Dulac
Znaš štae jebeno, čekaš na granici u koloni i dođe ženskoj pišat a nema zahoda.
Radi takvih potreba a i radi toga što je zabranjeno unošenje hrane preko granice, trebalo bi da se na svakom prijelazu napravi minimalno desetak zahoda. Neka se ljudi pošteno olakšaju i očistite a ne to nositi u svoju državu, imamo mi toga i viška.
Tako sam se sjetio pok. Spliće.
Iz onoga vremena ostale su neke lijepe uspomene vezane uz ondašnje političko uređenje ili da budem precizniji, za sindikat, koji je imao glavnu zadaću dijeliti krumpire. (ajde moj Ribiću nemaš ti pojma)
Među najljepšim doživljajima sigurno su bila sindikalna putovanja po raznim odredištima kao što su Prag, Karlovy Vary, Balaton, Rogl i mnoge, mnoge druge destinacije.
Vođa puta, pun autobus, žensko-muških (rijetko su parovi išli) hoteli treće ili četvrte klase i raspašoj.
Ono kad se ćuko pusti s lanca, e to puta sto, a side…ni na glavi ni u kokošinjcu niti u tragovima. Sobe su najčešće bile s četiri ležaja i odvojeno muški od ženskih.
Onaj kome je bilo prvi put imao je mrvu problema pogotovu ako je bio malo više, kako bi se reklo, stisnut. E takav je bio Splićo (počivao u miru)! Bio je metar i lamica i ako nije bio splićanin nadimak je časno nosio radi 'Ajduka kao njegov vjerni navijač.
Ujutro se prvi ustao jer ga je stislo na wc a kako je to neredovito činio svi oni mesni naresci, sendviči, paštete, čokolade…tijekom proteklih dana betonirali su se.
Ona scena što ju je Izet odigrao u 'Zbunjenima' 'braćo moja mila', nije niti uvertira za splićinu muku.
Ispao je dulac, jebenti ako nije bio ko tirolska salama. Ne moš vjerovat da unutra ima toliko mjesta pa se kao čudimo kako nekima tamo stane po nekoliko političara i ostalih likova.
Nekako je preživio 'porod' ali mu se prkno (što bi reko Kovačević, 'nije za mudraca…') rascvjetalo ko u majmuna ali ni to nije bio pravi problem.
Pravi problem je bio što 'salama' nije mogla otić iz školjke, nema šanse, ne da se čovče drži se jače nego Seks u politici.
Stoji ko jarbol skoro do raz školjke i onda je njega uvatila puva. Sramota ga ne zna šta će.
Gleda okolo po zidu ali nema nigdi onoga konopčića za poteć vodu. Nema vodokotlića, nema nikakve kante, o jebenti hotele i ko ih je napravio ovakve. Onda je uzeo u šaku toalet papira pa ga tiska dolje, ma kakvi.
Držao je gaće u rukama i povirio u sobu.
- Ej…ej…nemoj se smijat ali moraš mi pomoć.
Nino se nije mogo suzdržat i ako nije bio pravi trenutak dodao je.
- Jebate koliki je…izgledaš pari sin prema njemu.
Tu ga je on poslao preporučeno onamo odakle je…ali niti on nije uspio naći konopčić.
Popeo mu se na ramena da nije negdje gore skriveno. Ništa.
Morali su odustat a kad su se ustala preostala dvojica i jedan otišo u wc onda je nastala bruka.
- Pfuuu…koji kreten nije vodu pustio!
Splićo je mrtvo ladno reko: 'ja' i gledao di će on pritisnut vodu ali klinac.
Da skratim, otišli su u potragu za vođom puta i čovjeka doveli na licu mjesta pa im je pokazao botun.
Osam puta je puštao vodu ma jok, stojao je dulac kao jarbol i na koncu ga je poklopio daskom.
Potrošio je cirka 100L vode a dulac se tek umio i ostao kao spomenik civilizaciji i jednoj sindikalnoj putešestviji.
|
