Marketing
Medalja za sva vremena
(muški broš)
Starina Jere puni 72 godine i učinio je malu freštu.
Došli su njemu najdraži, djeca i unučad. Kćer sa svojima i sin te njegov potomak sa curom.
Sunčani dan izmamio ih je u šetnju po dvoru a iz čađavice u kantunu dimi se i vonj iritira nozdrve. Barba Jere sjedi na klupi a srce mu raste, buja, ništa tako ne obraduje čovjeka kao kad se ispuni kuća životom.
Razgovor teče u veselom tonu, ustvari iskrenije je reći veselom ogovaranju i podbadanju. Spominju se onih sitnih ljudskih gluposti što se čeljadetu dešavaju kroz život a ostanu u sjećanju do kraja, neće tako ono što treba, ma jok..
A onda je žamor prekinula Jerina supatnica noseći na rukama u ovalu brdo mesa. Crvena u licu i uznojena sva je vonjala po roštilju, po delicijama sa ovala.
Zauzeli su svoja mjesta za velikom trpezom sa slavljenikom na čelu a onda su podigli zdravicu i zaželjeli mu dug i sretan život. Tada su jedan po jedan prilazili i uz poljubac predali mu poklon-čić a njega zasvrbili kapci, slana radost se cidila iz oka, sjetom ga je obuzela milina
Unuk je pristupio na kraju i lagano sa velikom pažnjom okačio didu broš na reveru govoreći.
- I napomenula mi je gosođa da ne zaboravim reći, neka ga s ponosom nosiš što ti i ja želim.-
Jere je pognuo glavu da ga pogleda i sa osmjehom „mona lize“ostao u tom položaju, odsutan i nedostupan, dalek. Obraćali su mu se, govorili da će se ohladiti meso ali on ih nije čuo, nije bio tu, proživljavao je neki događaj.
I slavljenik Jere jutros je posjetio grad, nakupovao mesine da se gradele pošteno upote od vrućine.
Da se uz sir i pršut napune mješine, da se vinom zalogaji natope. Normalno prošetao je i pijacom gdje je sa strane uočio postavljen stolić za kojim je ženska prodavala neke đinđuve.
/On priđe bliže...a bogati jesu li to broševi...jesu gospemi.
- Ma jel' to broševe prodajete a.- (*posjeća me na neku...*)
- Naravno, pravi kvalitetni, zlatni i srebreni, ajmo broševi, broševi, kupite broš ne gurajte se ima još. Šta ste se ukipio... koji ćete.-
- Da pogledan mrvu gazdarice...ovaj, koliko košta.-(*ma mi se čini da je ona nediljemi*)
- Naravno bilo bi najlakše reći 500 eura i gotovo, ali nije to to, ne ide to tako.-
- Nego što.- (*ma je ona isukrstami*)
- Nije broš samo ukras naravno, on nešto predstavlja, on je snažna asocijacija, on je poruka, pa onda je bitno tko ga je nosio, pa onda....-
- A šta ovaj pristavlja.-
- Ovaj, ovaj vam predstavlja državu.-
- Državu? Meni je to pari banana.-
- Naravno u tome i jeste poanta, evo recimo ova metla, što po vama ona predstavlja?-
- A gospetiblažene ja bi reka ženu runjavicu.-
Nee, ona predstavlja pravdu razumijete i recimo da ga je nosila čistačica onda bi vrijedio desetak kuna, da ga je nosila kraljica, e onda bi bio 300 eura, a pošto sam ga nosila ja onda mu je vrijednost 500 eura, razumijete.-
- Teško, ja san van staromodan. A zarad čega prodajete oto kad ima toliku vrijednost.-
- Naravno da ima i nije lako rastati se s njima ali nekako moram pomoći državi u recesiji a i dolaze novi. Vidite ja od ovog broša mogu kupiti brodogradilište i spasiti radna mjesta a to puno znači, to valja znati cijeniti.-
- Možete bogami ne jedan nego sva i dva škoja pride....ma nećete to tako lako prodati.
- Mislite, ali ja uz svaki broš dadem i autogram.-
- Aha...sa' san se sitija, i ja sam vam u onom sistemu dobija medaju jer sam cili vik proveja u fabrici koju smo stvarali u ljubavi i odricanju, podizali je ka svoje dite a sad je nima, umrla je, rastrgali su je ka pasi. Sad je i ova medaja izgubila smisao. Evo, ja vam je darujen.-
Stoji medalja na dlanu, ona je promatra i lagano klima glavom zadivljena, pa reče:
- Zanimljivo, vrlo zanimljivo, ova svakom sistemu paše, ovo je medalja za sva vremena, važno je znati tumačiti odličja i broševe, ova je među najvećima.-
- Okrenili ste je naopačke.-
- A ne ne, vidite ona predstavlja eksploziju, snagu, pečurku nakon eksplozije bombe a snagu i bombu u sebi nosi jedino narod, samo je narod neuništiv, fantastično, hvala vam.-
- Ajte ajte zbogon van.-/
„Probudio“ se dida i uz isti smješak upitao unuka koji ga je okitio medaljom.
- A šta pristavlja ova medaja imenjače.-
- To je najveći orden koji se dodjeljuje čovjeku iz naroda, predstavlja snagu i moć a ti si tipični predstavnik čovjeka, to je radnička medalja, medalja za sva vremena.-
- A koliko si ovo platija a?-
- A to ne bi bilo pristojno reći ali sam dobio i autogram.-
- Eee sritni moj unuk, imenjače moj, fala ti, a sad vidim da ćeš i ti uskoro dobiti sličnu medaju.-
Post je objavljen 11.05.2010. u 11:47 sati.