san u prvi sridnje kod Jovanovića i još ja moran radit a Ona uživa.
- Kaj još nisi, imaš problema s malim.
- Ma nee samo je ova gumica mlohava.
- Daj upali bum ti ja to namestila.

Potegnuo sam malo žešće konopčić i k vragu, čitavi se luster prosuo po nama.
Katastrofa.
Panično je skočila iz postelje po mračini pa odskakutala do sisa i guzica u banju te se smontirala.
Uzalud san je molija da skuža i uvjeravao da se slučajno desilo, da božesačuvaj ništa nije bilo namjerno ali nije pomoglo, kaže da je ja oću ubit i gotovo.
I tako je sve palo u vodu.
Noć je prisidila pred televizijon i ujutro san je odveza na bus.
Eto ti moje sriće.
- A štaš, dobro da je bar seksa bilo.
- A štas ti sidija na ušima?
- Pa valjda si malome jebo mater radi lustera?

Oznake: samac, žena, luster

Malo starih vijesti

Pažnju na nadnaravne sile skrenuli su mi skupovi na eko- prostorima kojima sam se došuljao bez daha.
Teško je bilo razaznati o čemu pričaju jer su bili razjareni i neurozni pa sam s kraja upitao neke o čemu se radi.
Vele: 'prosvjedujemo'.
'Protiv koga ili čega', upitam tiho.
'Protiv smjene'! A onda se masom prolomilo klicanje: 'Mirelaaa…Mirelaaa…Mirelaaa….

Nije to bez neke nije, znakovi su to i onda kad sam došo doma dođe mi pod oko vijest.
Piše da se tip seksa s vanzemaljkom i kaže da joj je čak dijete napravio. Zamisli pornića, ona leži na postelji i nožnim prstima zaljeva ruže na balkonu a on produžuje vrstu znojeći se.
Visoka je 2,7m i ima osam prstiju na prednji i osam na zadnji pogon.
Ljudi moji to znači biti šparan a ne kao mi, oćemo odma deset prstiju, deset noktiju, deset crnila ispod noktiju...i onda se kao čudimo.
Još smo i dobri, pored toliko prstiju pravo je čudo da nema i više lopovluka! Da je kojim slučajem Mama 'naše' visine bila bi skroz bez prstića a i njeni potomci pretpostavljam što bi značilo da nam policija ne bi ni trebala.

Ljudi moji ja mislim s obzirom na oblik glave i onoga unutra da je i On vanzemaljac, časna str...
Gledajte, nije to bez neke i sam Nostradamus je pedvidio kad dođe 28 zvjezdica u EU da počinje kraj svijeta.
Kao što znate među rijetkima otkrivenju makete sv. Marka bio je nazočan baš taj On koji uvijek ima najveću svijeću pa je samouvjereno obznanio Crkvi, Bogu i Narodu, tajnu da je maketa u društvu 'Anatomijuma'!
Bandiću šteta da s tobom nije bio bivši ti kolega.:(

'Matanovica'

Roditelji od moga susjeda kupili su plac koji mjesec prije mene i to od istog vlasnika. Oni žive na selu jer ne žele zapustiti vinograde i polje a drže i nešto blaga.
Kod sina i već punoljetnih unuka dolaze kako kad a sama Mater s bisagama češće svrati.
Kad god dođe fino mi se javi a također i ja njoj jer nema razloga, osim jednog, da tih nekoliko puta godišnje ne budemo srdačni jedan spram drugoga.
U ovih trideset i pet godina od kad smo susjedi toliko smo se pročitali da točno znam iza koje rečenice valja očekivati med a iza koje žuč.
Nakon onog uobičajenog 'kako si, šta radiš i lijepo je vrijeme' ona svaki put vješto klizne na pitanje placa sa konstatacijom: 'E kad je to bilo…kad smo mi kupili ovi teren i betonirali temelje borati bila san mlaja nega mi sin sade'.
'A što možemo susjeda vrijeme nas ne pita ono putuje pa bili mi spremni ili ne'. Reknem da nešto reknem.
' Eee unda smo od usta odvajali da bi kupili bokun terena za podić malo potleušice tako da su dica bliže školi. A bome meni je bolje živiti gori na starini nega odi, odi je skučeno, malo, tisno.
'A znam, vama ovo dođe kao vikendica a nama je ovo dom'.
' Je je moj susid jedvo smo skrpali jedvo s poštenih deset prsta a da nam neki susidi nisu ukrali terena ne bi bogami, ne bi bilo malo i tisno ne'.

E to je ona batuda koju mi svaki put kad se trevimo natrlja na nos a ne znam zašto. Kao božesačuvaj da bi ona uvridila susida samo da se ne zaboravi, neko joj je ukrao terena. Na parceli bivšeg vlasnika sad nas ima četiri vlasnika što znači da je neko od nas lopov jer nema ko drugo. A za istinu reć fali nama ostalima po desetak kvadrata.
Postavio sam joj pitanje.
- Susjeda, koliko vama fali terena?
- Ma nije važno susid nećemo se oko toga kačit o božesačuvaj, ma neće im donit sriću ne. Oteto- prokleto!

Utoliko je s autom stigao i njezin sin pa mu mahnem rukom i zamolim ga da dođe do nas pod smokvu gdje smo brusili diplomaciju.
- Jole, 'si se umorio?
- A tako tako a šta vi?
- Evo tvoja mati i ja malo ćakulamo pa ka si već tu da te nešto priupitam ako dozvoliš jer znam da si sad predao papire za legalizaciju.
- Ma pusti Jolu na miru gladan je i umoran sad je s posla došo, ae ti dušo ručaj ae.
- Neka Majo neće ručak pobić za par minuta. E jesam jesam, ae pitaj nu nema tajni.
- Ma eto dobro je kad nije tajna, vidio sam bio ti je geometar pa me zanima koliko imaš kvadrata sve skupa?
- Nije tajna zašto bi bila. Imam 530m2.
- Ma skužaj, evo ja te ispitujem kao da si na sudu, a koliko imaš po kupoprodajnom ugovoru?
- Imam 500 kvadrata, nemam pojma odakle ostalo.
- Susjeda moja es čula, razlika je 30 kvadrata.
- Ma pusti ti ote njiove monade. Mogu oni napisat šta oće a da je poštenja i pravice sa bi mi imali bar 600 kvadrata!
Eto, pa neka mi neko reče da zemlja nije živo biće i da ne raste!

Oznake: legalizacija, susjedi

Koncem tjedna

U četvrtak Braji rođendan i kontam kako bi bilo lijepo kupit mu ovo-ono

ili ga odvesti u supermarket...

ali na kraju uzeo sam bocu pića i pošo do njega.

i jednu želju na...

Sve je to dobro ali meni se začepila oba uha ma ne bi čuo da mi reknu, penzija se duplala. Sreća pa mi nije smetalo pit.
Unijeli mi se u uho pa vele da će nešto ispeći u subotu i da će biti torte jer je i starijoj ćeri onda rođendan pa će kao skupa proslavit. Ponude me pršutom, sirom, pivom, vinom i tako to. Šta ću ne mogu odbiti rođenog i tako sam šalabrcnuo i srknuo i sad i opet.

Petak u doktorice, velim joj tako i tako a Ona će: 'sad će to sestra oprati'.
Ne čujem što govori već zaključujem po pokretima ruku. A sramote da mi drugi moraju uši prat cc.
Sjednem na stolac i sestra mi stavi na rame ručnik i onu ovalnu tećicu da držim rukom a s velikom špricom štrca toplu vodu unutra.
No dobrano je štrcnula i po inkubatoru pa je izgledalo kao da sam se upišao.
'Ma nema veze, veli ona, i tako je vruće'. Je da ne moram proći kroz čekaonicu.
Bogme ispadoše neki čepi i otvori se nova dimenzija, svijet buke.

Subotnje predvečerje, meni i Fridi vrijeme za pješačenje. Napravimo đir i u povratku svratim.

- Umorih se…12km pješačenja i prvi sam stigo!
- A koliko vas je bilo?
- Šta koliko, kao da bi mi bilo lakše da je neko bio? Sam!
- A kako ti uši?
- Bolje je bolje otvaraju se, evo sad čujem što ste mi prekjuče rekli.
- Hahaha ae sidi ae i maši se!
Ovo je prošlogodišnja.

A torte moj čovk što je ćer slavljenica poklonila tati.

- Nazvala sam je 'legalizacija' šta ti se čini jel dobra a?
A mater joj doda.
- Bogati draga da nije dobra, samo što ne progovori, fali joj samo ona ministrica Mrak- Sataraš i bager.

I eto ti, pa budi trijezan?

Oznake: rođendan, piće i iće

Dulac

Znaš štae jebeno, čekaš na granici u koloni i dođe ženskoj pišat a nema zahoda.
Radi takvih potreba a i radi toga što je zabranjeno unošenje hrane preko granice, trebalo bi da se na svakom prijelazu napravi minimalno desetak zahoda. Neka se ljudi pošteno olakšaju i očistite a ne to nositi u svoju državu, imamo mi toga i viška.
Tako sam se sjetio pok. Spliće.

Iz onoga vremena ostale su neke lijepe uspomene vezane uz ondašnje političko uređenje ili da budem precizniji, za sindikat, koji je imao glavnu zadaću dijeliti krumpire. (ajde moj Ribiću nemaš ti pojma)
Među najljepšim doživljajima sigurno su bila sindikalna putovanja po raznim odredištima kao što su Prag, Karlovy Vary, Balaton, Rogl i mnoge, mnoge druge destinacije.
Vođa puta, pun autobus, žensko-muških (rijetko su parovi išli) hoteli treće ili četvrte klase i raspašoj.
Ono kad se ćuko pusti s lanca, e to puta sto, a side…ni na glavi ni u kokošinjcu niti u tragovima. Sobe su najčešće bile s četiri ležaja i odvojeno muški od ženskih.
Onaj kome je bilo prvi put imao je mrvu problema pogotovu ako je bio malo više, kako bi se reklo, stisnut. E takav je bio Splićo (počivao u miru)! Bio je metar i lamica i ako nije bio splićanin nadimak je časno nosio radi 'Ajduka kao njegov vjerni navijač.

Ujutro se prvi ustao jer ga je stislo na wc a kako je to neredovito činio svi oni mesni naresci, sendviči, paštete, čokolade…tijekom proteklih dana betonirali su se.
Ona scena što ju je Izet odigrao u 'Zbunjenima' 'braćo moja mila', nije niti uvertira za splićinu muku.

Ispao je dulac, jebenti ako nije bio ko tirolska salama. Ne moš vjerovat da unutra ima toliko mjesta pa se kao čudimo kako nekima tamo stane po nekoliko političara i ostalih likova.
Nekako je preživio 'porod' ali mu se prkno (što bi reko Kovačević, 'nije za mudraca…') rascvjetalo ko u majmuna ali ni to nije bio pravi problem.
Pravi problem je bio što 'salama' nije mogla otić iz školjke, nema šanse, ne da se čovče drži se jače nego Seks u politici.
Stoji ko jarbol skoro do raz školjke i onda je njega uvatila puva. Sramota ga ne zna šta će.
Gleda okolo po zidu ali nema nigdi onoga konopčića za poteć vodu. Nema vodokotlića, nema nikakve kante, o jebenti hotele i ko ih je napravio ovakve. Onda je uzeo u šaku toalet papira pa ga tiska dolje, ma kakvi.
Držao je gaće u rukama i povirio u sobu.
- Ej…ej…nemoj se smijat ali moraš mi pomoć.

Nino se nije mogo suzdržat i ako nije bio pravi trenutak dodao je.
- Jebate koliki je…izgledaš pari sin prema njemu.
Tu ga je on poslao preporučeno onamo odakle je…ali niti on nije uspio naći konopčić.
Popeo mu se na ramena da nije negdje gore skriveno. Ništa.
Morali su odustat a kad su se ustala preostala dvojica i jedan otišo u wc onda je nastala bruka.
- Pfuuu…koji kreten nije vodu pustio!
Splićo je mrtvo ladno reko: 'ja' i gledao di će on pritisnut vodu ali klinac.

Da skratim, otišli su u potragu za vođom puta i čovjeka doveli na licu mjesta pa im je pokazao botun.

Osam puta je puštao vodu ma jok, stojao je dulac kao jarbol i na koncu ga je poklopio daskom.
Potrošio je cirka 100L vode a dulac se tek umio i ostao kao spomenik civilizaciji i jednoj sindikalnoj putešestviji.

Prvi 'keks'

Mještanka Luca, malo starije životne dobi, nabavila je kučka. Dok je bio štene redovito ga je šetala pa bi psić na njemu značajna mjesta zastao, omirisao, podignuo nogu i…produžio.
'Čip' ga je inicirao da treba podignut nogu samo još nije znao zašto.
Sad je uvatio veličinu pa kad ga vodi u šetnju mora napunit džepove kamenja inače odeeee.
Pašče je izraslo u lijepog crnog Labradora a kako žive na katu stalni boravak mu je balkon pa se podigne prednjim nogama na ogradni zid a do njega u istoj visini stoji ponosna vlasnica. Gledaju uokolo a Ona još i otpuhuje dimne signale.
Vrlo lijep prizor a kuća do puta pa ih prolaznici rado pozdravljaju.

Kučak Moris, tako se zove, u zadnje vrijeme često cvili a posebno kad prođem s autom jer vidi Fridu na mjestu suvozača. Uzvrpolji se jadničak i pokazuje neizmjernu želju za druženjem. No Frida ko stara frajla zabaci glavu u stranu i pravi se da ga ne vidi, ne obadaje ga. Frida toliko obožava vožnju s autom da je teke mlađa dao bih joj da polaže vozački, časna stranačka.
Isto je kad se trevimo na putu, on doigra željan ljubavi a ispod trbuha mu oma-nama procvjeta crveni garoful a ona mu pokaže zube, ts meni ga nekako žao, solidarnost što li.
- Pa jebamupasmater što ne daš malome…a stvarno si kučka.
Ona me gleda naginjući glavom lijevo pa desno a onda frkne i otrese se. Normalno, ona je kastrirana pa vjerojatno nema potrebu za keksom a i želi mi reći nije to kost da ga dadne svakom pasu, nije to 'evo ti uzmi', ima i ona svoje dostojanstvo ili se pravi tošo.
Vlasnica se sva raspekmezi pa me ta podjela ili prenosivost osjećajnosti podsjeća na zijevalicu.

- Šta ću ja s njim? Pogledaj šta radi.
- Kako štaš, moraš malome nać partnericu viš da mu je vrime.
I tako ja nju naputim da se prošeće do Rezališta jer dolje je sastajalište, pari sajam, po noći se troše dvonožni/e a po danu pasonje svih vela.

Noga pred nogu i put Rezališta. Prva Morisova rekcija bila je neizmjerna radost pa mu se rep vrtio kao propela od helikoptera i nije znao na koju će stranu a onda se najednom dao u trk.
Privukao ga je vonj mufa i bio je nezaustavljiv.
No vlasnica ženke (isto Labradorka) usprotivila se i gonila ga od svoje 'dame' vičući na nj.
Luca se požurila dozivajući Morisa (ja ga zovem Noris) ma on je nije šljivio ni suhu smokvu.
Nastavljeno je obigravanje, cviljenje, režanje ali nije to ono opominjuće, ovo režanje bilo je skroz svilenkasto, dražesno, zapravo režanje je bio zov i odaziv, pitanje i odgovor.

- Jel' to tvoj pas…daj ga veži viš da će napast moju Bibu.
- A moja ti pa viš da je Moris nanjušio onu potribu što znači da se tvoja kuja gona.
- Kako misliš nanjušio? Ne misliš valjda da bi se moja Biba parila s bilo kim taman posla. Ima li on uopće hrvacko porijeklo?
- Kakvo porijeklo? Aha, ima ima sa bi ti rekla ko ga je napravija. Budi sritna da se uopće oće družit s tvojom kujetinon, poglej ga mlad, crn, zgodan, pari Pervan a ona sva ofucana.
- Ženo ne štrapaj svašta moja Biba nije ofucana ona je jedna otmjena damica i ona će dat kome ja oću i to za plaću.
- Opaa, za plaću veliš? A koliko je to moliću lipo?
- 50 eura!
- 50…? Sveti moj Ante čuješ li ovu pasju svodnicu? Munjom paklenom je ošini. A jel izdaješ i račun a, evo imam karticu?
- To tebe nije briga a nije te briga ni kad joj napravi mlade koje ja moram podizat jelda, šta sad.
- Bome mlade ćeš prodat.
- Je aha, a kome kad tvoj tutle nema papire. Evo spustit ću na 30 ali sa zaštitom.
- Jel zaštitom na radu hehe?
- Je, baš na radu, fino mu stavi oni kondom.
- Sveti moj Ante jel' sa čuješ ona bi zatrla pasji svit. Da kučku na hrenovku natičem…
- Ček ček…jel čuješ?
- Šta?
- Jel ti čuješ da se ništa ne čuje…Biba vraga izila šta to činiš, Bibaaaa…
- Ne tuci ga sotono šta ti je u glavi…jel ti znaš da to više nju boli nego njega. Upri Moris upri, razvali je.

Tako su bez riječi promatrale sljedećih desetak minuta a onda se Moris presumitio preko kujine guzice.
- Misliš da je gotov?- Rekne vlasnica kuje.
- Dašta je.
- Pa kako mu ne ispane?
- Ma kakvi još će tako pet minuta stat.
- Eh!

Oznake: pas Moris keks

Finili su i ovi

- Kuc kuc, majo spiš li?
- Aha, spin patse nemogu javit, štaoš?
- Majo nisan sam.
- A nesrićo matrina el jopet ločeš đavla popija dabogda.
- Ma nije to majo nega su ljudi smenon.
- Ljudi stebon? Moca i sina ali si se pobija skin…koji ljudi, čijisu?
- Naši majo naši i javni bilježnik je snamin.
- Đava odnija brate vino i rakijetnu itebe inji kaki javni bilješnik nesrićo, svi jedvo čekate da zakovrljin očima i dame spremite u sardinu. Nećti pripisat ništo jes čuja, ništo alaća.
- Ma nije to majo naga smo poslovno došli ka kod pametne žene.
- A, ae ponovi ae…e tako more, dašta nega more? El zaplaću ili mukti?
- Dašta nega za plaću!
- Ae uniđite.

- Čestitam, ugovor je potpisan, je da su velika slova ali potpis je potpis i sad ste šefica izbornog povjerenstva za naše misto.
- Jatneznan sinko nega velika štampana i dane zaboravin moraćeme neko vodit jerbo ne moren sama ai nevidin dobro.
- Ma ne brinite se ništa gospođo Manda mi ćemo to.
- E tako, tako, bometse ja slabo tendin u te stvari.
- Na vama je da zaprimite listiće i na kraju otvorite kutiju, kad mi sve ispišemo samo potpišete i gotovo. Eto ga, sritno!
- Hihi kad ovo pratar čuje…
- On nas je i naputija, nama triba samo da tamo sidite ka...ka prezenca eto.
- Prezenca el. Bomeste mogli za prezencu nać nešto friškije ribe, alti mulac misliš dasan ja tuka a. Znan ja di se vi češete, ne tute beleco ne. Vamin triba neko ka rećemo za prdekanu pa nek ona iđe jeltako? A i kontate Manda je otprdila svoe pae neće niko gledat a.
Ae…more, kae tako unda more. I dame jopet vrnete doma este čuli…ajmo pare na ruke, oma.

- Majo irudati esi se namontirala više evo su oni došli s limuzinom i čekaju te.
- Odnija đava prišu, evo samo da nađen kašule i onu mašćinu za meroide…staviću samo gornje zubalo tamo nema ništa za ist elda.
- Neš se valjda tamo mazat oš listiće šporkat.
- Bolje ito nega močit prst uusta.

Tako je devedesetogodišnja Manda Mudić odradila svoju faturetu, malo kunjala, malo trošila mast i na koncu zadovoljna odhrkala noć.
Usranci…pardon u stranci su bili prezadovoljni i opet su je sutradan obišli, ogrnuli je cvićen, božemiprosti ka da je... Zafaljivali su, grlili je i cmokali a kako i neće ona im je, oš-neš, donila odličan rezultat.
Njihova lista je…ma ne triba riči trošit. Ali bome doćukao je to bloger i posjetio je, veli: (kad joj je dao napojnicu) 'kako je moguće da neko pobjedi s tako velikim postotkom'?
- Šta kako mulac, šta kako? Otoje naš čovik štatie i one listine na koima nije bija okružen broila san da ne valjaju, nevažeći kontaš, nešti pameti.
- Haha, obožajem dame sa smislom za humor.- umoči prst i okrene list.