fra gavun

Dobro nam došlo vrijeme golih guzic' !


Ccccc ako ih Jaca vidiii!


Nije baš za šeike ali morate imati portafoj.


I ako je gusarski barjak ovdje isto valja imati portafoj jer je unutra kafić.


Ne moraju vas vozati samo političari i on vas može provozati.


Bude li Bajs od ovih čekao zaradu može komotno uzeti bajs i svirati po
pirovima.




Tragovi ljubavi a možda i preljuba.





Nekoliko nas gledamo s rive a onda će dama oskudno odjevena.
- C, uporno pada.-
- E da samo on.- rekoh.


Ovdje se netko osladio picom !

Ribar ipo

Tiha večer, vjetrovi su usnili, bonaca je.
Bješe konac mjeseca svibnja godine '76 onog minulog stoljeća. Tri prijatelja, mladi ljudi malo ispod 30 godina starosti, sjede ispred nedovršene Perine kuće ispuštajući dimove cigarete i veselo prepričavaju zgode. Uživaju u sitnim radostima života ma koliko da je bio težak i oskudan ali mladost to može, za mladost nema prepreka, mladost u svemu nađe ljepotu.
Kako su im žene zauzete sa dječicom, večera, pišanje, spavanje, Pere reče: „zašto ne bi pošli na ribe, teke pod feral doniti koju sipu.“
Pere je imao kaić i čitavu arganju za ribolov.
Nije trebalo nijednoga nagovarati i pođu njih dvoje do svojih kuća da se jave ženama „da idu“, ne bi rekli gdje a niti su to žene pitale jer kao neće biti sretne ruke ako ih žensko upita „gdje će“ ili ako ih, nedajbože, sretne na putu. Obuku radnu jaketu i vrate se.
Uprte osti i vesla na krovni nosač od fiće jer do mora imaju nešto više od kilometraipo pa fićo dobro dođe.
Mate uze u ruku feral i sjedne pozadi, Neno ispred sebe stavi bocu plina, Pere upali i odoše.
Niti pet minuta vožnje (još nije bio asfaltiran put) i stigoše. Pretovare arganju u kaić i upale feral. Sve je spremno.
Mate stao da vesla a onda Pere reče: „slušajte, ja ću se vratit' nazad jer imam dogovoreno sa jednom mojom prijom pa sam zato i predložio da idemo u ribe. Vi nastavite loviti a onda ću ja za jedno tri ure doći po vas, jel' u redu.“
- A jebemu ja sam mislio da ćemo loviti.- reče Mate.
- Vid' tebe...pa kad bude i tebi zatrebalo učinit ćemo ti, jel' tako Neno.-
- A je, a kad si naumio a ti ajde...nemoj da te umjesto nje muž dočeka u postelji.-
- Ma je taman posla...on plovi sad je sama, ae Bog i doć'u po vas.-
Fićo zapraši a Neno i Mate nastave lagano veslajući „tući kraj“. Jedno vrijeme nisu progovorili ni riječi a niti ljoge nisu vidjeli. Onda Neno reče.
- Ma jes' ti znao da on ima neku.-
- Bogami nisam nije nikad pričao o njoj.-
- A jebemu miša nije fer ovako nas ostavit i otić.-
- A neka ide kad mu se da, dok mi obiđemo rutu utoliko će se i on vratit'.-
- Ma ne kažem ja, neka ide...nego... koja bi to mogla bit' to se ja pitam.-
- Šta ono reče da joj muž plovi...jel' to rek'o.-
- Plovi...a kad ja neznam niti kvarat obitelji, naselje je veliko a ima nas o'svukuda...a evo i mi plovimo.-
- A možda je reko da plovi samo kako bi zavarao trag.-
- To će najprije bit'.-
Opet su utihnuli, još dva ferala su bili ispred njih. Lagano su barkali cik-cak, čulo se samo hučanje ferala ali ribe nema pa nema. Onda Neno tresne.
- Jel' ti vjeruješ svojoj ženi?-
- Kako to misliš jeli joj vjerujem?-
- Onako pitam, znaš kako se kaže „ćud je ženska smiješna rabota....“-
- A jel' ti svojoj vjeruješ?-
- Nu tebe sad o'ma se ljutiš.-
- A ne ljutim se ma odakle ti to sad.-
- Ma ništa, onako.-
Ponovo tišina a onda Neno tiho reče da stane. Mate zašija, bjehu dvije sipe pri dnu, manja i veća. Neno potegne prema većoj i promaši a onda obje pustiše crnilo i moš se slikat. Nenu je nešto mučilo inače je znao da prvo valja tući manju, to jest muškoga jer onda veća, ženka neće pobjeći, ona čeka. To je vrijeme kad se sipe seksaju i ženka je zableušena ljubavlju prema mužjaku te potpuno odsutna od stvarnosti i ne primjećuje neposrednu opasnost.
Sočno je opsovao i reče Mati da neka on stane na osti. No ni Mati se nije dalo, baš ih je uvatila neka bezvoljnost a inače su rado išli na ribe. Neno reče.
- Šta ćemo?-
- Kako ti oćeš.-
- Ja bi najrađe išo doma a ti.-
- Bome bi i ja.-
- Dašta, ajmo nazad a vesla i ovo ćemo uzet sa sobom i za dvaest minuta smo doma pa neka on dolazi koliko oće.-
Kako rekoše tako i učiniše, vesla i osti preko ramena a malu bocu i feral u ruku i oni pjehe pođoše svojim kućama.

A što je Pere radio za to vrijeme?
Cilj njegova posjeta je bila kuća na drugom kraju naselja, do šume. I dok je vozio mudro je razmišljao kako ne bi bilo pametno proći kroz naselje jer će ga neko vidjeti i može lako doći do ženinog uha a to ne bi bilo dobro. Da izbjegne sve moguće neželjene kombinacije Pere se odluči da do tamo stigne okolo, onim starim putem koji su nekada koristili karovi dok su se tu obrađivali vinogradi i maslinici. Sad je to dobrano zaraslo ali fićo je malen pa će se provući.
I tako polako u prvoj brzini fićo ječi i probija se prema frontu. Grebe ono granje s banda a svako malo poskoči kao jarac jer naleti na kamenčinu. I kako to biva u filmovima tako se desilo i u stvarnosti, crkne guma.
O matereti irudove koja pegula, ronza Pere sebi u bradu i jedva otvori vrata od granja i suhozida. Otpljune i zabeštima jer je toliko usko da ne može ni dizalicu stavit, a noć kao sipino crnilo, prsta pred nosom ne vidiš. A ona čeka.
Uvuče se on nazad na sic, zalupi vrata i nastavi onako na felgi dalje pa kako bude. Sreća da je zadnja crkla.
Takva vožnja potraja uruipo vremena pa je tri puta prekipilo fići a bome i njemu je prisjelo i prekipilo.
Kad je izbio na seoski put stade ispod prve rasvjete i uvatio se mijenjati kotač.
Ostala je sama felga, stučena i iskrivljena taman za odpad, a od gume ni traga, iskidala se i otpala. Dok je montirao rezervni kotač i išporkao se kao prase prošla ga je volja od ljubavi a i morao je po njih na more.
Uputio se po prijatelje razočaran i dešperan.

(-Opaaa, kaić je privezan, a di su oni? Ma vidi ti švalerčina... bit će da su i oni iskoristili poć na more samo da se mogu uvuć kojoj u postelju...
Ma je vraga, bit će da nije bilo ribe pa im se nije dalo stat.
Čekaj malo, a zašto me nisu čekali kad smo se tako dogovorili?
Hm, prijatelji....je mo'š mislit, a da nisu pošli reć' mojoj...
Ajde Mate i nije ma Neno je česti gost u našoj kući ...sad oni računaju ja sam u ljubavnom zagrljaju pa oni mogu slobodno...e neće ić.
Ma je vraga, serem li ga serem, nije moja žena takva šta mi je...
A idem doma šta ću...
Jebate što da ih sad uvatim u postelji?
Pufpufpuf, Pere ne pizdi koji ti je kurac daj se smiri. Nisi zabrljao, dobro je i ispalo kako je moglo bit...ajmo na spavanje.-)

Neno i Mate kad su došli svojim kućama i ostavili ono što su nosili, prvo što su učinili i Mate kod svoje i Neno kod svoje kuće, uletili su u sobu i kao slučajno zagledali ispod postelje i u ormar pa su probudili žene koje su ih čudno gledale ali je ostalo sve na onome, ima slike nema tona.
Tako je to kad nije noć od ribe.

Došo je i Pere doma. Parkirao fiću i uletio u kuću, ugasio vanjsko svijetlo i upalio ono u hodniku a tek su mu onda zinule oči. Ispred vrata od njihove sobe muške cipele, bogtejeba svaka kao barka stoji a do njih ženske?
Pere je pozelenio, naći muške cipele ispred vrata od svoje sobe ej, tu smo dakle! Lagano se vrati nazad i izađe.
Iz šupe uzme rezervne osti i mačjim korakom krene prema kući, u napad, u obranu muškosti i časti. Ima da ih probode i jedno i drugo za postelju kao sv. Juraj aždaju.
Otvorio je lagano vanjska vrata i uđe na hodnik a uto i žena izlazi iz kupatila u spavaćici.
- A šta ćeš stim ostima, spavat...bit će da nema ništa ribe a?-
- Šta ribe piz...- poviče.
- Pssst, nemoj vikat probudit ćeš ih umorni su.-
- Umorni a...a šta su oboje tu.-
- Aha.-
- Jesu li ono njegove cipele a?-
- Jesu, pa ne smrde neka ostanu.-
- Bit će da mu i broj cipela znaš a?-
- Je...45, zašto.-
- A di su od drugoga?-
- Samo je stariji...ti kao da ti nije drago, nešto si mi puno namušen.-
- A, namušen jel'.-
- Ajde spremi te osti i spavat ćemo u dnevnom boravku na kauču neka njih u krevetu.-
- A kad je došo?-
- Došli...a bome ima dvi ure.-
- A takooo.-
- E, došli su s onim vlakom u deset, čov'če ne galami neka spavaju, kaže mi brat da jedva čeka da idete na more lovit a kaže mu žena da bi i ona s vama.-
- Aa...aha...uu jebate ja zaboravio, ufuf. Ae plakni „sipu“ pa da i ja bar štogod noćas ulovim, ae!-

Poveznica

„Pametni ljudi se ne bave politikom ali su zato kaznjeni jer im vladaju gluplji od njih"
Platon.

Lijepa Naša, svi te volimo, jedni žive za tu ljubav a drugi pak šeikuju od te ljubavi !



Od pasa i do pasa
(narodna)

Bus se primiče carini i dama se obraća svećeniku do sebe.
Ona:"gospon, nekaj bi vas prosila!"
On:"da, kceri, reci!"
Ona:" kupila sam si novi ženski depilatorski aparat, pa me je strah carine...
ako bi ga vi...pod kutu....preko carine...?!"
On: "O, kceri, drage volje, ali ne smijem lagati...a smislit ću već nešto!“
Na carini.
Carinik: "oče, imate li šta za prijaviti?"
Svecenik: "od brade do pasa nista!"
Carinik: " a od pasa dolje?"
Svecenik: "tamo je pak aparat za ženske koji nije bio jos nikada upotrebljen!"
Carinik: (smijeh): "sledeci molim!"


Iz rupe izađemo s rupom živimo u postelji i žepu, u
rupu odlazimo!
A samo zato što smo željeli začepiti rupu !

Varšavska, ljubav i bol


Često smo svjedoci nemilih događaja, sukoba među maloljetnicima, nasilja nad djecom, nasilja među njima. Svjedoci smo svega nečega ne lijepoga, nečega što se dešava i nama zrelima, a kamo ne našim mlađarcima, našim radostima.
No za čudo nisam iznenađen, skoro pa da mi je normalno i dapače, očekivao sam i veći revolt i nemire. Zvuči čudno no istina je i neminovno je očekivati još veći bunt, nasilje, neposluh pa čak i razbojništvo. Nažalost to vrijeme neumitno dolazi.
Evo što želim reći.
Mladići i cure u pubertetskoj dobi i oni koji sada maturiraju rođeni su i odgajani u jednom čudnom poredku, stasali u vremenu izvrnutih vrijednosti, u vremenu carevine laži, u vremenu kome ja zapravo i ne znam ime niti ga želim znati i ne znam gdje bih ga svrstao.

Doba kad im hormoni divljaju, zbunjeni i razdraženi ne znajući što im se dešava, kad su umorni od samih sebe, gledaju okolo sebe odrasle a među njima i svoje roditelje kao uzor čekajući da im rečemo „idete pravim putem“!
A toga nema, nema podrške nema autoriteta, nema potvrde i sve ostane na čekanju.
Mi... koji isto tako ne znamo što nam se dešava.

Svi su zatečeni, začuđeni, sluđeni, zombijasti, jednom riječju većina pučanstva puca po šavovima, većina pučanstva Lijepe Naše je sjebana.
Apatična generacija pred zalaz uložila je svoje kino, svoja putovanja, svoje kazalište, šetnje, izlete, provode, ljubavi, sve smo uložili u ovaj svijet, u ovaj cvijet, da bi stvorili i oživili bajku pretočivši je u život.
Kanili smo okusiti plodove svih naših ljubavi jer mi smo voljeli, voljeli onaj znoj, radovali se umoru, zadovoljni šetali korzom. Radovala nas je radost svoje djece.
I mislili smo to je normalno, i još uvijek mislimo da je normalno jer nam tračak nade daju naši mladi koji imaju iste snove, isti onaj čip entuzijazma.
To je ono, to je ispravan put jer nije važno kako se poredak zove, taj naziv nije bitan, bitni su ljudi koji strše iznad žita, oni koji se nameću kao vođe, bitna su djela a hvale valja ostaviti narodu.
To je danas Varšavska.
To nije tek ulica neka, crni vreli asfalt po kome se gazi čizmom ili kotačem, to je simbol zajedništva, ljubavi i drugarstva bez obzira na ishod.
Zar je grijeh voljeti svoje, zar je grijeh braniti svoje od osvajača-kapitala. Zar moramo zatomiti u sebi čovjeka danas kad nam riječ sloboda viri iz uha, usta, nosa, žepa, taške, nogavice.
Danas na vrhu demokracije veći smo robovi nego u vremenu Matije Gupca.
Danas se nad varšavskom svio vijenac od trnja, danas je Varšavska topla od ljubavi, danas je Varšavska mokra od suza.
Danas je Varšavska sretna jer ima podršku, ima ljubav, ima mladost.
Varšavska živi!

Ljudi moji koji mi je danas sdrkani dan

Prvo 'ko će se kladiti u kilo masti da nam umjesto ministra Ivana dolazi Vesna koja ima Škare.
Ima tu neke sličnoti, Onaj je imao skalpel a Ova škare, a moja prija je njojzi prija, i mogu vam reći da mi ova kombinacija baš prija.
Mare sad te nema ni čut ni vidit ha, u svakom slučaju nisi ti bez neke imala pet iz mate i matike.
E sad kad Ona stupi na dužnost ko zna oće li se više smjeti čuti ko je šta potpisao, ko kome, kad, radi zašto, za koliko, zbog radi zašto...
Jer velike države kao esade, ruskaja, mi, kitaja itd, moraju imati zatvorene sjednice vlade za javnost kad se donose sudbonosne odluke za žep, ups, narod jer uvijk može promaći neki nestašni ugovor koji se potpiše u nekim trenutcima slabosti ili strasti.
Ali na sreću uvijek postoji izlaz, uvijek se može reći da je to potpisao pok. Ševa. (počivao u miru).
Da ne bu zabune radi se o republiki Pešćenica.

Sad idem potrošiti malo nafte i obić onu rodicu što nikad ne beštima osim kad pije a kad se otrijezni onda naravski beštima jer je ljuta na sebe što je pila.
Uđem u market.
- Mala trebam tele od pedeset...-
- Tamo kod mesara.-
- Eto vraže od kad on prodaje bonove za mobitel.-

Dobro sve ja to namjestim i pošaljem priji poruku.
„ Nalazi su kronični gastritis a bogami sam mislio svršeno je.“
A ona brižna odgovara.
„Nisam mislila da ću ovo ikad ikome reći, ali drago mi je da nisi svršio“
Živila republika!

Joj nama joj

O jebemu viš ti nevolje. Te prvo Joj smetaju u obavljanju svakodnevnih poslova jer je nervira ovo kako je zovu (a ko je zvao, došla sama) pa lako more falit u potpisu kakvog dokumenta, a sad Joj i pod nos meću kako je Ona, baš Ona potpisala oni dokument o prodaji tvornice TLM.
A te 2007g još je svemogući bio malo vitra ali mi se čini da potpisa tadašnjeg prcjednika ili svemogućega nema niti na jednom dokumentu koji bi iole mogao zasmrditi ako se dobro ne čuva u frižideru.
A kako se to dogodilo da Ona, baš Ona potpiše. Lako, On je Njojzi rek'o „zapisničarka dede metni svoj potpis ode onako lijepo kako to ti znaš.“ I Ona se popiš, potpisala uz blaženi smješak a onda su se svi nasmješili i zaojkali „Joj mene joj....ajde mene joj, joj tebe joj joj joj....

I sad Crvenoliki piše doktorsku disertaciju u remetinačkom leleučilištu ne zato što nije potpisao nego za oto što se smijao, e e smijao se i bio najglasniji. Al dobro još koji dan i taman kad počne kupanac eto Njega na njoj, mislim obali.

Međutim to i nije toliko strašno jer čitam da su se ponovo dogovorili da aluminij i dalje bude aluminijske boje, da se i dalje tali i liva i da se ništa ne skriva.

Opasno je ako sad netko poturi, joj tebe joj, papir na potpis i Ona potpiše a to bude nalog za uhićenje baš Nje.
Što onda?
Joj nama joj...joj Obama joj lepi Borut moj.
E to je već, joj joj, nacionalni problem. Tada stupa na scenu veliki lički dotur a taj će kako je nabrušen (jel se rekne nabrušen ili neizbrušen) pozatvarati sva pravilišta i rodilišta djece i eto ti belaja, odoše jaja u kurac.

Priljepak
Kako će konj znati da li je jahač iz Sinja?
Pa zna valjda što je zabranio!

Medalja za sva vremena
(muški broš)

Starina Jere puni 72 godine i učinio je malu freštu.
Došli su njemu najdraži, djeca i unučad. Kćer sa svojima i sin te njegov potomak sa curom.
Sunčani dan izmamio ih je u šetnju po dvoru a iz čađavice u kantunu dimi se i vonj iritira nozdrve. Barba Jere sjedi na klupi a srce mu raste, buja, ništa tako ne obraduje čovjeka kao kad se ispuni kuća životom.
Razgovor teče u veselom tonu, ustvari iskrenije je reći veselom ogovaranju i podbadanju. Spominju se onih sitnih ljudskih gluposti što se čeljadetu dešavaju kroz život a ostanu u sjećanju do kraja, neće tako ono što treba, ma jok..
A onda je žamor prekinula Jerina supatnica noseći na rukama u ovalu brdo mesa. Crvena u licu i uznojena sva je vonjala po roštilju, po delicijama sa ovala.

Zauzeli su svoja mjesta za velikom trpezom sa slavljenikom na čelu a onda su podigli zdravicu i zaželjeli mu dug i sretan život. Tada su jedan po jedan prilazili i uz poljubac predali mu poklon-čić a njega zasvrbili kapci, slana radost se cidila iz oka, sjetom ga je obuzela milina
Unuk je pristupio na kraju i lagano sa velikom pažnjom okačio didu broš na reveru govoreći.
- I napomenula mi je gosođa da ne zaboravim reći, neka ga s ponosom nosiš što ti i ja želim.-
Jere je pognuo glavu da ga pogleda i sa osmjehom „mona lize“ostao u tom položaju, odsutan i nedostupan, dalek. Obraćali su mu se, govorili da će se ohladiti meso ali on ih nije čuo, nije bio tu, proživljavao je neki događaj.

I slavljenik Jere jutros je posjetio grad, nakupovao mesine da se gradele pošteno upote od vrućine.
Da se uz sir i pršut napune mješine, da se vinom zalogaji natope. Normalno prošetao je i pijacom gdje je sa strane uočio postavljen stolić za kojim je ženska prodavala neke đinđuve.

/On priđe bliže...a bogati jesu li to broševi...jesu gospemi.
- Ma jel' to broševe prodajete a.- (*posjeća me na neku...*)
- Naravno, pravi kvalitetni, zlatni i srebreni, ajmo broševi, broševi, kupite broš ne gurajte se ima još. Šta ste se ukipio... koji ćete.-
- Da pogledan mrvu gazdarice...ovaj, koliko košta.-(*ma mi se čini da je ona nediljemi*)
- Naravno bilo bi najlakše reći 500 eura i gotovo, ali nije to to, ne ide to tako.-
- Nego što.- (*ma je ona isukrstami*)
- Nije broš samo ukras naravno, on nešto predstavlja, on je snažna asocijacija, on je poruka, pa onda je bitno tko ga je nosio, pa onda....-
- A šta ovaj pristavlja.-
- Ovaj, ovaj vam predstavlja državu.-
- Državu? Meni je to pari banana.-
- Naravno u tome i jeste poanta, evo recimo ova metla, što po vama ona predstavlja?-
- A gospetiblažene ja bi reka ženu runjavicu.-
Nee, ona predstavlja pravdu razumijete i recimo da ga je nosila čistačica onda bi vrijedio desetak kuna, da ga je nosila kraljica, e onda bi bio 300 eura, a pošto sam ga nosila ja onda mu je vrijednost 500 eura, razumijete.-
- Teško, ja san van staromodan. A zarad čega prodajete oto kad ima toliku vrijednost.-
- Naravno da ima i nije lako rastati se s njima ali nekako moram pomoći državi u recesiji a i dolaze novi. Vidite ja od ovog broša mogu kupiti brodogradilište i spasiti radna mjesta a to puno znači, to valja znati cijeniti.-
- Možete bogami ne jedan nego sva i dva škoja pride....ma nećete to tako lako prodati.
- Mislite, ali ja uz svaki broš dadem i autogram.-
- Aha...sa' san se sitija, i ja sam vam u onom sistemu dobija medaju jer sam cili vik proveja u fabrici koju smo stvarali u ljubavi i odricanju, podizali je ka svoje dite a sad je nima, umrla je, rastrgali su je ka pasi. Sad je i ova medaja izgubila smisao. Evo, ja vam je darujen.-
Stoji medalja na dlanu, ona je promatra i lagano klima glavom zadivljena, pa reče:
- Zanimljivo, vrlo zanimljivo, ova svakom sistemu paše, ovo je medalja za sva vremena, važno je znati tumačiti odličja i broševe, ova je među najvećima.-
- Okrenili ste je naopačke.-
- A ne ne, vidite ona predstavlja eksploziju, snagu, pečurku nakon eksplozije bombe a snagu i bombu u sebi nosi jedino narod, samo je narod neuništiv, fantastično, hvala vam.-
- Ajte ajte zbogon van.-/

„Probudio“ se dida i uz isti smješak upitao unuka koji ga je okitio medaljom.
- A šta pristavlja ova medaja imenjače.-
- To je najveći orden koji se dodjeljuje čovjeku iz naroda, predstavlja snagu i moć a ti si tipični predstavnik čovjeka, to je radnička medalja, medalja za sva vremena.-
- A koliko si ovo platija a?-
- A to ne bi bilo pristojno reći ali sam dobio i autogram.-
- Eee sritni moj unuk, imenjače moj, fala ti, a sad vidim da ćeš i ti uskoro dobiti sličnu medaju.-

Početak

U ovim teškim vremenima kad je sve više nezaposlenih duša mladi se snalaze kako znaju i umiju i pokušavaju neku crkavicu zaraditi da bi opstali i prehranili plodove svoje ljubavi. Doduše puno je onih kojima to lakše ide za rukom sa dugim prstima ili ako imaju rodjake u stranci ali ja o njima ne bih. Ovaj slučaj jedan je od onih kad mladi ljudi pokušavaju nešto postići svojim poštenim radom .

Maja ima frizerski salon, njeni i njegovi su joj zdušno pomogli da ga otvori a Jaca joj zdušno pomaže da ga zatvori, naime tako djeluje država na male poduzetnike. Imaš osjećaj čim malo „pomoliš iza kantuna“ jedva čekaju da te opale čekićem po glavi.

I tako sjede u novom salonu Maja i njezin nezaposleni muž. Mušterija nema pa razmišljaju kako potaknuti, kojem se „bogu“ moliti da posao krene. Što učiniti jer para za platiti reklamu nemaju a danas bez reklame to je kao da pišaš u more i gledaš koliko će plimati. Kako im koja zamisao dođe u slijedećem koraku otpada kao nekorisna pa se prepiru i pebacuju, grintaju, a onda Maji sine ideja.
- Znaš šta, što ti ne bi lijepo šetao vani i damama i gospodi pristupio onako šarmerski kao Jaca Pahoru i dovodio ih u salon a, to bar ništa ne košta. To se zove lobiranje što ne bi probali, to je bolje od ikakve reklame.-
- Što, da ideš kod Pahora.-
- Samo se ti rugaj ali dok ne nađeš kakav posao pomogni malo, potrudi se i ti teke da ovo krene.-
- Ja, a kako.-
- Fino, šetaj vani u ruci možeš držati jednu bočicu boje za kosu ili lak i kad ženska prolazi lijepo joj priđeš počastiš je komplimentom, malo je šarmiraš, ono jel' i onda joj pokažeš rukom na salon i dopratiš je, eto, to se zove lobiranje a bome i reklama.-
- Hm.-
- Ne hmči nego se mrdni... Bi ti da se ne bojiš ženskih tako reci, i da znaš ženskoj prići a ...-
- Ti meni to reć u facu da se bojim ženskih, to meni reć...a kako sam tebe smotao a?-
- E zato ti i kažem.-
- Jebate ja da se bojim...e baš oću da znaš, dovest ću ih deset za pet minuta ako treba...ja da ne znam sa ženama, ja, dovodit ću ih da ne'š imat kad pišat.-
- Ček da te naučim kako ćeš....-
- Meni, meni ćeš reći kako se šarmira žensko...pih.-
I tako muž izađe vani dokazati se na novosmišljenom radnom mjestu, lagano šetucka tamo-amo nogostupom čekajući da se pojavi buduća mušterija.
Evo nailazi jedna mrka gospođa al' šta ima veze bitno je da se šiša.
Promrda muž ramenima, pročisti grlo i ispriječi se pred damu mumljajući. Ona pokušava proći lijevo pa desno ma ne uspjeva, uporan je čova.
- Gospođo, gospođo jeste li za jedno šišanje... 'ko vas šiša.-
Odmjerila ga je s prezirom a onda ga potkupi koljenom u jaja i opizdi šakom po ustima k'o da ima crni pojas petnaesti dan.
- Evo ti na glupane isti si moj nesposobni muž eno je i on dobio porciju, mene si našo aha taman si pogodija, radi nešto bagro a ne napadat slabe i nezaštićene žene.-
Zaječi čo'ek od boli i uvati se rukom dolje za inkubator a dama odjezdi dalje. Povio se jadnik, trpi i drži šakom kajganu ali nije bilo vremena za poštedu jer je već druga gospođa, potencijalna mušterija, nailazila te on onako sa rukom na inkubatoru priđe i zausti.
- Gospođo...-
Pogledala ga je s visoka i odbrusila.
- Prostak jedan, obraćaš se jednoj dami a u šaci držiš tu...tu... visibabu, pih seljačino nekulturna.-

Uporan, budi uporan, hrabrio je sebe i poradio na boljem nastupu ali čini se da on i uspjeh ne idu istim putem.
Dame bi sa čuđenjem produžile dalje i okrećale se gledajući ga kao luđaka. Jedna ga je potegla torbom i pobjegla, jedna druga je pitala jeli to skrivena kamera.

Lizne šaku i pogladi kosu pa prijeđe ulicu i stane jer je dolazila šetajući s noge na nogu jedna dama srednjih godina.
- Dobar dan gospođo jeste li raspoloženi za jedno šišanje evo kao poklon ćete ....-
- Mužuuuu!- podviknula je ženska a grmalj koji je gledao izlog sa tehničkom robom pet koraka iza okrene se.
- Evo me odmah, evo.-
Okrene se naš junak k'o zvrk i hitrim korakom koji je bivao sve brži pobježe u salon.
- Evo onog novog salona.- reče dama velikome.
- Ajmo ća da nas dotjeraju ae.-

- A šta je, šta si se već vratio...nema niti ura vremena a ti nazad, a koja te to ugrizla za gubicu a?-
- Ma samo da malo predahnem .....-
U to ulaze onaj grmalj i žena mu.
- Dobar dan.- rekoše skoro uglas, gleda grmalj salon i skida jaketu, okači je pa ovlaš povuče rukave košulje prema laktovima onda se okrene i pogleda muškoga.
- Idemo...- kad je to izgovorio ovome su zijevnule oči i prdne a grmalj mu začuđen reče: „na zdravlje“!
- Ne ne on, ja sam frizerka, izvolte.- a muža pokosi pogledom.
- Onda ću ja sačekati kod mene ima malo više posla. Lijep vam je salon baš ste ga lijepo sredili.- komentira dama.
- Fala vam.-

A gospon prdonja se posramljeno diže sa stolca i ode u zahod. Nije izlazio dok ono dvoje nije otišlo i zadovoljni se zahvalili napomenuvši da će opet doći.

Dolazi muž iz zahoda.
- Šta ti bi čov'če, kako si mog'o onako pred ljudima prdnut k'o konj, ajme sramote....-
- Omaklo mi se jebiga.-.
- Znaš, oprostit ću ti jer ne reče se bez neke da prdac donosi sreću, hehe... prve mušterije, bravo mužu...ček' da te poljubim...mmm.-
- Znaš šta, sad je meni jasno zašto su reklame onako skupe.-

Pazi grize

Oće li ova reforma zdravstva što promijeniti ne znam ali do sad je u ovom malom mjestu doktorica dolazila jedan put tjedno za pregledati a prvenstveno da bi popričala sa stanovništvom koje sačinjava isključivo starčad. Od osamnaest žitelja u ovom otočkom mjestu ima šest didova i ostalo su babe. Najmlađa Kata živi sama, pardon ima jenu mačku Šezdesetosam joj je godina.
Od kako se nasmješio svibanj počeli su i prvi furešti navraćati tek toliko da im guzica vidi put i da pogledaju starine.
Doktorica obično dođe oko 8,30 ali onda nema nikoga osim ako nije nedajbože kakav hitni slučaj jer su u polju ili dižu mriže pa se skupe nakon marende oko 11 uri.
I te srijede kao po dogovoru svi dođu u 11h i dovuču stolac u red pred vratima ambulante. O'ma do vrata usidrila se Kata i bruntula zašto još nije otvorila, koliko joj to triba za marendu, bi'će da ima nekoga priko reda a njoj samo tribaju kašule i mora čekati uf. Nije u duši aždaja ali brate na jeziku je ki vatrogasna sirena.
Uto uđe u hodnik mlad čovjek uljudno zazove dobar dan i uputi se prema vratima na što se baba odma nakostruši.
- A di si zajunio a?-
- Unutra.-
- Jel' unutra...svi bi tili unutra kad se ne smi a sad kad je slobodno nema nikoga ki da nas je biša uvatila, an.-
- Muči javla izila (mune je Mara lakton u rebra) uspaljenice uvik su ti bravinci u guici, sin ti more bit.-
- More ma nije e.-
- U čemu je problem?- pita čovjek.
- U čemu, u tebi ae tamo i parkiraj guzicu na skalinu i čekaj red ae.-
- Ali bako...-
- Baba ti je mater znaš.-
- Je kako znate.- i pruži ruku prema kvaki.
- Miči tu ruku od kvake, largo kad ti kažen.-
- Gospođo baba da vam.....-
- Slušaj ti taman si se namirio kome ćeš mrsit možjane, miči se tamo ili ću te opatrnit ovon bagulinon po jajin daš leć, jes' čuja.-
- Jesam, dobro dobro.- i ode sjesti.
Malo se situacija stišala a onda će opet Kata.
- A di je do sad javla ona izila oli je puton ki kopunao a.-
- A jesi nevrozna, doći će čekaj oli te dica doma čekaju.- veli Mara.
- A ako ne dođe.- oglasio se mladi čovjek
- Opet se ti javljaš, a i koju gospu tebi triba dotur u tin godinan?-
- Ajte imam ja godina nije da nemam.-
- Vidin da imaš ma ne boli tebe kai nas, ća ti je u glavi.-
- A vi ka da ste svršili za doktora pa znate.-
- I znan dašta nego znan svršila san ja i sa doturom i jope bi....-
- A muči javla izila pravi si šporkaćun.- Opet će joj Mara dok se ostali „smijulje ispod brka“.
- Nije vama ništa moja bako vidi se to odma, jedino malo više odmora i bila bi ka cura.-
- Ti ka da si Đuro ispo' Velebita, nisam ni zucnula a znaš ća mi je a.-
- Pa rekli ste do sada.-
- Ma nemoj, a baš me zanima koju bi mi ti dijagnozu dao ala.-
- Ovako pred svima.-
- Nego ća mi smo ti ka familja znamo kad koga baveruni svrbe a kamo ća drugo, ala da čujen.-
- Gospođo vi ste malo ka iscrpljeni o' posla, o' vremena i vama treba odmor, pravi odmor, pažnja, jednom riječju vama treba njega razumijete.-
- Đava mi te lipi ne odnija ako nisi o' prve pogodija ki da si kurat (župnik) a, njega lipi i dobri moj mladiću, njega, njega mi triba...a ko si ti a oli si ki turist.-
- Nisam, ja mijenjam kolegicu dok je odsutna, ja sam vam doktor.-
- Aaaaaa.- čulo se od nekolicine i stavili su šaku na usta a Kata krene u napad.
- Pa što sidiš tute što ne ulaziš unutra, ukupio si se ki drvena marija a mi čekamo ki mune, ala ulazi lipi mi te java ne odnija dobri moj doture i oma mi prepiši toga njega ala.-