fra gavun

Tajkuni ne nose takujin

„Nemoj sinko krasti, nemoj lagati, ne uzvisi se, nemoj varat, nemoj ostati dužan…“ kad je to bilo, ko se još toga sjeća?

Gledao sam spuštanje velikog glisera, oko osam metara, s 'vučne' u more.
Čovjek na 'vučnoj s kranom' vješto ga je umočio. Vlasnik skupog glisera sudeći da gazi po plovilu kao po jajima očito je susret s morem češće upriličio na slikama.
Njegov sin, reklo bi se dobi 16-17g, upinje se ostaviti dojam morskog vuka. Ne čudi me takav nastup to su te godine i njima se dobronamjerno gleda kroz prste. Skidajući trake i provlačeći ispod konopa da ih doda dizaličaru, bućnuo je. Otvorio sezonu.
Njegov 'tajo' s oćalima ala 'braco' sjedi za volanom i psuje ga kako je nespretan?

Trake su slobodne, konop s prove odvezuje 'kupač' a dizaličar se obraća 'gazdi':
- Da riješimo račun.-
- Napiš' na firmu.- nadmeno će brodovlasnik.
- Koju firmu?
- Šta…ti ne znaš ko sam ja?
- Ja znam da moram naplatit zato i pitam.
Onda se brodovlasnik obrati sinu:
- Viš sine s kojim ćeš se problemima sretat, nezafalni šoferi. Daj mu podatke neka upiše.

Dizaličar je pisao u blokić a onda brodovlasnik poviče: 'skači'! Malac je skočio na palubu a gazda gurne ručicu prema naprid i 'odleti'.

Dizaličar ih je pratio pogledom stisnutih usnica. Primaknem se pa velim:
- Tajkuni ne nose takujin ha?!
- Si vidio, sve na njemu je po dvista eura a jebe me za platit rađu.
- E moj čovk…

To je tek sitnica u usporedbi s nekim ili nečim a opet, podsjetilo me, i uvijek i u svakoj prigodi one riječi me opominju. Zar ne bi bolje bilo da me obrnuto učila?
Da mi nije ništa govorila?
Možda?
Ne znam i neću znati ali 'nemoj' ostaje a Ona već odavna 'spi' i dobro je da ne vidi sve ovo, mislim!

Oznake: more, gliser, tajkun

Tiha diplomacija

Odlazi trbuh elektrolize bivšeg TLM-a u staro željezo, ustvari sve odlazi i više će gazda zaradit od starog željeza nego što je dao za cijelu fabriku.

Oznake: privatizacija, radnik, žica

Komunalije

Kod Mudićevih je zaiskrilo. Mile Antin već nekoliko mjeseci ne daje niti kune za vodu, smeće, i ono što zovu komunalije, ne plaća ni struju a imaju zajedničko mjerilo. Ne plaća ni televiziju, ae dobro to nije nikad ni plaćao a isto tako ni telefon.
Ćaća Ante, penzioner, plaća i kisa u sebi pa mu jednog dana dopizdilo.
Dolazi sin Mile i veli:
- Ćaća moramo zvati vodoinstalatera nešto nije u redu voda jedva curi.
- E i?
- Šta e, i, neću bit bez vode šta ti je.
- Ja san zavrnija ventil.
- Ti?
- E.
- Ne mogu virovat, počeja si pravit pizdarije ka mater ti. Šta ti je?
- Sine ovako dalje ne ide.
- Šta je Ćaća da nisi bolesan?
- Kako šta je, još pitaš, ti imaš svoju obitelj bogufala i odvojen si od nas što se stana tiče ali brate ne daš za režije ni kune.
- Kako to misliš Ćaća?
- Neman šta mislit nega ja plaćan svu vodu, struju, komunalije, smeće…a ja i mater ti sami a vas ima petero bogufala.
- Eto vidiš, kažeš bogufala a krivo ti. Ćaća nemoj se ponašat.
- Kako krivo moj sinko neka vas dajbože i više ali ti znaš da nas dvoje živimo od one moje mižerne penzijice pa bi kao i do sad makar po pola tribali davati za režije. Pa ti reci sad ko se ponaša.
- A neš me nagovorit ne. Samo su ti šoldi na pameti dok cila balota vrišti od zagađenja i globalne klimatizacije kod nas ko o čemu ti o šoldima.
- Kako to misliš nagovorit, kakva balota sine moj? Jel' trošiš je, jel' ne plaćaš je, pa o kakvom nagovoru zboriš dok ja plaćan tvoje račune.
- Ćaća ne plaćaš ti moje račune nega svoje upanti to. Jel' ti Ćaća znaš da san se ja učlanija u Ružinu stranku.
- Nem pojma a i da znan kakve to ima veze s vodovodom i kanalizacijom?
- Kakve ima veze? Da kakve ima veze, još pitaš? Naša stranka HSP dr. A.S. ne priznaje ovu vlast niti je glasala za nju upanti to a kad ne priznajemo vlast onda im nećemo ni svoje šolde davat jel' ti sad jasno!
- ?. Moj sinko ali ja plaćan, ja, i ne samo to nega i ribarsku dozvolu, i za maslinarstvo i porez a oćeš uje, oćeš bokun ribe…ček ček stani malo, stani malo… kae tako onda ću ja vako, evo i ja ću se učlanit u tu tvoju stranku ko jebe račune, oho!

Oznake: stranka, komunalije, voda

Subota

Subota je zanimljivo počela. Prvo blogo-susret na rivi pa buvljak, apoteka pa loto koji je kao i do sada bio ćorak. To, ćorak, postalo mi je normalno i nem pojma kako bih se osjećao da jednom dobijem, ko zna bih li uz to dobio i još nešto?

Ako nije iz porezne i policije onda je Ona.
I je.
Kus ženske, cvike, detektivski pogled…blogerica iz Splita.
- Ja sam ta i ta a ovo ti je Sunce moje zakonito rekla mi je znakovito.
Dok smo srkali piće (ja sam iz očaja popio ćikaru čaja, vozim) dotakli smo se svakojakih tema pa smo čak u nekom kontekstu spomenuli i kelino mlijeko koje košta 500kn/l dalje od toga je strogo pov.

Njezin čouk potegnuo je prvi, izvadio ga je prije mene, oće da plati a ja: 'ma ni govora šta vam je pa ja sam domaćin na mom ste terenu', i tako to ali…tako su me vješto nagovorili da se nisam pomjerio.
Prije nego su partili na brod pao je dogovor da kad ja dođem u Split neka prednost za počastiti ima domaćin. Tu smo se jednoglasno složili. Simpa par!

Onda sam i ja pošo za svojim poslom, prvo na buvljak.
Recimo ako mještanin nešto prodaje to možeš kupit i kod njega doma ali nije to to, na pazar se dođe pazarit.
Nakon pazara svratio sam u apoteku po bombone za tlak.
Četvero ispred mene a na redu moj mještanin, Kosovar po geopolitičkoj biokemiji. 40g ovdje živi i još nije naučio naški kako bogzapovjeda.
Djevojci iza pulta učinio je mot rukom neka se primakne da ne čuju ostali pa je polušapatom:
- Cura jedan fakju na mene!
- Moolim?
- Sto nisi oprao uho, to vazeljin na mene fakju…
- Molim slijedeći.- cura demonstrativno okrene glavu prema drugome.
On se jadnik okreće oko sebe i podozrivo gleda. Kad me uočio daje mi znak prstom da mu se primaknem.
To sa prstom obožajem, kao ćuki, na na na dođi na. Dođem do njega i mrdanjem čela pitam šta je?
A on mi na uho prišapne.
- Aa to…pa tako reci, mast za šupak 'faktu', cura bi odma skužila o čemu se radi.
Izgovorim naglas a on u plamenu.
- To možem i ja na tako mmppssff.
- Normalno da možeš!

Volim subotu.
Ako je petak dan za metak onda je subota slatka repeta!

Prvi gosti

Ove godine su u kuću Mudićevih stigli prvi gosti. To su dva para starijih nijemaca koji se toćaju do kasne jeseni.
Doduše oni su redoviti kao hrvacka recesija pa kad stignu, sin Mile sa ženom Anom i kćerima Majom, Mandom i sinom Tonijem spusti se u prizemlje kod ćaće Ante i matere Blaže a cijeli stan prepusti gostima. Sve je namješteno cakum-pakum osim što se malo frižider čuje ali kad ga drmneš šakom umukne.
Stara Manda, mater od Ante, ne miče se iz svoje sobe koja je dograđena uz ondašnju potleušicu na pjeni mora daleke '48g kad se udala za svoga 'laka mu zemlja'.
U vrijeme zlatnih sedamdesetih Ante je ozidao kat i počeo se baviti turizmom.
Stara Manda rodom je iz okolice Livna i kad se prvi put spustila na more ostala je inkantana prizorom.
- Ovoliku lokvetinu punu vodurine u svom životu nisam vidla!
Što se tiče veziva i pletiva Manda još uvijek u ormaru drži kune iz NDH.

Ovog vrućeg ponedjeljka Mile i Ana su kao i obično bili na poslu do pet sati a Ante i Blaža pošli su na more prebarkat mreže i vrše. S prababom je ostala petogodišnja Manda jer su brat i seka u školi. Ona je bila 'fertik' u obitelji a rodila se punih 10g nakon Tonija. Veli Mile da mu je žena Ana operirala slijepo crijevo pa su išli probat može li zatrudnit. Zez.

Okupili su se na večeri za velikom trpezom i onda je Mile rekao kako mu je još jedan par najavio dolazak a odbiti ih to je kao da zapališ eure. Šta sad?
Naravno Ante je ponudio rješenje tako da će se on i žena mu Blaža prebaciti na spavanje u konobu među bačve što im svakako ne bi bilo prvi put.
Valjalo je prebaciti kauč i tako spremni dočekati sutrašnje goste. No onda se javila mala Manda.
- Ne trebate bako i dida ići u konobu, prabaka je napravila mista.
Svi su je gledali i digli se od stola kao da im je pontina pod guzicom a Blaža je rekla.
- Duša joj se mira nauživala bome je dosta i poživila. Ajmo odma sredit sobu za primit goste čim je odnesu. Mile zovi pogrebno.
- Ali je zgasnula…majo moja…- zavapio je Ante i krenuo je prema sobi.
- Nije dida nije!- opet će mala Manda.
- Nije?!- začuđeno će Blaža.- Pa da ona će živit ki Matuzalem, a onda je siguro pošla kod ćere. Fala Bogu da se makla iz brloga. Ajmo mi srediti sobu.
- Nije bako nije.- opet će Mandica.
- Čekaj, jel ti mala nas zafrkaješ a? Nije umrla, nije pošla kod ćere a di je?
- Prabaka je u sobi e, spavaju ona i njezin Buholjub. (mačor)
- Čekaj malo, ako je u svojoj sobi i spava…kako je onda napravila mista? Jes tako rekla?
- Aha!
- A da ti nama pojasniš što misliš sotin, 'napravila je mista'.- dodao je Mile.
- Pa gore na katu e.
- Dušo moja gore su već dva para švaba ali nisi vidla ka su došli.- reče Mile.
- Nisu nisu, otišli su oni ća kad ih je prabaka isprašila.
- Aaa?- šta to govoriš?- pitala je Blaža.
- Je je kad vam kažem i ja sam joj pomogla baš nam je bilo super.
- Ček da se napijem usta mi se suše…ae ti dušo nama ispričaj što je to bilo.- reče dida Ante.
- Ovako je to bilo…prabaka je meni dala da nosim veliku sliju od one Ruže…ma one znate e…
- Da nije tomašićke?
- E e te, ja sam nosila sliju to je bila kao zastava a prabaka je skinila pušku sa zida i onda smo uletili među švabe. Prabaka je vikala: 'ovo je Rvacka, ovo je Rvacka, gosti mrš vanka'.
I bola ih je puščetinom u guzicu a oni su se …nesmin reć.
- Samo ti reci dušo, slobodno reci ae.
- Usrali su se od straja i pobigli baš su neke kukavice a i ja sam vikala: 'živila Rvacka, živila…'
Šta vam je svima? Šta me gledate tako, nas dvi smo ih same pobidile e.
- ?.
- ?.
- ?.
- ?.
- Prabaka je zakon!

Liturgija

Jedno mogu sa sigurnošću reći, nije mi dosadno. Od jutarnjeg brifinga i rasporeda pa do vraćanja u postaju valjalo je odraditi sve zadatke koje smo dobivali. Sve je manje bilo onih sati da samo čekamo vozače u prekoračenju brzine jer kaže mi šef da su nam u početku malo gledali kroz prste dok ne 'povatam konce'.
Čitav ovaj tjedan zaduženi smo za skradinsko zaleđe a kako je ovo 2004g tamo je još uvijek 'divlji zapad'.
Tamo je u nekim selima kao što su Pavići, pri brijegu bilo većinsko srpsko stanovništvo, sa dvije katoličke kuće u nizini. U jednoj od tih katoličkih kuća živi i Vlade Ć.
Vlado je veliki rvatina i razumljivo jer mater mu je bila srpkinja, žena srpkinja, nevista srpkinja, ćer se udala za srbina…Što znači da bi vagu držao na crti on mora biti veliki rvat da srbi ne prevagnu.
Moj šef se s njime odma sprijateljio jer čim smo prvi put stupili preko praga dočekao nas je stol krcat sira, pršuta te vina i rakijetine. Tada mu je dao i broj mobitela u slučaju da zatreba.
Vlade je imao čudo poljoprivrednih strojeva u dvorištu i garaži ali i ostale tehnike da ne nabrajam. Kaže da je to sklonio iz srpskih kuća da im ko ne ukrade.
Gore u selu ostale su samo dvije starice a njihova rodbina koji su u Srbiji posjećuju ih ponekad, pretežno kad su izbori. Iz ostalih kuća sve je odnijeto.

Jednom prilikom kad smo bili u posjeti kod Vlade na putu nas je zaustavila vremešna žena i zamolila da je saslušamo. Bila je iz onih gornjih kuća i žalila se kako nju i 'komšinicu' svaku večer neko straši a pretpostavlja da je žele opljačkat.
- Mili policajac oćete li nas zaštit srećo?
Šef je rekao da će to imati u vidu i na tome je ostalo.

Bili smo u noćnoj smjeni i zavalili se onako sa opremom na improviziranim ležajevima u kontejneru u slučaju da netko pozove. Nešto prije ponoći šefu je zvonio mobitel, kad ko, Vlade.
Kaže da se nešto čudno događa gore u selu i misli da se okupljaju četnici jer se čuje da pjevaju liturgiju (misu)?
Nema druge nego ići na lice mjesta, sjednemo u golfa i uzbrdo.
Nakon 10 min došli smo do ispod kuća, parkirali i stali promatrat. U jednoj kući od baba bilo je upaljeno čudo šterika i doista se čula liturgija. Malo mi se stisnuo šupak a nije ni šefu bilo svejedno no potiho je rekao da iz auta donesem automate. Bio je mlađak i slabo se vidjelo no mi smo imali baterije ali nismo ih palili da se ne otkrijemo.
Repetirali smo i kriomice se približavali kućama. Onda je dao znak da ja pođem iza kuće a on će sprijeda ali da ništa ne poduzimamo dok ne čujem njegov znak, pištaljku.
Virio sam u kantunu prozora ali osim starice i svijeća nikoga nisam vidio. Stalno sam se ozirao okolo sebe a usta su mi bila suha. Ponovo sam virio i uočio da među svijećama neko leži.
Neko me dotaknuo i prozborio pssst! Prošli su me srsi i nagonski sam stisnuo okidač. Srećom ispalio sam rafal u zemlju.
Čučnuo sam i osluškivao.
- Ee ja sam.
Pokušao sam izgovoriti, nije išlo.
- Nemoj pucat neđelje ti to sam ja Vlade, ne boj se.- lagano se došuljao.
Gutao sam na suho i nisam mogao ništa progovoriti a Vlade se ponovo oglasio kad je povirio unutra.
- Krepala je vještica.
Utoliko se pojavio šef i prvo je upitao jesam li živ? Bilo mi je lakše.

Svi troje smo ušli u kuću a starica se preplašena sklupčala u kutu čekajući sudbinu.
Tada smo vidjeli da je druga starica položena na ležaju prekriženih ruku na prsima a okolo nje su gorjele svijeće.
Sa kazetofona odzvanjala je liturgija.
Najednom sam bio svjestan tog svijeta samoće i samotnosti. Umiranja bez oproštaja jer rodbina je stotinama kilometara daleko. Svjestan samoće druge starice koja je kao preplašeni tić bila šćućurena u kutu ne znajući što je čeka nakon što sam ispalio kratki rafal.
Ma koliko da je bila 's one strane' čovjek je, čovjek koji živi u nečovječnim uvjetima a zajedničko što nas je povezivalo tog trenutka bio je strah.
Šef je nazvao postaju i upoznao ih sa slučajem.
- Ajmo ća ode tukne nešto, jel ti čuješ.
- Je nešto.
Otišao sam do grmlja prije nego smo krenuli nazad na punkt. Vlade je ostao sa staricom dok ne stignu mrtvozornik i pogrebno.

- Šta je malac vrtiš se na sicu kao da su ti crvi u guzici.
- Greze ove hlače šefe pa me grebu.
- I kad smo dolazili bile su greze pa te nisu grebale?
- Jee ma onda sam imao i gaće!
- A tako, sretne ti prve 'rane' junačino!

Golo meso

Uz šefa Antu svaki dan naučim ponešto novo što u školi nismo učili ni iz jednog predmeta.
Učio me da je najvažnije čuvati tajnu, sve gledati, slušati, ne pričati okolo i u danom trenutku iskoristiti. Promatrao sam kako on zaustavlja aute i to pretežito kamiondžije.
Svaki je vadio novčanik ni jednom nije opraštao ako ga ne poznaje ali kad bi se vratio sjesti u auto rekao bi: 'opet ništa'.
- Ali…
- Malac upanti, nema ali, moraš biti konkretan, jasan i mrk.

Jednom sam ga upitao što voli čitati pa mi je odbrusio.
- Malac jebeš školu najvažnije ti je u životu biti praktičan to jest imati šoldi.

Ante je od zubi imao zdrava samo dva očnjaka ostalo su bili krnjatci pa je njegov osmjeh paralizirao vozača kao zmija žrtvu.
Veli da je zadovoljan jer mu dobro dođu kod janjetine.
- Kad uvatin rebro samo ga provučem između ova dva i sve zgule kao ralica.

Prekinuli smo ćaskanje jer se oglasila radio-veza a onda je dao meni da se javim, veli neka se učim. Malo me bilo trta.
- Orao zove kokoš, orao zove kokoš, prijem!
- Alo ovdje kokoš, alo ovdje kokoš, prijem!
- Kokoš, na plaži Rezalište uočeno golo meso, djeca gledaju, interveniraj! Prijem!
- Alo ovdje kokoš, alo ovdje kokoš, razumio, što da radim, prijem!
- Kokoš imaš situaciju interveniraj, prijem!
- Alo ovdje kokoš, alo ovdje kokoš, primio na znanje, svršio, prijem!
- Kokoš obriši se i interveniraj, svršetak!
- Ae dobro je za prvi put, što ima veze da si malo falio, hahaha.- osokolio me stariji kolega Ante.

Došli smo na lice mjesta i stvarno desetak metara dalje od plaže leže i sunčaju se sredovječni muškarac i žena. Ona se raskrečila kao žaba i pokrila ručnikom lice a on hrče.
- Vidiš malac, red je pokriti ih pa onda im se obratit. Dakle kapom prvo njega pokrij.
- Zašto ne gospođu?
- Gledaj malac, ti znaš što je pidoća…
- Pidoća?
- E to ti je ona mala lipa crna školjka što se jede a splićani je zovu pizdica. Eto pogledaj kako sliče, dakle ona ima što pokazat kao što vidiš iz priloženog pa zato pokrij ovu nesriću da se ne sramoti.
- Šefe oćete reć da ima ovolikih pidoća?
- Dobro de malac, a jesi neka picajzla ts, eto nije pidoća nego periska, jel u redu?
- Dobro dobro evo.
Kad sam stavio kapu čovjek se prenuo.
- Šta je ovo brate milicaj…mili policajac oćete da apsite mene i moju staru.
- Odma se oblači!- naredio je Ante.
- Nemoj brate mili policajac mi cigani malo došli oprati dupe. Ae stara budi se gledaju ti provaliju oće da nas apse.
- Iiiijuuuu, sram vas bilo što gledate.- prenula se ženska.
- I ja kažem, sram vas bilo brate mili policajac što nas strašite evo sam se popišo od straha. Zašto oćete da nas apsite brate mili policajac?

Tako je završio i taj dan nakon kojeg sam morao oprati kapu a i dan-danas me zadirkuju da mi stoji kapa kao na glaviću.

Prvi dan

- Evo ti ova varjača pa lipo zaustavljaj, kontroliraj dokumente evo ti i puhalica a ostalo znaš el tako. Ae dobri moj malac ae ne tribaš se ustučavat a ja san ti ode u autu ako što zaškripi.
- Dobro šefe kako vi kažete.

Tako mi je počeo prvi dan sa trbušastim Antom, policajcem na vratima pedesete a ja još pod guzicom osjećam školsku klupu.
Bio je ponedjeljak ujutro. Parkirali smo uz put među grmlje da se auto vidi tek kad se približiš.
Vruće je, noćne 'tice' se vraćaju s partija i trošenja pa ću vježbati na svojim vršnjacima ipak je to lakše nego globiti stariju gospodu.
Babun, pardon, stariji kolega Ante se zavalio na sic, kapu je hitio ispred volana, desnom rukom podignuo jaja i nakrivio glavu da me ima na pogledu.
Kaže da je malo spavao jer mu je žena držala predavanje u 3h ujutro kad je došao s janjetine?
Ja držim da je slađi odojak, to je zato što svinjama orgazam traje pola sata.
Stariji kolega već je za par minuta imao pogled ala Bare.
Kažu mi da to mrtvilo što zarobi tijelo ovdje zovu fjaka i nema neka određena ura kad dolazi. Fjaka dođe jednom dnevno a drži 24h i ne bi ga iz tog stanja alnaser od 'šermana' pokrenuo.

Dolazio je golf trica, unutra su bila dva vesela mladića i pačili prstom u mene.
Stali su tik pred uzdignutom varjačom na kojoj piše stop. Vozač je spustio staklo.
Ja sam bio ozbiljan kao kad imam tvrdu stolicu. Dotaknuo sam prstom frontin od kape i rekao 'dobro jutro' pa zatražio dokumente. Kad sam ih pregledao rekao sam vozaču da izađe i gurnuo mu alkotester u ruke.
- Puši!
- Ne pušim.
- Duvaj.
- Ne razumin.
- Šefee…šta da mu radim.
Fjakast, stariji kolega Ante škiljio je na lijevo oko i prozborio:
- Štaš mu jebat ga.
- A imate li prezervativ?
- Aa, šta će…ček malo jebaga…okle ti…nemoj njega.
- Zašto šefe.
- He zašto, malo je što ga ranim nego još i kazne da mu plaćam, ae produži!- pustio ga je i nastavio krmiti.
Bio sam vrijedan i zaustavljao svako auto. Uglavnom isti ritual, rijetki su bili drukčiji.

- Dokumente molim…
šefe neće ni ovaj da puše, šta ću?
- A štae sad…pa to mi je mali od brata ae produži.

- Šefe kod ovih zaudara iznutra kao da se konj istovario, šta ću?
- Opet ti…e susid ae produži ae.

Nakon nekoliko buđenja starijem kolegi Anti skočio je živac pa mi je rekao:
- Majku mu pa jel ti išta moš sam učinit, pet minuta ne daš čoeku oko ubit da ne zivkaš.
- Oprostite šefe.- nastavio sam sam.

Opet dva mladića, zaustavio sam ih. 'Dobar dan dokumente molim'! Kad sam pogledao isprave pitao sam ne persirajući:
- Jel vidiš mog kolegu u autu?
- Vidim pa šta!
- Jel ga poznaš?
- Naravno da znam, barba Ante naš.
- Ae produži.

Tako sam bez problema prekontrolirao dvadesetak automobila a da nisam budio starijeg kolegu. Što rodjaci što susjedi, što poznanici što lovci, što mještani što prijatelji, uglavnom svi su poznavali moga starijeg kolegu. A onda je naišao jedan tvingo s dvije vesele cure.
Uljudno sam dotaknuo frontin, poželio 'dobar dan' (nije više jutro, kruli mi u trbuhu) i zatražio dokumente. Kad sam pogledao knjižice rekoh:
- Trebat ćeš puhat alkotest.
- Nema potribe.- zacvrkuće vozačica.
- Molim?
- Rekoh nema potribe da pušem, pila sam.
- Onda te moram kaznit.
- Može ali bar dvaput.
- ?
- I mene i mene i ja sam pila.- oglasila se suvozačica.
- Še…, ups… Ne može to tako!
- Šonjo.
- Ne, Hrvoje, ali istim osobama napisati četiri kazne u par minuta bilo bi sumnjivo! Izvolite, produžite.

Sjedio sam na suvozačkom sicu kad se stariji kolega probudio. Boljele su me noge i bio sam gladan ali sam izdržao.
- Upičkumaterinu slomija san se, da nije ovog benificiranog staža…enti još malo pa je kraj smjene, šta me nisi probudija…baš san ogladnija ajmo ća ajmo. Jesli se umorija el bilo šta?
- Kako ne, zaustavio sam preko pedeset auta.
- I sve u redu?
- Nije baš ali...
- Pa es napisao koju kaznu?
- Jesam jednu…evo!
- Šta ti je ova učinila… krvtiisove…?

Stariji kolega se opet naljutio kao trebao sam znati da glavni ima kćer, a fino mi je rekla da ga ne poznaje?