fra gavun

Naše blago

Ministarstvo obrazovanja: "E-matica" radi 30 svjedoždbi u minuti
MINISTARSTVO obrazovanja krivnju za uskraćivanje svjedodžbi svalilo je na leđa lijenih profesora koji čekaju "zadnji čas".

- Alo...alo, ministre dobar dan..-
- E alo, aha vi ste od malo prije, samo malo.-
- Ma je zvali smo mi i malo prije i malo opet....-
- A slušajte u gužvi sam znate, a morate se malo pomučiti to nikad nije lako a pogotovo prvi put a pomalo.-
- Ali ministre opet ne ide.-
- Jeste li sve probali.-
- A jesmo koliko nam znanje dopušta al' ne ide.-
- To su one iz prve klase jelte.-
- Klase? Dobro može se i tako reći ali mi to zovemo razred, iz osme klase.-
- Uuuu to nije dobro, osme čak, ovaj, šta je sa nogama.-
- Nogama?-
- E jesu li noge naprid.-
- Noge? Moje su doli. (o Bože)-
- Njene noge, oću reć lakše je s nogu.-
- Dobro evo ustat ću se i probat....opet ne ide.-
- A da probate na bok pa joj pomozite.-
- A kako ću joj pomoći....evo opet ne ide.-
- Ah to sa kravama nekad zna teško ići.-
- Ministreee, a šta kad bi ja vama rekla da ste vol...molim vas kakvo je to ponašanje.-
- Pa nećemo se vrijeđati gospođo, ali ja vam sada stvarno ne mogu doći pa pozovite nekog drugo.-
- Kojega drugo kad ste vi ministar.-
- Dobro dobro i drugi veterinar će to isto tako dobro napraviti kao i ja ajte.-
- Ja vas...ček...da zovem veterinara radi toga što je blokirao sistem i ne mogu upisati svjedožbe, opet ona E- matica ne radi.-
- A joj...niste vi ona radi kravice i teleta?-
- Gospodine ministre ovo je prosvjeta za ime svijeta a ne farma krava. Ili ste možda mislili na stoku sitnoga zuba.-
- Gospođo radite svoj posao i nemojte se miješati u ono što ne znate, doviđenja.-

Dobro je i rekao ministar, ne miješajte se u ono što ne znate a i zar ne bi bilo bolje kad je već stoka sitnoga zuba u pitanju da je veterinar predsjednik države.

Ima Boga

Mi u Hrvatskoj smo ti najbogastija zemlja na baloti, najveći božnici skoro ubožnici, narod koji u svojoj svakodnevnoj komunikaciji i laprdanju najviše puta spomene Boga. Tako da ON nama spada kao susjed, kao premijer ili dobar prijatelj, kao član domaćinstva.
Evo da se napravi anketa među pučanstvom ispalo bi da je Bog po narodnosti Hrvat, da je djevica Marija bila Hrvatica (iz Hercegovine naravno) a o Isusu i da ne govorim On je čistokrvni Hrvat..kao recimo Siniša, Dejan, Milojko i drugi.
Jedno je sigurno, a to je da čovjeku ne možeš reći da nije vjernik ako on sam kaže da jest.
Evo za ne faliti ovi naši instant tajkuni koji izniknuše preko noći, vjeruju da im je to Bog podario.
Podario zato što su dobri i pošteni ljudi koji će milostivo davati malom čovjeku i radniku kunu po kunu na kapaljku da se ne zagrcaju a opet da ne crknu od gladi.
Jer da im Bog nije pomogao kako bi se oni dočepali debelog imetka iz ruku onih istih radnika koje oni, tajkuni, velikodušno održavaju na životu.

Eto sporadi toga u našem narodu najčešće izgovorena riječ je Bog.
Od onog: jeba te Bog, jeba ti Bog mater, faljen budi Bože, molim te Bože, Bože svemogući, Bože moj dragi, (neki pokvarenjaci čak znaju reći „može moj“) daj Bože i tako dalje sve do one najčešće spominjane „ima Boga“.
E taj izraz „ima Boga“ može se čuti u svakoj prilici, u svakoj društvenoj strukturi, u radosti i u tuzi. Nastoji ga se istaći kao vrhovnog i nadasve pravednog sudca koji sudi onako kako baš nama odgovara u određenoj situaciji.

Slomila Kata nogu po sred cipca i metnilo je u gips, hoda kao iz crtića. Gleda je njena draga susjeda Zorka, a vole se brate kao pas i mačka, pa joj veli: „ E moja Kate ima Boga ima“!
- Ima, dašta neg' ima, dobro sam prošla mogla sam glavu izgubit'.-
- A bit će da je bilo oblačno pa te slabo vidio inače bi slomila i jezik, ima Boga ima. Nedajbože da se to meni dogodilo odma bi bilo ono: „eno je opet se marva nalila“, e ima Boga.-
Guca Kata i muči, kuva u njoj ali što može.
Kad što će ti biti, ne prođe ni po godine a ćer od Zorke rodi maloga. Šesni mali nije skroz zagorio onako naškur, baš smišan.
Aha, zinula Kata koliko joj grlo da.
- Ima Boga Zorka, ima. Vidi se da mali voli sunčanje pa je portelu držao otvorenu kad je tako poškurio, e vala ima Boga-.

Tako možemo čuti kad „prdekne“ zločesti političar opet isto, ima Boga. Kad sirotinja dobije na lotu opet, ima Boga. Kad se ozdravi nakon bolesti opet se reče, ima Boga. Kad se ne uspije ozdraviti ovisno o kome se radi, opet ima Boga.
Kad određenoj obitelji izgori kuća jedni će žaliti a drugi reći, ima Boga.
Ma bilo što da se dogodi reče se, ima Boga, pa sad ti znaj tko je a tko nije vjernik.
Ako nas čuje i On se smije.
Bandić je potezao i nosao voštanu svijeću bome težu od sebe i zazivao Boga, „daj Bog, ima Boga“ i nabavio veliko raspelo da je skoro izazivao podsmjeh a opet mu je agnostik
oteo tron.
Ima Boga!

Omastit ćemo brk

- Evala dida...šta se radi, evo nam počelo lito a.-
- Evala potomak, i vrime je bogami. Zavrućinalo je pa pripazi da ti ne udre u glavu.-
- A nije u glavu ma je po nečemu drugo.-
- A bogufala da je i po tome e.-
- Nije ono što ti misliš nego po žepu je udrilo po žepu. Lito je, kupanje, furešte, valja kupit mudantine, počastit sladoledom a žep...kužiš.-
- Aha, mudantine nemaju žep, a taj ti se žep i tako smoči moš u njemu jedino držat onaj „balunčić“.-
- Ma dida...jesam li dobar na faksu, jesam, pa odriši brate kesu e, taj će ti papir i tako uvatit vlagu pa će ti sve propast i odoše kune k vragu.-
- A too, a jesi naša crikvu di'š Boga molit.-
- Znao sam...opet isto...što te nisu koknuli u ratu majku im, sad bi bar baba imala penziju a ona bi dala kad je pitam, ovako smo svi švorc.-
- E i ja bi ima medaju da su me koknuli čak i dvi e, ma eto nisu.
Nego, čekaj malo potomak, nije sve crno kako ti misliš.Nema dida teštu samo za šišanje pa konta, pensa, „igra šah“ razumiš.-
- Ne.-
- E gledaj 'vako potomak, čitam ti ja danas kako je onaj Todoraš konzum ....-
- Todorić dida, Todorić.-
- E taj...diže kredit od 352-e milje eura....-
- Pa šta, nije mi on dida.-
- Eee tu smo potomak moj, ti učiš oni megament ili tako nešto...pa ti svituj svoga dida
kako da ga i ja dignem, ili tvoj ćaća ako meni ne dadu. Eto tribam stručnu pomoć.-
- Hehehe a šta ćeš založit kao garanciju dida, šta ćeš stavit pod hipoteku, jel babu.-
- Ne ide baba pod nikim osim pod menom 'esi čuja. A sem toga...ima dida neke papirusine, nije dida sve izija i popija.-
- Papire...kakve papire dida.-
- Dionice TLM-a moj potomak, dionice, i sad zamisli da se udružimo moj sin a tvoj ćaća, i ja... imamo dionica ohoho, znaš koliko je to terena potomak a, a, ne znaš, e znam da ne znaš.-
- I ?-
- I to neka nam bude hipoteka za kredu 'eli u redu, a kad dobijemo eure jebemise ko će vraćat i oće li, neka uzmu hipoteku jel' tako. E onda će biti para i za mudante i za one bez mudantina.-
- Jebote...stvarno imaš dionice? Pa ti si genije!-
- E imam imam i gledao ja u zakon jel' se što da učinit.-
- Ti gledao u zakon, hahaha.-
- Evo pogledaj potomak, pogledaj zakon o vlasništvu i drugim pravima ae.-
- Čuj, daj ti meni to da ja pokažem frendovima sa faksa, ovi sa prava i ekonomije bi mogli znati nešto o tome a i dvojici su starci face u Saboru, znaš kako to danas ide jebiga.-
- E sad neka ti da baba kad kažeš da me je tribalo koknut.-
- Ma daj to je samo fora e, ae donesi to ae.-

I donese dida potomku papir o vlasništvu dionica TLM-a i dade mu. Potomak to pomno pogleda pa nježno presavije i stavi u za'nji žep. Ima da angažira sve živo samo da se nekako sredi da se lova zavrti, da osjeti dah tajkunski, da zaškripe gume novog limenjaka s ergelom konja pod haubom, da...da...
Ima ovo smisla majkumu nije dida blekast i da samo zna potezat 'obotnice...ma vidi ti njega, hehe, e dida dida.

- Dida ae daj ključe ae.-
- Opet, i ćaća ti jema tonobil što u njega ne pitaš.-
- Opet me tareš a...čuj i od broda mi daj ključ.-
- Ohoo.-
- Nije oho nego ono, malo ćemo pričati o zvizdama pa meteorima, to su ti one zvizde padalice.-
- Pusti ti padalice pričaj ti o zvizdama dizalicama. E kad je ono, evo na ma....-
- Znam znam, zaveži kako je bilo, pospremi za sobom, zaključaj...-

Istrčali su iz auta i u preši zaboravili neke sitnice. Ljubavna glad je žestoka, žešća od bilo koje drugo i velika koliko i želja da se što prije otisnu od obale i bace sidro u valu pa i ne čudi da se štogod i zaboravi.
Noć je, valčići njišu, a u kabini brodice ubrzano se diše. Gladna se tijela izvijaju, grče, stišću. Sokovi se miksaju, traže se novi položaji, istražuju neotkrivene nebeske vale i bregovi.
To je njihov svemir i sve drugo i svatko drugo samo smeta jer imaju sve potrebno za velik prasak.
Rikverc, i toplina se razlila između dva pupka uz stisak i strasno glasanje iz sretnih grla.
Glasovi koje nije potrebno prevoditi jer se razumiju na svim jezicima svijeta.

Njena ruka je tražila, posezala za nečim da bi obrisala poplavu punoglavaca. Ali nema ništa pri ruci, sve je ostalo u autu.
Tražeći posegne i u žep od rebatinki. Tu nađe neki papir, mrvu ga zgužva i s njime pokupi friške žapce pa onako zgužvano baci kroz vrata kabine u more dok je zadovoljni mužjak zadovoljen ležao na leđima.
Nakon nekoliko minuta nastavili su milovanje...nema kraja, nikad dosta.
A onda se on trgne i nalakti se pa reče:
- Jebote...-
- Oćeš opet.-
- S čime si se obrisala?-
Kao iz praćke izbačen ne čekajući odgovor iskočio je iz kabine gledajući u more ne bi li vidio onaj papir.
Uzalud... burin je pirkao i papir je kao mala lađa natovarena punoglavcima otplovio prema Italiji, prema Europi na svoje jedino putovanje.

- Dida, evo ti ključi i fala ti.- Nije mogao skriti neraspoloženje ili bolje reći, jade.
- Što ne valja potomak, nije dala ha.-
- Dala je dala ali...-
- Što ne valja potomak?-
- Papir od dionica...-
- Ne valja ha.-
- Odnilo ga more.-
- More? Aa. Kako zaboga?-
- Jebiga dida mo'š me sad i ubit' ali tako je.-
- Znači...ipak su „oni“bili u pravu...uvik su mi govorili da su te dionice za kurac!-

Što će malac biti kad odraste?

- Momčino...ej...tebi govorim...e, e.-
- Ja sam Antiša i volim sladoled?-
- Ma je...evo ti medo... jeli ti znaš Marinka K.?-
- Aha.-
- A jel' znaš di stanuje?-
- Aha.-
- A 'oćeš mi reć'?-
- 'Oću.-
- A'e čekam.-
- U kući.-
- A di mu je kuća?-
- Tamo, odma uz moju.-
- A di je tvoja?-
- Pa doma.-
- Sad ću ti jaja odrezat derište neodgojeno koga ćeš ti....-
Pobježe malac prestravljeno koliko ga noge nose i uleti u dvorište vičući: mama, mama..
Znači tu smo... onda je Marinko ovamo.
Uđem u dvorište i krenem prema kući kad iz nekog brloga iskoči neka džukela neprijateljski nastrojena i poleti prema meni.
Potrčim ja prema kući ali komad nogavice ostade. Srećom na vratima se pojavi žena i opozva Astora a malac se iz susjednog dvorišta ceri.
- Dobar dan.-
- I vama...a oprostite...tako mi je neugodno, trebate nešto?-
- Marinka.-
- Aa to vam je ovaj susjed do nas, Antiša šta radiš kod Marinka, jeli on kući?-
- 'Fala 'fala, neka sam ću pogledat':-

Ne diraj babu

- Bruno vraga izija šta to radiš? Dušo moja ne smiš to radit' ... ko je vidija na starijega se bacat stinan... ne dušo moja ne.-
- Ali bako ovaj barba je zločest.-
- Ma ne smiš to radit e... kako to misliš da je zločest?-
- A je bako e.-
- A zašto si ti ljut na onoga barbu a.-
- Nesmin ti reć.-
- Svojoj baki... svojoj bakici ne smiš reć.-
- Ma, c, ne valja to govorit e.-
- Ma koje ne valja govorit ala da čujen.-
- Nesmim ružno govorit.-
- Reci ti bakici svojoj ae ... neće baka nikome kazati.-
- Kad ne smim ružno govorit e.-
- Ajde samo to reci bakici svojoj pa onda nemoj više ružno govorit'.-
- Ma, c ... rek'o mi je ... ono, znaš „ono j. ti babu“.-
- Hm, „ono j. ti babu“ ha, ma vi'd ti jarčinu staroga a.-
- Šta si rekla bako.-
- Aa ja 'eli ... nemoj se ti ljutiti dušo moja ljudi svašta pričaju i lažu... samo pričaju he.-
- Jelda bako da je zločest.-
- A je je...hm... ma znaš šta, ajmo mi njemu napraviti barušku pa će barba bit' miran.-
- To bako to a što ti je baruška?-
- Sad ću ja tebi kazat' što'š ti napravit' kad doma dođemo.-

I tako ti je bakica kad su stigli kući sjela sa unukom na trosjed, zagrlila ga i polako objašnjavala svoj naum, na tanane da što nedajbože ne promakne pa propadne plan. To se malome puno dopalo pa je onako ushićen poljubio baku u nos. (nosinu)
Potražila je baka crveni flomaster među školskim priborom od starijega unuka koji je u školi i dala malome da napravi barušku.
- A bako što je baruška?-
- E to ti je dušo moja mala šteta iz dišpeta, to je ovo što ćeš ti napraviti onome zločestome barbi dok ja budem pila kavu s njime i njegovom ženom.-
- Hihihi ti si super baka...a bako jeli pomidora ono okruglo zeleno.-
- Je pametno moje je, ma ovo ne smi ni'ko znat, ni'ko živ, samo ja i ti, jel jasno, ovo je naša tajna, daj pet.-
- Ni'ko moja bakice, ni'ko neće znat'.-
- E lipo ćeš mu ih piturat', ali ne svaku znaš, onako po koju da izgleda kao da su tek počele zrijat.-
- Hihihi, 'oću bakice 'oću.-
- E tako i čim pituraš par pomidora odma biži doma i tu me čekaj, jel jasno.-
- Jasno, hihihi supeeeer.-
Kad je dogovor pao baka lagano odgega do kuće zločestoga barbe i kako to već biva bude ponuđena rakijicom i pristavi se kavica. Ona i barbina žena Jela našle su odma zajedničku temu, a bogati muke to. „Ma jes' vid'la onu našu susidu moja ti......“ I bla bla bla, ispiju kavicu na tenane, okrenu ćikaru a baka malo-malo pa pogleda kroz prozor.
U neko doba kad je vidila da se mali vraća doma ona je onako lijeno rekla.
- Bogami dobar ti je vrt.-
- Je zahvaljujući meni.- reče barba.
- Aha taman, po tebi bi bila sama travina da nije mene.- reče Jela.
- A bi'će vaše pomidore počele već šarat a?-
- Ma vraga rano je još...a bar još...a najmanje petnaestak dana.-
- Idem ja sad pomalo, fala na kavici.-
- Ništa i drugi put.-
Krene bakica prema vratima a barba je ide ispratiti i kad iziđoše iz kuće zastanu pogledati vrt a onda baka uz pozdrav žurno pođe prama kapiji i krene prema svojoj kući a barba zazove.
- Jeleee, jeleeee dođi pogledat ovo čudo neviđeno nediljeti, o majketiirudove ni ovo još nisam vidio, jeleeee...-
- Šta ti je šta se dereš koju gospu, oli šta gori.-
- A nu pogledaj u vrt...kakvu si ono sortu krastavaca uzela ludino jedna dabili ludino.-
- Misusovosveto šta je ovo...crveni krastavci.-

Nebeska kava

Kad počinju svađe?
Jeli u jaslicama? U školi? Ili već u trbuhu.
Skoro da je teže odgovoriti na to pitanje nego što je prije nastalo jaje ili ku...kokoš.
Svađa je sastavni dio života i čini se nasušno potrebna svim generacijama, nacijama, jadnicima, bogatima, tajkunima, (ovo bogati i tajkuni nije isto, bogastvo čovjek nosi u sebi a tajkuni u žepu) ženama, muškima i stoki a naročito onoj sitnoga zuba.
Žena i muž se zavade na mrtvo ime i eto ti ga bise u postelji udruže alatke i pomire se.
Dakle nema onoga tko se zavadio nije ali ima onih koji se pomirili nisu....
I države se posvađaju, oružje zazveči, iskre frcaju, križi niču.
I što sad...

Eto sad je jasnije radi čega se naš predsjednik šetao susjedstvom, gradio mostove, klanjao se. Svako zašto ima svoje zato. Naravno da ne znamo niti 10% i bolje je da ne znamo ali da korisno radi u to sam uvjeren.
Ništa nije slučajno i nije promašeno jedino valja čekati rezultate.
I dok Jaca povlači prijedloge iz Sabora u vezi sindikata, povlači „vojsku s prve crte“, dotle negdje uz dobru klopu potpisuje se sporazum o vojnoj suradnji Srbije i Hrvatske.
Ajde neka nas sad napadne Janša ili recimo Nauru, država u kojoj je 95% stanovništva zaposleno u vladi.
Kad sam već spomenuo državu Nauru nije na odmet reći kako oni zapravo jedino imaju ptičji izmet kao sirovinu koju izvoze, jednostavno rečeno žive od sranja.
A mi? Šta, ne bi mogli?
No šalu na stranu, razum kad-tad mora pobijediti i to je dobro. Znam mnogi će reći a pogotovu Oni koji još krvare da je ovo izdaja, prevara, podlost i štatijaznam što sve ne.
Ja ih razumijem i nitko ama baš nitko i ništa ne može nadoknaditi izgubljeni ljudski život.
Ta rana cvjeta, to je krvava ruža koja živi dok je pamćenja i nikada ne zarasta.
Ali.
Alternative nema i ovaj „tren“ što smo na „baloti“ nije pametno utrošiti u mržnji.

- Sloboo!...Slobodaneee.-
- Ne čujem dobro.-
- Okreni drugo uvo 'ente gluha. Dođi na kavu.-
- Kavu? Odakle ti bre ovde kava Franjo kad su pare ostale dole.-
- Stigla sama...ne znam.-
- Neću bre da me truješ.-
- Ajde ajde, neću časna titovska, nego jel' ti pogledaš kad dolje.-
- Jesam bre Franjo, šta bre ono rade s vojsku.-
- Oće da sravne Bosnu.-
- Šta bre Bosnu, Kosovo.-
- Bosnu.-
- Kosovo.-
- Bosnu.-
- Kosovo.-
- Samo vi ćeifite u hercegovačkoj kahfi nek' vam je hairli.-

Mikroseksov power džoint

Konačno jedan suvisli, razuman, pametan i svjež prijedlog za Vladu.

Nije istina da država nema love i da slučajno to više niste pomislili! Kako može jedna država koja ima 65000 uposlenika u državnoj upravi ostati bez para, ne može i točka.
Ili da nedajbože ne podmiruje svoje obveze, dugove, plaća drugove i račune, to se ne može dogoditi, ali.

Ali se dogodi i da najveći sustavi zakažu, omanu, zataje i zajebu stvar.
Evo ovaj iz naslova u kome se rade svi programi, prezentacije i planiranje, raspored dugova, podmirivanje računa, dugoročno, srednjeročno, kratkoročno, obročno, obnoćno, jutarnje i ostale obveze prema udrugama, odjelima, sektorima, agencijama, ravnateljima, pročelnicima, upraviteljima, izbaviteljima i predstojnicima i za svih 65000 (smilite sami naziv), je omanuo.
E sad da se tu odma našao „šef ureda za koordinaciju sustava procjene učinka propisa pri vladi republike Hrvatske“, možda se to i ne bi dogodilo ali. I što sad, jebenti mikroseksov power džoint.

E zato ja velim da je prijedlog Borisa Dežulovića od iznimnog značaja za naš sustav i sam naziv DZZK (državni zavod za kurac) unikatan je potentan i patentan i kao takvoga valja zaštititi.

U smislu potpore a može poslužiti i kao prepoznatljiv logo ili recimo broš, evo ja prilažem
skulpturu hrvatskog robota i robotice (jebo one japanske).
Živijo DZZK.