31.10.2005., ponedjeljak
da di san...da kud san...da kakva san
samo da se ne mislite svi vi dobri judi ča se brigate da di san...
- niman internet doma (nadan se još ne dugo) zašta je kriv tekniko Frane
- na poslu stislo i ne mo'š njanci privirit (osin sad poza redovne ure i to samo zbog radi vas)
- Frane je dobi otkaz u mene (ne radi interneta, ma i to bi mu mogla nadožuntat)
zbrajan smij i suze o'života...skor je debelo na vodenoj bandi, moga bi potop nastat...
a nisan dite, nima više puno vrimena za bit boje....
sama kašeta puna brokava!
|
24.10.2005., ponedjeljak
umisto posta
19.10.2005., srijeda
???
provajen tek...nešta mi ne štima...
(aj' da samo ovo ne štima pa i kvragu)
|
18.10.2005., utorak
ima ( l' ) neka tajna veza ( ? )
slučaj oli sudbina…na ovi isti dan rojena su moja dva najvažnija muška:
pape koji sad ore nebeske njive
i zet koji uživa obilje toskanskih lipota
dragi tata, uvik si u meni!
buon compleanno mio caro!
|
12.10.2005., srijeda
Smišnica u Dobroj zemji
Bilo je to prija mnogo lita u jednoj Dobroj zemji. U toj zemji su živili sve samo dobri i dragi judi i vajda je zemja zato i dobila svoje ime. Svi su se volili i puno, puno smijali. Možda je zato neki danas zovedu Smišna zemja, za nas u ovoj štoriji nek se zove Dobra zemja.
U Dobroj zemji sva su dica imala dobre mame i tate.
Dobre mame su in prid spavanje čitale bajke, nježno pokrivale i jubile prin vengo bi pustile mrak u dičinju sobu. Toneći u lak san, dičica su još nastavjala uživat u ehu maminog glasa koji je ostaja kad bi vrata već bivala zatvorena. Ponekad bi u mraku zna ostat i strašni Vuk, stara Vištica, zla Krajica, sedmoglava Aždaja oli koji drugi strašni lik.
Oooo kako bi se strašno pripala dobra mala dičica!
Na prvi plač doletia bi dobri Tata, sia na posteju, zagrlio svoju malu uplakanu Smišnicu i nježnin je šaputanjen umiriva. Ubrzo bi sile Zla bile odagnane, suzice obrisane, San je pokria tamne okice. Smišnica je još jednon bila zaštićena i obrajena. Zato postoje dobre tate. Zato je to bila Dobra zemja.
Kad god su mogli, Mama i Tata su se igrale sa svojon malon Smišnicon. Išli bi često na plažu di bi bacali oblutke u plavo More. Bilo je mlado Proliće, Mama i Tata su bili isto tako mladi. Sunce je blago doticalo zlaćanu glavicu. Smišnica je pljeskala ručican kad god bi oblutak nesta u krugovima plavog Mora. Zrak je mirisa na zelene borove, staru maslinu i sol. Sve je bilo nasmijana Srića. Kako već mora bit u Dobroj zemji.
I onda se ukaza Ptica. Svi su se smijali maloj Ptici ča je, vratolomno uspinjući se i ponirući, dolazila s one strane Mora. Bila je sve veća i veća i veća. Sakrila je Sunce, zapuva je leden Vitar, More je potamnilo. Na užas male Smišnice, Ptica je zgrabila njenog Tatu i u brzen letu odnila ga s onu stranu Mora.
Mama je plakala dugo, dugo kad bi Smišnica zaspala. Prestala je virovat, ka njena mala Smišnica, da će se Ptica ikad vratit. Skupila je ono malo ča je jemala i odselila iz Dobre zemje.
Nima više Dobre zemje. Ostala je na žalu di se samo vrlo, vrlo ritko čuje eho smija Mame i Tate. Zajedničkog smija kojeg se ni ne sića mala Smišnica.
Posvećeno najdražoj Smišnici .
|
11.10.2005., utorak
Punjena priča a la kašeta
ma ča je sve došlo na ovi svit judi moji!
gledam ove današnje ženske…mlade, stare, poznate, nepoznate…glavna in okupacija punit justa, sise, gujice i ča sve već ne nikin silikonima…
e, znan da je oduvik žensko čeljade nekog đavla tokalo punit…
nekad je to bija sić s vodon ča su ga išle punit na izvor, čatrnju oli fontanu pa ga elegantno nosile na glavi doma…
punila su i barila vinon pa i' prteć na leđima nosila žednin težacima u vrila litnja doba…
svaki dan bi morale punit gladna dičja justa barenko mrvon kruva i mermelade, o radnoj muškoj čeljadi da ne govorin…
dojiljama su prsi bile pune od mlika - ranile svoje, dikad koje tuđe dite...
za gladne sinove, muževe, divere punia se bronzin oli sa ribon i kunplirima, oli sa kupuson i kaštradinon, oli sa puron prelivenon kokošjin tingulon - pjat je triba bit napunjen za dat force, a i čašu je tribalo napunit bevandon…
bili su tada i bavuli punjeni divojačkon spremon čekajući dan da i' mlada spoža odnese u mužev dom…
divojačke su parsi bile punjene čežnjom za dragin ča je poša navigavat na daleka nepoznata mora…
majčine oči punile su se suzama dok je ispraćala sina u rat…
ženama su ruke uvik bile pune posla - kuvanja, spremanja, kopanja, krpanja…
ženino je srce uvik bilo puno jubavi - mazile su dicu po malin glavušicama, šumprešale košuje i gače, njegovale bolesne starce…
zašta danas ženske samo pune justa, sise, gujice?
zašta ne punidu svoje glave?
gren ča radit, ispunit normu…
voli vas sve vaša
kaše
(i punjene i nepunjene )
|
10.10.2005., ponedjeljak
Liiiiiipo li je, lipo li je…
bit slavna čunka…jebamepas ako lažen!!!
sače oma neki skočit-ča je ovoj, oli je poludila?
sače poč nabrajat-triba bit skroman, lipota mali stvari, blalala!
ma je figu!!!
je li do jučer vaša kaše bila tako jedna obična, skromna, kašeta?
je.
i ča je jemala od tega?
ništa.
njanci.
zero.
ništa specijalno se ni dešavalo u njenon svakidašnjen životu…sve do jednega dana kad je osvanula na naslovnici…osin ča su jon se počeli javjati neki tamo nepoznati judi, čak jon se i Bred Pit javija drito , a dobila je ružu i priču…EJ, RUŽU I PRIČU !!!
je, mora se priznat da je jednon isto dobila priču, al' po narudžbi…a ovo je druga stvar - ovo je dobila od nepoznatog nekog, tek onako, jer je bila na naslovnici, jer je bila slavna, jer je izašla na svitla pozornice…
nikad jon niko ni napisa ni kiticu strofe, a kamo li priču… eto, aj' sad recite da ni lipo bit slavan!
pozdravja vas vaša vrla, slavna, neskromna i uobražena
kaše
Jožika moreš li čagod skuvat priče i od ove ribe?
|
08.10.2005., subota
Kako je bilo – nastavak (u slici i riči )
susret je bija u Galije, a di je to morete vidit kod galeba, normalno iz arje, da kako bi se to drugovačije i moglo očekivati od njega
glavni povod okupjanja bia je dolazak Boruta i Vesne iz Izraela
donili su darove za sve nas-vino, dakako košer, i još par sitnica iz svete zemje
galeb je uzvratija CD-eovima klapskih pisama koje je, kako kaže, pržia danima (nadan se da nisu prigorili)
za kurjožu zmanicu - izili smo malo pršutića, sira i francuske , pijuckali bilo vino, sa gradela – lignje, škampe na ražnjićima, punjene gljive, uz to bokun blitve, poma i smišnu picu (hehe, ipak je to picerija)…
peška i skroz pozirali su vašen reporteru nasilu jerbo su puno ništo šuškali sastrane
(oala, sad bi njegova gospoja mogla dić nos…ne brigaj gospojo, bilo je to SKROZ lirski duet)
malu i muža nisan mogla uvatit skupa jerbo su letali s mista na misto da prozbore koju više sa pojedinin blogerima…nji morete vidit na borutovoj zajedničkoj sliki sviju nas
imali smo i lipo iznenađenje večeri - peškine roditeje koji su, sićate se , prolitos proslavili zlatni pir
draga gospoja mama donila nan je punu terinu kolača, veseli pričica iz prošlosti i pjunuti lik brancina, naše virne komentatorice koja nima svoj blog al' je zato pomladak dostojno zaminjuje, a to je naš oceančić koji se i javia uživo da nas sve lipo pozdravi
Borut snima, biće slika !!!
uvatla san domaćicu pešku nekako smrknute face i galeba koji odsutno fumaje…ča jin je?
vanka je bila noć brez miseca … peški je srce pucalo gledajući puste svićarice , isprid nosa vade jon mast, a ona ne mere poć u lignje…galeb se uvatia u misli o ribama koje je moga ulovit
ja luda svita , a oma tu kraj nas je bia akvarij sa morskin ribama !!!
|
07.10.2005., petak
Jutro posli...prvi zapis
astrološka karta naše blogerske ekipe pokazivala je da su planeti dobro postavjeni i da se može očekivati dobar provod...e, zatražin ja kadikad pomoć nebeskih sila kad je neka juta potriba, inače ih ne uznemiravan često, grijota ih zamajavat uludo sitnim potribama...
ovi put me izdale uzdanice moje nebeske...prevarile karte, ma sve naopako
judi moji, nije bilo dobro-bilo je predobro !!!
bilo je to lipo jato dobrih duša, šesnog i pametnog svita, a opeta jednostavnog i veselog...
ma ja san to znala u dubini duše sve ove misece kako se vižitajemo u ovoj blogoniji i sinoć se to samo potvrdilo...ka da su mi rod rođeni (ali oni dragi dil, a ne oni koje moran podnosit samo zato ča mi je npr.tetine ćere sin koji je razmaženi mulac i ide mi na niku stvar kad ono jednon u šes godin dođe na litovanje)
i još otkrili da je ova zemaljska balota premala za one koji se vole družit...ni udaljenost, ni (ne)vrime, ni godine, ni bolest ne mogu kontra nas jer
MI SMO NAJBOJA EKIPA !!!
|
06.10.2005., četvrtak
Najavljujemo-spektakularni blogeraški susret
dugoočekivan susret, pripreman godinu dan, danas će se konačno održati u ovomen povisnon gradiću
vrsta susreta:
1.međukontinentalni
2.međudržavni
3.međužupanijski
4.međuopćinski
5.međugradski
sudionici skupa:
-6 blogeraša
-2 bračna para
-4 žene
-4 muškaraca
( prosječna posjećenost = 0,625 ljudi po vrsti susreta )
detaljnije o svemu nakon susreta…zato i dalje zavirujte u kašetu !!!
|
05.10.2005., srijeda
samo u prolazu
da van rečen da se puno trudin razbit ovu blokadu....
je ovi spor za gospublaženu, nikad se dić!!!
jes da volin polako činit nike stvari...i uživat pri temu, naravno
ispijat kafu naprimjer...druge primjere ne moren sad ja tu objašnjavat,
žurin ovo pogurat čin pri jerbo me zabolila glava od ove sporovoznosti
evo van minjan one gori slike...malo da gledate ovo misto
dok se ne vratin, stojte mi svi dobro!
|
|