|
Ribar ipo
Tiha večer, vjetrovi su usnili, bonaca je.
Bješe konac mjeseca svibnja godine '76 onog minulog stoljeća. Tri prijatelja, mladi ljudi malo ispod 30 godina starosti, sjede ispred nedovršene Perine kuće ispuštajući dimove cigarete i veselo prepričavaju zgode. Uživaju u sitnim radostima života ma koliko da je bio težak i oskudan ali mladost to može, za mladost nema prepreka, mladost u svemu nađe ljepotu.
Kako su im žene zauzete sa dječicom, večera, pišanje, spavanje, Pere reče: „zašto ne bi pošli na ribe, teke pod feral doniti koju sipu.“
Pere je imao kaić i čitavu arganju za ribolov.
Nije trebalo nijednoga nagovarati i pođu njih dvoje do svojih kuća da se jave ženama „da idu“, ne bi rekli gdje a niti su to žene pitale jer kao neće biti sretne ruke ako ih žensko upita „gdje će“ ili ako ih, nedajbože, sretne na putu. Obuku radnu jaketu i vrate se.
Uprte osti i vesla na krovni nosač od fiće jer do mora imaju nešto više od kilometraipo pa fićo dobro dođe.
Mate uze u ruku feral i sjedne pozadi, Neno ispred sebe stavi bocu plina, Pere upali i odoše.
Niti pet minuta vožnje (još nije bio asfaltiran put) i stigoše. Pretovare arganju u kaić i upale feral. Sve je spremno.
Mate stao da vesla a onda Pere reče: „slušajte, ja ću se vratit' nazad jer imam dogovoreno sa jednom mojom prijom pa sam zato i predložio da idemo u ribe. Vi nastavite loviti a onda ću ja za jedno tri ure doći po vas, jel' u redu.“
- A jebemu ja sam mislio da ćemo loviti.- reče Mate.
- Vid' tebe...pa kad bude i tebi zatrebalo učinit ćemo ti, jel' tako Neno.-
- A je, a kad si naumio a ti ajde...nemoj da te umjesto nje muž dočeka u postelji.-
- Ma je taman posla...on plovi sad je sama, ae Bog i doć'u po vas.-
Fićo zapraši a Neno i Mate nastave lagano veslajući „tući kraj“. Jedno vrijeme nisu progovorili ni riječi a niti ljoge nisu vidjeli. Onda Neno reče.
- Ma jes' ti znao da on ima neku.-
- Bogami nisam nije nikad pričao o njoj.-
- A jebemu miša nije fer ovako nas ostavit i otić.-
- A neka ide kad mu se da, dok mi obiđemo rutu utoliko će se i on vratit'.-
- Ma ne kažem ja, neka ide...nego... koja bi to mogla bit' to se ja pitam.-
- Šta ono reče da joj muž plovi...jel' to rek'o.-
- Plovi...a kad ja neznam niti kvarat obitelji, naselje je veliko a ima nas o'svukuda...a evo i mi plovimo.-
- A možda je reko da plovi samo kako bi zavarao trag.-
- To će najprije bit'.-
Opet su utihnuli, još dva ferala su bili ispred njih. Lagano su barkali cik-cak, čulo se samo hučanje ferala ali ribe nema pa nema. Onda Neno tresne.
- Jel' ti vjeruješ svojoj ženi?-
- Kako to misliš jeli joj vjerujem?-
- Onako pitam, znaš kako se kaže „ćud je ženska smiješna rabota....“-
- A jel' ti svojoj vjeruješ?-
- Nu tebe sad o'ma se ljutiš.-
- A ne ljutim se ma odakle ti to sad.-
- Ma ništa, onako.-
Ponovo tišina a onda Neno tiho reče da stane. Mate zašija, bjehu dvije sipe pri dnu, manja i veća. Neno potegne prema većoj i promaši a onda obje pustiše crnilo i moš se slikat. Nenu je nešto mučilo inače je znao da prvo valja tući manju, to jest muškoga jer onda veća, ženka neće pobjeći, ona čeka. To je vrijeme kad se sipe seksaju i ženka je zableušena ljubavlju prema mužjaku te potpuno odsutna od stvarnosti i ne primjećuje neposrednu opasnost.
Sočno je opsovao i reče Mati da neka on stane na osti. No ni Mati se nije dalo, baš ih je uvatila neka bezvoljnost a inače su rado išli na ribe. Neno reče.
- Šta ćemo?-
- Kako ti oćeš.-
- Ja bi najrađe išo doma a ti.-
- Bome bi i ja.-
- Dašta, ajmo nazad a vesla i ovo ćemo uzet sa sobom i za dvaest minuta smo doma pa neka on dolazi koliko oće.-
Kako rekoše tako i učiniše, vesla i osti preko ramena a malu bocu i feral u ruku i oni pjehe pođoše svojim kućama.
A što je Pere radio za to vrijeme?
Cilj njegova posjeta je bila kuća na drugom kraju naselja, do šume. I dok je vozio mudro je razmišljao kako ne bi bilo pametno proći kroz naselje jer će ga neko vidjeti i može lako doći do ženinog uha a to ne bi bilo dobro. Da izbjegne sve moguće neželjene kombinacije Pere se odluči da do tamo stigne okolo, onim starim putem koji su nekada koristili karovi dok su se tu obrađivali vinogradi i maslinici. Sad je to dobrano zaraslo ali fićo je malen pa će se provući.
I tako polako u prvoj brzini fićo ječi i probija se prema frontu. Grebe ono granje s banda a svako malo poskoči kao jarac jer naleti na kamenčinu. I kako to biva u filmovima tako se desilo i u stvarnosti, crkne guma.
O matereti irudove koja pegula, ronza Pere sebi u bradu i jedva otvori vrata od granja i suhozida. Otpljune i zabeštima jer je toliko usko da ne može ni dizalicu stavit, a noć kao sipino crnilo, prsta pred nosom ne vidiš. A ona čeka.
Uvuče se on nazad na sic, zalupi vrata i nastavi onako na felgi dalje pa kako bude. Sreća da je zadnja crkla.
Takva vožnja potraja uruipo vremena pa je tri puta prekipilo fići a bome i njemu je prisjelo i prekipilo.
Kad je izbio na seoski put stade ispod prve rasvjete i uvatio se mijenjati kotač.
Ostala je sama felga, stučena i iskrivljena taman za odpad, a od gume ni traga, iskidala se i otpala. Dok je montirao rezervni kotač i išporkao se kao prase prošla ga je volja od ljubavi a i morao je po njih na more.
Uputio se po prijatelje razočaran i dešperan.
(-Opaaa, kaić je privezan, a di su oni? Ma vidi ti švalerčina... bit će da su i oni iskoristili poć na more samo da se mogu uvuć kojoj u postelju...
Ma je vraga, bit će da nije bilo ribe pa im se nije dalo stat.
Čekaj malo, a zašto me nisu čekali kad smo se tako dogovorili?
Hm, prijatelji....je mo'š mislit, a da nisu pošli reć' mojoj...
Ajde Mate i nije ma Neno je česti gost u našoj kući ...sad oni računaju ja sam u ljubavnom zagrljaju pa oni mogu slobodno...e neće ić.
Ma je vraga, serem li ga serem, nije moja žena takva šta mi je...
A idem doma šta ću...
Jebate što da ih sad uvatim u postelji?
Pufpufpuf, Pere ne pizdi koji ti je kurac daj se smiri. Nisi zabrljao, dobro je i ispalo kako je moglo bit...ajmo na spavanje.-)
Neno i Mate kad su došli svojim kućama i ostavili ono što su nosili, prvo što su učinili i Mate kod svoje i Neno kod svoje kuće, uletili su u sobu i kao slučajno zagledali ispod postelje i u ormar pa su probudili žene koje su ih čudno gledale ali je ostalo sve na onome, ima slike nema tona.
Tako je to kad nije noć od ribe.
Došo je i Pere doma. Parkirao fiću i uletio u kuću, ugasio vanjsko svijetlo i upalio ono u hodniku a tek su mu onda zinule oči. Ispred vrata od njihove sobe muške cipele, bogtejeba svaka kao barka stoji a do njih ženske?
Pere je pozelenio, naći muške cipele ispred vrata od svoje sobe ej, tu smo dakle! Lagano se vrati nazad i izađe.
Iz šupe uzme rezervne osti i mačjim korakom krene prema kući, u napad, u obranu muškosti i časti. Ima da ih probode i jedno i drugo za postelju kao sv. Juraj aždaju.
Otvorio je lagano vanjska vrata i uđe na hodnik a uto i žena izlazi iz kupatila u spavaćici.
- A šta ćeš stim ostima, spavat...bit će da nema ništa ribe a?-
- Šta ribe piz...- poviče.
- Pssst, nemoj vikat probudit ćeš ih umorni su.-
- Umorni a...a šta su oboje tu.-
- Aha.-
- Jesu li ono njegove cipele a?-
- Jesu, pa ne smrde neka ostanu.-
- Bit će da mu i broj cipela znaš a?-
- Je...45, zašto.-
- A di su od drugoga?-
- Samo je stariji...ti kao da ti nije drago, nešto si mi puno namušen.-
- A, namušen jel'.-
- Ajde spremi te osti i spavat ćemo u dnevnom boravku na kauču neka njih u krevetu.-
- A kad je došo?-
- Došli...a bome ima dvi ure.-
- A takooo.-
- E, došli su s onim vlakom u deset, čov'če ne galami neka spavaju, kaže mi brat da jedva čeka da idete na more lovit a kaže mu žena da bi i ona s vama.-
- Aa...aha...uu jebate ja zaboravio, ufuf. Ae plakni „sipu“ pa da i ja bar štogod noćas ulovim, ae!-
|
