Borgman's cube
subota, 01.03.2008.
Predator i ...srna
- Vidio sam auto onog tvog prijatelja! Skupa zvijer!- komentirao je direktor promatrajući budno Mirelu. Odmah je zapazio sjenu ispod očiju.
- Nije mi to prijatelj...- tiho je rekla, i u sebi ponavljala kako direktor nema razloga za ljutnju. Leica se prehladila, probdjela je skoro cijelu noć. Smirivala dijete i razmišljala. Njena neodlučnost. Teška kao bolest. Nepovjerenje.... strah.
- Takvi tipovi su opasni,- nastavio je direktor pretvarajući se da lista novine. Vidio je priliku da probije njen oklop, - misle da sve mogu dobiti sa svojim skupim autima i lovom.- Nije odgovorila pa je nastavio – A ti ovdje imaš siguran posao, ni plaća ne kasni...a moraš misliti i na malu...- gadio se sam sebi koliko je ljigav, ali ovo mu je nekako zvučalo kao ono što ona sada «želi» čuti. Osluškivao je reakciju, glumeći čitanje.
- Mala mi je prehlađena...- tiho je rekla. Slomljeno. Je li on rubom oka vidio maramicu u njenim rukama? Mirela plače?
- Skuhaj mi kavu, pa onda možeš doma...- rekao je ovo tiho, i ona se trgne.
- Hvala vam...- odgovorila je i prošla rupčićem ispod oka. Prošla je ispred njega, i on osjeti uzbuđenje, erekciju. Ovako smetena je bila još bliže Mireli-srni koja je «budila» njegove nagone. Čuo je zveckanje šalica, njeno kretanje u kuhinjici.... Poput starog predatora što je i bio, krene za njom. Tiho. Više ga je naslutila i uplašeno uzvikne kada se pojavio iza nje. Spustio joj je ruku na rame i pomakao kosu. Stresla se. Osjetio je strah. Neugodu, ali je još uvijek bila zbunjena. Bez obrambenog stava.
- Razmišljao sam o tebi. Mislim kako bih ti trebao podići plaću. Prezadovoljan sam tvojim radom...- prst mu klizne niz njen vrat, niz lopaticu. – čini mi se kako ti je potreban odmor,- njegova je ruka kliznula niz dolčevitu, pored rebara,- napeta si. Želim ti pomoći,- ruka mu klizne na njen bok. Njena napetost je pratila njegovu ruku. Neugoda, ali kao onaj nemoćni otpor. To ga je još više uzbudilo. Opet oblizne gornju usnicu.
- Molim vas..ne...- tiho je rekla, a zveckanje šalice u ruci je pričalo svoju priču. Nije se obazirao na to. Druga ruka mu se spustila na njen struk, gurajući je još malo naprijed.
- Ne...- blago mu je odgurnula ruku. Drhtanje je shvatio kao krajnju nesigurnost. Desna ruka klizne prema njenim prsima. Lice mu je bilo u njenoj kosi. Lijevom je privije k sebi.
- NE!!! – podigla je glas. Izvila se u struku i zapljusne ga vrućom vodom. Dio toga se prelio i preko njenog ramena, ali zapravo nije niti osjetila bol. Šalica završi na podu, a njen drugi potez je bio lakat u njegova prsa.
- Kučko!- podigao je obje ruke prema opečenom licu. Udarac laktom ga je iznenadio i odmakao toliko da se izmigoljila pored njega.
- Ubit ću te. Luđakinjo! - lom u kuhinjici je govorio kako se direktor «snalazi», okreće, kreće u progon. Mirela je bježala bez razmišljanja. Samo nagonskim pokretom je pokupila torbicu sa stolice i nestala kroz vrata. Za njom su se čule psovke i prijetnje.
