petak, 12.03.2021.
KVAZI LJUBAV
Utjecaj okoline je neosporan jer se ne možemo izolirati od nekih rutinskih životnih situacija pa sam tako još pod dojmom tog formalnog dana žena gdje naši muškarci odglume i to doslovno odglume tu nekakvu ulogu kvazi romantičara. Ne osporavam vrijednost žene kao žene i naravno da treba to nekako obilježiti da se zna ali da li vi žene zbilja želite to tako? A one objave po mrežama sa onim što smo dobile neću ni spominjati jer zbilja mislite da vam netko zavidi ili mislite da će netko povjerovati kako vam je divan i krasan taj vaš odabranik. Ljubav nije jedan dan nego je maraton isprepleten gestama, uvažavanjem, maženjem, ljubljenjem, svađanjem i opet sve ispočetka...uvažavanje, maženje itd. . Onda pod dojmom toga si razmišljam da možemo birati kakav to muškarac mora ušetati na naša vrata da nam nije potreban ni dan žena, ni Valentinovo, ni godišnjica...nego da nam je uvijek dobro? Mislim da nije stvar u tome da mora biti konstantno intenzivno ili savršeno ili tetošeno...nego...postojano. Lako bi bilo sada dati neke fizičke/estetske karakteristike tipa želim da ima plave oči, kosu, mišićave ruke, da je visok, markantan, dojmljiv pojavom ali to nije dovoljno. Nije ni dovoljno da se uklopi u neke naše životne planove jer to što si se uklopio ne znači da tamo i pripada. Osobno nikada nisam težila muškarcu koji bi me gušio pažnjom i konstantno mi dahtao za vratom ali mora da me doživi i da obrati pažnju... da me poznaje i da iz mog glasa i pogleda može vidjeti da je nešto ok ili pak nije ok. Ne ne treba da mi čita misli jer ja ću reći kaj mi je ako me pita. Ne trebam cvjetiće i ruže svaki dan nego da mogu samo da se nekako uguram kraj njega na uskom kauču i da tako ležim kraj njega dok on drijema. Želim da možemo šutjeti zajedno i da bude dobro i da možemo beskonačno razgovarati o svemu...želim da između nas nema srama...želim da zna da i kada sam odsutna i kada mi treba mir da to ne znači da ga ne želim ili da mi ne trebam. Želim da je moj ali da ostane svoj sa svim svojim vrlinama i manama. Želim u njegovom pogledu osjećati požudu i potrebu zamnom. Želim moći s njime razgovarati pogledom okružena masom ljudi ili da smo sami...želim i želim...mislim da svaka žena to želi. Stoga dragi muškarci zaboravite prenamaganja u te specijalne dane nego pojednostavite sve jer ionako ne možemo bez vas i želimo vas više nego što mislite i možete pojmiti i apsolutno nas nije briga što niste savršeni samo ako ...samo ako...činilo mi se jednostavnije...jednako smo zbunjeni i jednako nam je sve i ne postoji podjela na muško i žensko. U svakom slučaju ni jedna žena ne želi kvazi romantičara koji se pali na gumb. Možda sam još pod dojmom pa sutra budem mislila drugačije jer ipak ja sam žena.
