nedjelja, 07.02.2021.
I TO BI BIO KRAJ
Ovo je tako dobro da sigurno mora trajati jer ovakvo uzbuđenje, adrenalin i svaka pomisao o tom nekome nas proždire tako da mora biti vječno. Nemoguće je da se dvije duše ovako sretnu a da to bude slučajno jer se nadopunjuju i prožimaju. Zbilja je savršeno. Ne možeš zamisliti sebe bez te druge osobe.
Verzija 1.Onda u jednom trenutku budiš se kraj tog nekoga i ne možeš reći da ti nije drago da je taj netko tu ili da ti nije bitan ali više nešto nije kako treba. Odjednom imaš druge ljude u mislima ali to je normalno....mora da bude normalno. A i trenutno je udobno i komotno ovako. Bit će bolje...loš je dan. Možda da pitaš nešto ili bolje ne jer ako kažeš na glas postaje stvarno. Ma nije taj netko drugi tako loš. Uzbuđenje kod svakoga splasne s vremenom ali nije strašno. Dešavaju ti se novi ljudi...novi zanimljivi ljudi i trudiš se ostati imun na njih jer ne želiš ga/ju povrijediti. ... u pm...popilo se...zalomilo se...nije bitno jer neće se ponoviti...društvo...neki novi hobi. Neke nove oči osjećaš na sebi...i to je sve jače i ne možeš da se boriš. Znaš da to nije uredu. Što sad treba da radiš? Spavaš u pogrešnom krevetu. Zašto on/ona nešto ne sjebe pa da završiš s time...ne možeš podnesti da budeš sam/sama kriv/kriva....a i nisi takva osoba.
Verzija 2. Baš nam je dobro zajedno...je malo odsutna/odsutan ali svi imamo svoje mušice....nešto me ne grli u zadnje vrijeme...ma nemoguće...čini mi se...hm...već mjesec dana se nismo kresnuli...hm...umoran/umorna je....posao...stres...zapali smo u rutinu...trebamo nešto novo...i večeras spava u dnevnom boravku...moramo napraviti neki ozbiljniji korak...brak...dijete...roditelji i prijatelji od nas to očekuju...mislim da me ne čuje ni ne doživljava...sutra ćemo na zajednički godišnji.
Verzija 3. Dušo moramo popričati jer čini mi se da malo stagniramo i ako ne ide možda najbolje da dok smo normalni riješimo situaciju. Nije ni meni lako ali ne želim raditi gluposti i da nas svijet rasteže po ustima.
Vratimo se na početak jer tamo se dešava kraj. Onog trenutka kada iz nehaja prestanemo raditi na odnosu počinje kraj. Daleko od toga da nismo stvoreni da budemo isključivo u simbiozi sa jednom osobom i da koliko god taj netko bio savršen možda nije za nas mi smo odgovorni za kraj još u dobrim vremenima. Kako nam se takvo nešto podkrade ? Vrlo jednostavno..bilo kome se može desiti. Jako bi bilo dobro da zbog sebe kao i zbog te druge osobe to rješavamo na vrijeme jer malo vremena u životu imamo da bi ga gubili uz nekoga tko nije za nas. Koliko god to ružno zvučalo. I zbilja nije tako strašno pogriješiti jer u trenutku zaljubljenosti ne vidimo koliko smo zbilja kompatibilni. Sve je to uredu....ništa strašno...gore je ići protiv sebe...
Tužni su ti krajevi...često imamo osjećaj da kidamo srce i dušu ali to je to.
I to bi bio kraj? Da to bi bio kraj!
