Evo nam je virnulo proljeće, makar kalendarski. Mi koji imamo bokun vrta za uzgojit mrvu salate, kapulu i šaku zelja, pripremili smo zemlju. Ali ako nema i koja vrića prpe, bit će trud uzalud. Tako ti je susjed prika preko veze, oću reći preko prijatelja iskamčio jednu prikoličicu brabonjaka, ekološkog porijekla.
E nemojte se čuditi, ne može se doći do đubra ako nemate prijatelja ili barenko poznanstvo. Zakačim prikolicu za repić moga ševca i susjed prika i ja pravo put Skupnića.
Kad sam skrenuo sa glavnog puta i okrenuo među kamenim suhozidinama, tijelom mi se razlilo toplo maslinovo ulje kapajući po vrućem kukuruznom kruvu ispod peke orosivši bukaru sa crnjakom.
Iz poštivanja prema žuljima i potocima poti koje je popila žedna zemlja vjekovima dajući nesebično svoje plodove, ovim krajolikom ne možete voziti iznad deset kilometara na uru. I to je brzo, jer svaka sličica ište pogled i izmami uzdah.
I stigosmo. Vidimo babu, šta babu, babuskara, sjedi pod murvom i nešto radi u rukama, kontamo plete čarape. Mi bliže, zaželimo lijepo dobar dan, baba se digne i otpozdravi. Pogleda nas znatiželjno, sastavili se babi nos i brada i mrda usnicama naprid-nazad, pućka.
U rukama drži dentijeru i sa komadom cakla struže, veli da je žulja.
Baba mane rukom da baci onaj komad stakla i ispadne joj dentijera. Nekakva kratkorepa beštija, ni pas ni mačka, se zatrči da to uvati. Ja da bi je, ili da bi ga spriječio, zamanem nogon, ono se izmače, ja izgubim ravnotežu pa da ne bi pao zaskakućem na jednoj nozi i u tom skakutanju naskočim na dentijeru.
Baba je ispalila bar jedan metak dok se saginjala, i ispružene ruke iz povijenog položaja me pogleda pućkajući ustima. Osjećao sam se kao kreten, ma šta osjećao.
- Gospođo....oprostite...skroz je pukla....šta ću sad?-
Susjed je mudro šutio, kašljucao i gledao tice.
- A što ćemo...ništa, i tako me stalno žuljala a i njemu nije dobro stala -
- Njemu, kome njemu?-
- A mom čo'eku pokojnom, borati, ne bi ja svačiju dentijeru mekla u usta, šta ti je u glavi -
- Khmm....mi smo ono došli za malo prpe jel' ti reka Ive?- reče moj susjed.
- Aha, iden mu se javit - Stiska baba po napravici a moj će susjed:
- A koga zoveš?-
- Njega, gori -
- Ku'će gore nago što jes', zaboga, kojega njega?-
- Ivu našega, bagati -
- Šta on mora znati za svako govno? -
- A mora, kaže da sve mora držati u šaku jerbo su teška vrimena -
- A di je on, na televiziji?-
- Ma kakvoj televiziji, priko subote i nedilje je ode, doma -
- Pa šta ga onda zoveš sa daljinskoga?-
- Nu....a i tebi sve smeta, iste su boje sve im đava odnija. -
I tako smo ti mi napunili prikolicu ekološkog gnoja od ekoloških ovaca koje se ekološki janje ( ne uzimaju kontracepcijske pilule ) i uzgajaju.
Sjedim nogama dignutim na naslonu stolca i kao gledam tv, mlađi je za kompom i stalno vrti jedno te isto, sluša neku pjesmu, on to potiho da ne smeta meni. A došlo i meni do uha, dakuće, hm.
- Što to slušaš, pojačaj malo.-
- Evo slušaj....jel' da je prava, a.-
- Hm, ko to pjeva?-
- A ne znaš ih ti.-
- A reci mi pa ću znat.-
- Ovo ti je POP ART, a pjesma se zove MORE LJUBAVI, jel sad znaš, idem zvat curu da glasuje.-
- A zašto se glasuje?-
- Ovo je za radijski festival, pa 'ko ima više glasova ide u drugi krug.-
Drži slušalicu i čeka....velim ja.
- Fala Bogu da se čuje nešto novo, nešto van kalupa... lipa je.-
- Alo, 'ko je to....ma ja sam.... a di ti je unuka......aha, a šta ti radiš bako,....došla malo preko vikenda kod unuke....molim....-
Sad on meni daje mot da će uključit vanjsku slušalicu da i ja čujem.
- Što reče da radiš?-
- Sjedim za kompoterom i glas'jem.-
- Hahahah, glas'ješ?-
- Štos' smiješ mulac, glas'jem e.-
- Oli su počeli izbori.-
- Za pismu, za pismu.-
- Da nije za pop.....-
- Nema popa kod nas, glas'jem za onu što nosi pumparice i slušam njezinu pismu, nared'la unuka.-
- Nared'la a.-
- A je, ja taman stigla a ona zove i veli, "sidi ode",... dobro reko' ja.... "El' ti znaš šta 'e moj dida"?,... reče ona.... "Ajme meni ćerce, kako ne znan, a blagopokojni laka m......." Prekide me ona i veli,... "Da ti ne bi bila skoropokojna sidi ode i glasuj....'vako.?... Eto tako glas'jem ja i što je više slušam sve mi lipša.-
- A za koga glas'ješ?-
- A za fra ART bome i onu što nosi pumparice, e.-
Stvarno di sam ja? Za ovoliko dana kako me nema odmorio bi se i traktor od prikolice pune udovica, a ja i dalje u murgi.
Ivino stanje (vrba) ili jadi, nezadovoljstvo, možda nerazumijevanje, neki proces je koji se odvija u mojoj sferi. Pali semafore na svim raskrižjima u meni do sada ne viđenim bojama i usmjerava tijek mojih razbacanih misli u pravcu meni nepoznatom, zaboravljenom i zabranjenom. Da bih rasčlanio i dokučio ovakvo stanje, da bih se podvukao sebi pod kožu, i otplivao jedan krug vlastitim venama, potražio sam taj mir u mojoj nutrini tražeći one skrivene ili neotkrivene luke spasa, lagune topline i razigranosti sunčevih zraka na kojima bih želio da počivaju i moji snovi. A takve lagune, takve uvale su daleko, žive u mladosti u djetinjstvu, vode u igru i razbibrigu.
Adio!
A kome adio?
To bih opet morao čuti ja i odgovoriti ja- meni, a nastojim se odmaknuti od toga, zeru, mrvicu, pinkicu.
Ma koliko da se pomaknem i sjena se za toliko miče a nekada i nekoliko puta brže. Znate ono kad prolazite pored ulične svjetiljke i tik ispod nje pojavi se sjena kod nožnog palca, kako idemo naprid sjena rapidno raste i bježi, izdužuje se, 'oće da nam umakne a mi je moramo stići. Ako je ne stignemo,...što ako je ne stignemo.......?
A švere se vrte, neumitno kako je i do sada bilo a bome će i od sada, a to što bih ja želio podmetnit nogu da se zapletu da imaju obzira, da ne žure, fakat ne pali. Ne pali mi ni auto a kamo druge želje i ako ne prelaze okvire skromnosti, jer... bio je brži?
Maratonci su se zagubili, nestali,... progutala ih je crna rupa bermudskog ili nekog drugog trokuta, svejedno.
I priđe mi unučica, moja pametnica iz „drugog b“, par puta nakrivi glavu lijevo i desno kao kad mi stariji nastojimo razgibati vratnu kralježnicu, namršti čelo i ozbiljno će:
- Dida moj.-
- A.-
- Nemoj mi biti tužan.-
- Nisam tužan, didova.-
- A jesi, jesi, znam ja,... ja ću njoj razbiti nos.-
Ja zinuo.
I to je bila greška, uletila mi je ona sitna mušica, znate ona što je zovu posraka, i uvatim kašljati i kašljati, ne mogu stat. Pa to su muke. Mala me udarala po leđima i tješila me... tješila me? A kako se mogu utješit kad je mušica uletila, i 'ko zna gdje je skrenula, možda doli, možda u glavu.
A kad mušica dođe u glavu..........
Ovo je nastavak priče "u bolnici" iz zbirke priča o Špiri
Trajao je jedan život a živio dva
Zamolio sam doktora za malo vremena, pomno slušajući, vatajući se za svaki izgovoreni glas,... ma nije imao ništa lijepo reći. Možda mjesec, možda manje, prognoze su nezahvalne. Bog zna.
Kad sam doš'o opet, nakon deset dana, iznenadio me vedrinom. No život, učitelj naš, govorio je, stisni srce i ne pokaži slabost, budi opor kao da se rugaš životu. Radostan kako i priliči prijatelju i usputan kao normalno je da si tu jer si bio u šopingu pa svratio. Tako je kad stisneš srce.
Bio je radostan, bio je baš sretan i provalio je nekoliko šala na svoj račun. Nisam kužio, znatiželjno sam ga gledao i ponadao se. Onda mi je ispričao.
- Aa uupooznao sam neeekog, ali ti neeeću reći koga, tu ssjeedi i čeekaj.- Podigoh obrve, još uvijek radoznalo ga gledajući. Tko bi to mogao biti, da se tako raduje?
Sjedim i pričamo o svemu što nam padne na um. Opet smo „stisli švere“ da ne mogu dalje, neka čekaju, ovo je naše vrijeme, naše, koje se ne može ponoviti. To je taj „Sad“, jedini prolazni, ako ga ne uhvatiš nisi niti znao da postoji. A on zna biti sukus života, rezime ili start. Mnogo smo tih „Sad“ propustili, no ne možemo ovaj, ovaj je...bolje da ne znate.
Pitam ga, da li znam tu osobu, on niječe glavom.
- Niiisi je nikaaada vidio.-
- Nisam je nikada vidio?... Opet ženska,... što sad izvodiš, nije bilo dosta ha.-
- Aa, ne piizdi….-
- Dobro, neću, a kakva te sad ženska spopala. Da se nećeš ženiti, da obnovimo kumstvo.-
- Aa, nije, a mlada je, a da vidiš, kaaa Goospa.-
- Je, more i bit,čekala je belecu i ti doš'o.-
- Aa niije, jaa sam nju čekao.-
Pokazao sam kiseli smješak, da je on nju čekao, moš mislit. Ajde moj prika što je bilo bilo je, prošlo je i moje i tvoje, mislim i gledam ga.
Ušla je sestra i ja se instiktivno okrenem, i podignem se sa stolca.
Prošla me struja!... Šta prošla,... zdrmala me od vrha glave pa do nožnog palca, kao da me grom sastavio....Vidio sam duha... Mora da sam smiješno izgledao, jer se sestra nasmijala.
- Što je, neću vam dat injekciju ne bojte se.- veselo je dobacila. Ja sam kimnuo glavom i progutao pljuvačku. Prozborio sam ono – dobar dan.-
Sestra je mirno stala do kreveta, javila se Špiru kroz osmijeh i uključila mu infuziju. Pitala ga je ono uobičajeno, kako je, ima li bolove, jede li, i tako to. Onda se uz pozdrav udaljila i zatvorila vrata.
Gledali smo se,... on se smješkao... Ja sam onda rek'o.
- Kumpare, Bog me ubio, ova me podsjetila na nekoga? Što se događa a,... reci više, što je ovo?-
- Aa, ssuudbina, moj priikaa, suudbiiina.-
- Ae ne okreći, što se dešava, o'š mi reć.-
- Pooodsjetila a,... eli ti sliči na koooga?-
- Je, ma se ne mogu sjetit.-
- Mooš, moš, aaajde, promrdaj klikere….aaa dooolaze slike vidiim aa.-
- Ae,… ne zajebaji…. Nećeš reći.-
- A iiizlet...aa.-
- Izlet..!?!.-
- Tooo je njena ććer…ppriika,.... a ssvaki daan pričamo….. Poostali ssmo pravi prriijatelji,…. kaa ćer je volim,…. koju neeemam,… aako me razumiš…Aali oona nenezna zaa nas….. Uudata je iima dddvoje djeece i čeetrdeseetitri goodine,…. Maarija, ppriikaa, Maarija.
- Isuse, jeli moguće,…. a što joj je sa materom.-
- Uumrla je, jeeebi ga.-
- Nemogu vjerovat,…Marija, a,... koja lijepa žena, ccc.-
- Kuumparee moj, ppriika moj.-
- A.-
-Aa sad mee slluušaj…. doobro,... bez riiječi, moože.-
Kimnuo sam glavom u znak pristanka.
- Doovedi mi jaavnog biilježnika,….i to sad, oodma.-
- Čekaj, kum…..-
- Aajde saad.-
Poslušao sam ga, naravno,.... Trajalo je puna tri sata dok sam ja to obavio...
Doveo sam bilježnika i oni dva su bili sami u sobi. .. Čekao sam. Nakon nekih po ure, otvorila su se vrata, uz uobičajeni pozdrav, Bilježnik je odgegao sa crnom taškom, odmjerenim korakom, sa licem pokeraša. Vratio sam se u sobu.
Kumpar je bio zadovoljan, u ruci je držao koverat i lagano,... nekim muklim ali sigurnim i mirnim glasom... izgovorio.
- Kuumpare, ppriika, oovo,...kaad zgaasnem,... daat ćeš njoj, tii znaš što je to,... kuuća je njeena, doobro... Oonda joj moožeš ppričat, aako oćeš. Brrod sam ostavio tebi. Eeto taako, i ne beeeči oči neeego me puusti da odmaaaram.-
Eto, to je sve.
*
Meni je Petak najljepši, najdraži, najslađi, ma sve naj dan, jer su Petkom svi veseliji i vedriji jerbo se Petak rimuje sa metak. A metak, taj mali bokunić, nabijen i opasan nosi u sebi snagu i moć i odlučuje o životu. Valjda je zbog toga i tražen kao igračka pa je i mojoj susjedi drag.
A popodne je,... vruće,... ja došo s posla i vonjam nešto smrdi a i dimi se. Ja se primaknem zidu kad tamo susjed Lala. Ja njemu:
- Susjed dobar dan, dimi se kod tebe, a.-
- A je malo, je.-
- A moraću i ja spalit nešto smeća, nakupilo se.-
- A ?-
- Rekoh i kod mene se nakupilo smeća, moraću ga spalit.-
- Ajde u ku*ac skupa sa smećem, eto ti sad, pa da.-
- ?-
Onda je došla Ona moja i povukla me za rukav pa u kuću.
- Vraga ne izia jel vidiš da meso peče za ručak, danas mu je ženi rođendan.-
- Ozbiljno..., meso..., auu, uf uf uf,... moran mu se ispričat, ccccc.-
I tako sam nakon ručka mrvu drijemao, mrvu gledao film a onda krenuo kod susjeda. Da ne idem okolo okrenem preko tarace pa na vrata od dnevnog boravka. I inače smo ulazili jedno kod drugog bez kucanja, kao kod susjeda, jel'. Zastanem jer sam čuo:
- Lalo isp'o je....-
Reko' ja biće šarafi bonograciju pa jon ispa šaraf,...što bi drugo moglo bit, i uđem,... a oni na gomili.
- Ijuuu.-
Uzviknula je Lalinica onda sam i ja ponovio.
- Ijuu ju.-
Onda je ona pobjegla u kupaonu.
Nastranu to što sam naišo u pravi trenutak i izvuko ga iz nelagode da se ne mora izvinjavat, opravdavati i tako to,...lijepo sam se ispričao susjedu Lali za ono sa smećem, a on mene pita, tek toliko da nešto pita.
- A što ti radiš.-
- Evo gledao Isvuda i alkatraz, jebeš film kad u početku znaš kakav je kraj.-
- Aaa, dobar je Isvud, nemoj tako, pa da.-
- Ma je, kao seks... odma znaš kako će završit.-
- Hehe, evo ja nisam znao kako će završit,... baš ti fala, pa da.-
Vidim da sam opet zaribao pa se ustanem, spremim stolac, pozdravim i odem, onda mi pade na um da sam mu se trebao ispričat za ovaj upad,... al' dobro sad, odnio vrag prešu, doći ću sutra.!
