fra gavun

Uskršnja tajna

SRETAN VAM I BLAGOSLOVLJEN USKRS U NADI DA ĆE VAM SVE DOBRE ŽELJE USKRSNUTI!

- Dobro jutro teta Luce i sritan Uskrs.
- Dobro jutro srićo i tebi sritan Uskrs! A di si ti poranija a?
- Nisam moga spavat jedva sam čekao da se ustanem. Dobio sam četiri pisanice vidi, ima li Antiša pisanicu da se tucamo?
- Ma bravo, dašta neg ima samo on ti još spava, oš ga ić probudit.

Utoliko se iz sobe prolomi škrika i urlikanje, te mama Luca uleti u kuću a za njom i mali Lovre.
Na krevetu izbezumljen od straha sjedio je Antiša. Zapomagao je i jecajući mlatarao rukama.
Brisao je slinu i suze rukavom od pidžame dozivajući mamu i zijevajući kao da mu je vrući krumpir u ustima.
Mama je sjela na krevet tik do njega i zagrlivši ga utješno milovala po glavi. Antiša je uronio glavu u jedre mamine grudi ne mogavši se smiriti.
- Srićo mamina evo me, tu je mama šta ti se to dogodilo a?
- Ajme pogodila me, pogodila me, jesam li živ aaa jesam li živ…
- Dašta si nego živ, živ da življi ne moš bit, ae smiri se ae.
- Nemogu, pogodila me pravo u usta aaaa…
- U usta?
- Aha, aaaa…
- Janje moje ranjeno kud baš u usta?
- Strašno…strašno me boli…

Nakon nekoliko minuta agonije Antiši se duboko uzdahnulo (u narodu poznato kao 'preskočila ga smrt') pa je malo povirio okolo sebe i kad je opazio Lovru upitao.
- Što ri radiš tu, ae ća, ae ća.
Mama je molećivo pogledala maloga Lovru pa se on okrenuo i zašao pred kuću.

- Srićo mamina ma kako te to pogodila beštija vrag joj sriću odnija, je li te i sad boli?
- Je i još mi je u ustima.
- Ajme a kako se zove ta vištica što te pogodila da je ja razvalim kučka jedna neodgojena?
- Mama nema ona imena ali je baš kao velika vištica, ogromna je…jesi li je vidila u sobi kad si došla?
- Nisam srićo bit će da je pobigla a jeli te ode napala ili…
- Odlepršala je sigurno je odletila. Nije ode to ti je bilo u Jajogradu…salon je bija skroz pun i kauboji su bili veseli, pucali su u plafon i podvikivali.
Ja sam bija šerif, bija sam strog i nisam dao da se puca u gradu pa sam krenija prema salonu. Gurnija sam vrata i ušetao s rukama na drškama pištolja. Unutra se jedva što vidjelo od dima a svi su pili.
- Oprosti što te prekidam a jesi li i tatu vidija za šankom u tome Jajogradu?
- Mamaaaa…
- Dobro, dobro samo ti nastavi.
- Poneki kauboj otiša bi gore u sobu za tetom koja je mrdala guzicom kao ona mačka iz crtića. Onda sam ispalija metak u plafon pa su se svi okrenuli prema meni. Prvo su čekali što ću reć a onda kad sam protrljao rukavom značku i naredio da mi predaju pištolje uvatili su se cerekat.

Opet mu se uzdahnulo a mama ga je ljubila po kosi i smirivala riječima koje su djelovale kao uspavanka.

- I?
- Onda je jedna debela teta stala isprid šanka i mahnula rukama pa su se svi sklonili u stranu.
Podviknula je: 'potegni'!
Ja nisam niti dovatija pištolj a ona se naglo pretvorila u kokoš, ogromnu kokoš, zakokodakala ko-kokokoko-ko, okrenula se i ispalila šareno jaje pravo meni u usta…još mi je u ustima.
- Auu to mora da je boljelo?
- Aha.
- I usta su ti ostala otvorena nisi ih više moga zatvorit, strašno, prestrašno.
- Je mamice.
- A jaje je bilo ogromno jedva je stalo u ustima…kako si mi se napatija mišiću moj.
- Je mamice.
- A reci ti mami može li se govorit kad su puna usta?

Podignuo je glavu i upitno pogledao u oči a onda lagano rukom opipao usta i opet vratio ruku mami oko pasa.
- Ne može mamice.
- Sad će biti dobro jelda?
- Aha!
- Lagano se ustani sredi se u banji pa možeš uzeti pisanice, oj ke.
- Aha, a di je tata?
- A tata je otiša u crkvu.
- Kako, misa je tek u 10h, koliko je sad?
- Sad ti je osam srićo.
- Pa šta će sad u crkvi?
- Otiša je malo ranije da uvati misto za šankom, to mu je usput.
- Je li i on ima pisanice.
- Ima dašta nego ima.
- A jel ti imaš pisanice.
- Naravno.
- Pa jeste li se tucali ti i tata?
- Khm, ovaj, jesmo ali mu nisam razbila pisanice.
- A mama.
- A.
- Oš mi nešto obećat.
- Naravno da oću, reci.
- Obećaj mi da nećeš spominjat kokoš i pričat tati o ovome jer će me zafrkavat.
- Važi, neka to bude naša uskršnja tajna. Ae sad, prijatelj Lovre te čeka.

Mama je ostala kući, 'kako i priliči', spremiti bogatu uskršnju trpezu a muški su bili na misi.
Kad su sjeli za stol veli mama: 'prije nego se pomolimo sipat ću nam juhu da se hladi'…
- Od čega je juha?- pitao je tata.
- Fina kokošja juhica a…
- Mamaaaa…

Sličnosti

Sigurno se svakome ponekad dogodilo da sretne osobu tipa, 'vidi isti onaj moj…', ili još bliskiji slučaj pa se osjećate kao pred ogledalom i u čudu izgovorite rečenicu.
- Ti ideš po kruh a di sam ja krenuo?
Još teži slučaj je kod blizanaca pogotovu onih iz desnog jajeta pa napravi pravu pomutnju u glavi a meni se to i danas događa, nikako pogodit ime. U takvoj situaciji malo omekšam ozbiljnost pa velim: 'Ti sad misliš kako ja ne znam da si ti Jure a ne Jere'?
- Ja i jesam Jure!
- Eto vidiš kako ja pamtim.
A kad mi reče: 'ne, nisam ja Jure nego Jere', onda okrenem pa velim: 'vidiš kako ja znam što misliš'!
Najgora je pak ona: 'jesi li ono ti umro ili ti brat'?
Kako je tek kinezima po tom pitanju?
Životinje neću niti spominjat naročito ovce, to sve isto samo bleji i gazi za ovnom.
Čak je i kod država sličnost frapantna, štajaznam evo recimo prijateljska Albanija sa Lijepom Našom…šta, nije?
Ili pogledajmo luksuz. Evo recimo ploveći grad Quen Elizabeth napadno sliči voznom parku naše 'Čistoće'. Sa jednom litrom goriva pređe 4cm.

A dvije ulice dalje živi 90-ogodišnji Vranđo, isti moj pokojni dida koji je umro u početku onoga ww rata laka mu zemlja.
Pitam ga da kako je uvatio tolike godine?
- Moj mladiću (čuj mladić) sluša san starijega, pametnijega i eto boguvala poživija.
- A koga si to slušao dikane?
- Koga? Doktora mladiću moj, doktora. Kad sam bija na pragu sedandesete umalo nisan otegnuo papke razumiš.
- E i kako onda?
- I onda mi je doktor zabranija sve mrsno, slatko, ljuto, kiselo, piće, pečeno, lešo, s ražnja…
- Muke ti, nebreć da nisi penzije imao.
- Ma jesan ali kao da i nisan pa sam opet morao ići nadničarit, to mi je došlo kao trening, trčao sam s jednog posla na drugi i tako san zaboravija na godine.
- Bome pravi doktor, a kako se zvao?
- Vranjo mladiću, dr Vranjo!

Eto, čak i vremena sliče!

Punica

Imao sam puno puno vrijednu punicu a bila je tek metar i lamica. No to je nije smetalo da se uhvati u koštac sa svim zadaćama i nedaćama pa bilo da je posao muške ili ženske naravi.
Kad god bi je ćer pozvala (već je bila udovica) doigrala bi, šila, čistila, peglala, krečila…nema što nije radila.
Porijeklom Švabica iz Nakova sa svojim budućim se upoznala dok je bila u logoru za vrijeme ww rata. On je bio s obzirom na godine angažiran tek pri kraju rata i bio je ranjen u guzicu. Kako baš tamo, pitali smo, jeli bio brisani prostor?
Ma kakvi, veli čim bi zapucalo a oni glavu u zemlju i guzica ostane stršit tako je i zaradio metak.
On je bio kus čovjeka pa me to podsjetilo da sam se kao dijete kad bi vidio velikog čovjeka i malu ženicu pitao da kako rade one stvari? Takoreći po njega viri preko 'bande od broda'.
No s godinama bilo mi je jasno da koliko god si dug još uvijek si kratak.

Jedan dan zakonita i ja otišli smo do Splita a Ona je ostala kući uz djecu i veli da će sredit stan a to je značilo totalna generalka.
I stvarno, kad smo se navečer vratili sve je bilo cakum-pakum i djeca na spavanje. No primijetio sam da nešto ipak ne štima, neobično se ponašala pa je ta promjena tražila i pitanje kako se osjeća?
Mucala je i veli 'ode ode… jarčinog tovara (bila je njena omiljena psovka) nešto nije dobro, nije s božje strane pokazujući na regal a onda se izvrnula na pod kao mrtva.
Odmah smo je ubacili u auto, susjedu zamolili da pogleda djecu i na hitnu. Tamo je nekako povrate ali i dalje nije bila 'svoja'.
Uslijedilo je vađenje krvi pa pregled interniste a potom i neurologa. Dežurni neurolog bio je moj dobar znanac pa mi je bilo zeru lakše.
Nije izgubio puno vremena na pregled nego me pozvao sa strane i objasnio situaciju.
Ja se uvatio za usta od čuda a on veli. ' šta je tu je, sad možete doma'.
Kad sam složio sličice u glavi složili smo i Nju na zadni sic i pošli doma.
Žena me upitno gledala zapravo to je bilo pitanje, nisam odgovorio. Šutili smo sve do kuće.
Zna li Ona da ja znam?
Zna li on?
Zašto neće da mi kaže?
Svi smo bili zabavljeni svojim mislima.
Tek kad smo je posjeli na kauč, zahvalili se susjedi što je pazila na djecu ja odem do regala i otvorim mini-bar oprezno da ne izleti kakvo onostrano biće s vražje strane.
Žena je šutke promatrala što radim i vjerojatno slagala sličice. A u regalu kako doktor i reče, stvarno nije bilo sve s božje strane, falilo je po boce brendija.
Samo smo se nasmijali i nikad više nismo spomenuli taj događaj.

Čestitka

- Nek mu Bog da sriće i zdravja i da nan što dulje poživi a ja mu na sprovodu bila!
- A ka da nije zaslužija, odma u prvu je reka da je on za siromašnu crkvu i koliko san ja razumila oće da svi budemo ka 'sirotanović'.
- A je…a ko bi i želija bit ka 'todorić', božemioprosti grij?
- Ma es vidla moja ti kako je fino pozdravija narod, sa 'bona sera', isti čas me kupija i sitila san se one pisme, ma kako ono gre…
- Jel one 'ne seri bona'?
- Ova ova…'bona sera gospa mico bona seraaa', oma mi došle grišne misli božemiprosti. A isto je malo falilo da ga ona Sila nečista nije obrlatila u mladin daniman an i da je kojin slučajen posluša nikad u papinsku stolicu ne bi sija niti slave okusija.
- Jemaš prav ma vako nije okusija one mane božje ae ti tute.
- Jee baš, ada zašto je cura otila da je ženi an?
- O javla izila, a esi vidla kako se naš agnoštik lipo snjin ispozdravja.
- Dakuće se nego pozdravjat oni se dva najboje razumu, ma…
- A ća ma?
- Ma ja bi isto volila da je uzeja niko starinsko ime o Papi, ona su bila nekako svečanija, otminija, ovako kad god rečen 'živija Vrane' oni će moj mislit da njemu govorin.
- Viš dobro si, moga je recimo uzest ime Tomislav.
- Ma nemoj, pa kad ja reknem 'dragi moj Tomislave udili mi blagoslov' da oni tvoj frkće i gura mi iskaznicu, jok. Neko drugo brate, ono kad ga spomeneš da su ti puna usta, da se lipi za nepce ka babić.
- More li Stipe a?
- Aete odnija java na Stipi, evo recimo lipo bi bilo da je uzeja Papa Pijo 21-i.
- Nemere 21-i.
- Ae dobro, reknimo da je uzeja samo Papa Pijo.
- Nemere.
- Što ti sad ni ovo ne vaja?
- Viš on je uzeja ime Vrancisko a mi smo ga oma prikrstili u 'naš Vrane' i sad zamisli molintelipo da je uzeja ime Pijo, mi kako smo dobronamirni i duševni oma bi ga prozvali 'naš Pije'.
Pa kad je tija neka ga vako. Živija Vrane naš!

Oznake: papa, Pijo, grij, vrane, Tomislav

Mvzim pedeve

Društvo je bilo oduševljeno novom lađom, ama baš svi bili su dio jednog velikog smješka! Radovali su se kao u sječnju mona novim pumparicama. Radovali su se kao milokliz poderanim pumparicama. Na komandnom mostu kapetan se pretvorio u smajlić zadovoljan svojom veličinom.
Na sred lađe dominirao je neki glavić ili pup iz koga je šikljao vodoskok u ovom plovećem luksuzu. On je davao posebnu čar plovilu i 'bilješku' koja ostavlja rupu u sjećanju.
Postali su hit ali vrlo brzo dalje nije išlo bez pomoći ostalih jahtaša jer su spremnici presušili.
Kako i priliči svi su im rado posuđivali gorivo jer poslovati sa vlasnicima takvog luksuza zadovoljstvo je ravno orgazmu.
Kapetan je nizao pozajmice i tako malo-pomalo opterećivao lađu. Sa svakom kantom nafte vodoskok bi narastao no to nikoga nije zabrinjavalo, naprotiv.

Bože koju su divnu plovidbu oko 'rta dobre nade' započeli.
Pogledi su im sezali daleko, nade još dalje a čežnje u nedogled.
No jednoga dana neki besposličar, ah ti besposličari, primijeti feler i to priopći kapetanu. A što je drugo i očekivao nego osudu, ko je on i što će mu tolika nosina da je tura di mu nije mjesto i to bez najlona.
Besposličar je zašutio a bome slijedili su ga mnogi da ne bi kapetan erektirao.

Ipak, uskoro je mnogima bilo jasno kako vodoskok potječe od rupe na sredini lađe i pod teretom postaje sve veći.
Valjalo je sanirati rupu jer u protivnom onaj pogled unedogled bit će ograničen s dnom.
No niko se nije želio odreći ljepote vodoskoka, prepoznatljivog modnog krika koji je dominirao lađom.
Tada je opet neki nestašni Zdravko primijetio kod posade različitu dužinu nosova, uha, veličinu usta, boju očiju, a neki su bili bosi ili bez skalpa itd, itd. Jedan je, zamislite molim vas, bio Srbin?!
I to nije sve, Ruža je primijetila da kod pišanja neke osobe čučnu a neke to rade s nogu pa su detaljnim pregledom ustanovili da su i pišala različita. Neka su bila vretenasta a neka pećinasta. Razdvajaj!
Kako to da posada nije jednolika, kao jaja, kao zombiji, kao brabonjci? I dođe do sukoba.

Lađa je zaškripala, zastenjala, nakrivila se i stala!?
- Nasuuuukaaaaliiii smo seeee!- kričio je kapetan.
- Kapetane, kapetane vidim prosvjednike pred nama.- Primijetio je kogo.
- Ko ste vi?- grmio je kapetan.
- Mi smo umjetnici!
- Pa šta radite tu?
- Pišamo u more da se odsučete? Primite nas!
- Može ali da nam začepite rupu od vodoskoka?
- Rupe je nemoguće začepit vjerujte mi.- viče Tereza.
- Kad je tako onda ćemo vam naplatit pišarinu!- nosnu se Slavko.
- Ma ne dolazi u obzir radije ću...- oglasi se umjetnik.
Kuća gori na izvoru reke Moraveeee
došla braća da očiste crne fumare.
Radojica i Milojko moje komšijeeeee
radije ću vama pevat i za čivije.
Nedam porez tamo nekom Slavku bandituuuu
ja bih srce svoje dao za domovinu…

Poučak: Kad se daviš odmakni se da i drugi imaju mjesta!

Oznake: PDV, umjetnici, lađa, domovina

Iščekivanje

Došla susjeda a za njom se šulja onaj njezin i veli ona 'ae nazovi onoga svoga rodjaka u Japanu'!
- Aa, zašto?
- Ae ne prvi se da te nije briga.
- Briga?
- E, šta tebe nije briga koga će izabrat?
- Je kako nije, ja mislim da će našega.
- Aha, kako da ne.
- Oš se kladit?
Nakrivila je glavu i smješkajući se radoznalo me gledala čekajući odgovor. Nastojala je zavirit unutra ukrast mi misli, dočepat se toga nečega što skrivam. No kako ništa nije 'našla' nastavila je.
- A znači da si ga zvao berekinu jedan berekinasti. Znači ti znaš a mi ka telci čekamo. Ae onda vozi nas pravo na poljanu da proslavimo ja častim.

Tonobil mi kleca i štuca a troši više ulja od 'mekdonaldsa'.
Ostavlja dojam kao da ga je Bulaić angažirao za dimnu zavjesu.
Da da i ja sam se pitao oće li me isključit iz prometa…ma jok iako mislim da su mi jebali sve po spisku kako je gušilo i štipalo za oči.
A policija gleda i muči, ko se usudi nešto zucnut kontra bijelog dima.

- Kako to da se narod ne veseli a imamo Papu?
- Kako znaš?
- Pa es ti reko?
- Ne ja, evo naka ti muž reče, zucnuo nisam. Mate ae se smij molim te.
- Što ja ae se ti smij.
- Ne mogu boli me k. (kutnjak)
- Šta oš reć da se još ne zna ko je Papa?
- Jok.

Onda se ona raspizdila da što je zajebajemo i ono i ovo i da šta je nisam poslušao i nazvao rodjaka, da sam ja cicija i da imam zmiju u žepu a ona može častit i još toga, ko to može sve upamtit.
- Čekaj malo, a što moj rodjak ima s tim?
- Pa da nam kaže kojega su Papu izabrali.
- Šta ti je ženska glavo ne bira se Papa u Japanu nego u Rimu.
- Ae ae znam ja što zborim. Si vidio da kod njih i nova godina najprije dođe.
Već smo mogli znat ko je Papa.

'Letargitis'

Ne zamjerite što me nema u posjeti, što se ne javljam i ne komentiram.
Ne da mi se! Nije mi komp u kvaru nego ja pa sam skroz dežbjego.
Provlače neke sajle kroz mene kao da sam fumar, potegni gore-potegni dolje, sad mi je jasno zašto dimnjak onako tužno djeluje.
Nisu sve boje vesele.

Povirio sam i e-poštu te bacio cerek unatoč naslovljenog stanja. Među ostalima eto 'Ingridice' na dolaru sa 'pipl mast trast as'!
I svi joj kao zamjeraju što je zinula osim 'zna se' i ako su iz protivničkog tabora?
A iz protivničkog tabora je i tip koji ispred svoje garaže postroji desetak 'vespi' starijih od 20g te motokultivatora ili kopačica kako oćete pa ih pali. Dimi li se dimi! A gorivo? Jebeš gorivo ima ga u autima firme u kojoj radi.
Susjedu smrdi ali što učiniti? Kako obožava 'Lisicu' navije do daske 'Oluju'. Oluuuuujaaaa…….
Od pustih decibela padne prasica s regala i pukne. Prospu se kunice te on odabere one 'slavuje', napuni džep i u dućan. Na blagajni kad je mala zacvrkutala iznos zamoli je da to podjeli s 3,26. Mutno ga pogleda ali ga posluša i na digitronu podjeli.
- Šta sad?- upita.
- E toliko sam ti dužan jer kuna ne vrijedi kunu nego…
- Šefeeeee…
E jeb'ga, 'jebenom gaće same padaju', reko bi naš narod.

Stojte mi dobro, zdravo i veselo a ja se javim, nadam se!