Pre sunca, meseca, zemlje,
pre zvezda ili kometa,
pre nego što se i Vreme rodilo,
Ja sam bio, jesam i biću.
·
* * *
Pobedi sebe i čitav univerzum je tvoj.
·
* * *
Neka ti srce bude poput okeana, otiđi izvan svih tričarija sveta, budi lud
od radosti čak i u nevolji, doživi svet kao sliku i onda uživaj u njegovoj
lepoti, znajući da na tebe ništa ne utiče niti te povređuje.
·
* * *
Koncentracija je svetiljka koja nam pokazuje svaki ugao znanja.
·
* * *
Ne možemo spolja videti ono što nismo iznutra.
·
* * *
Ni ne traži, ni ne izbegavaj; prihvati ono što dođe.
·
* * *
Rade jedino oni koji misle da će pomoć stići, neposredno, oni su na
terenu rada.
·
* * *
Istinski junak dela u tišini.
·
* * *
Ljubav nikada ne podbacuje i ne izneverava, sine moj; danas ili sutra
ili vekovima kasnije, Ljubav će pobediti! Voliš li svoga bližnjeg?
·
* * *
Ako hiljadu puta ne uspeš, pokušaj još jednom.
·
* * *
Ne mari za neuspehe; oni su sasvim normalni, oni su životne lepote, ti
neuspesi. Šta bi život bio bez njih?
·
* * *
Nijedno veliko delo nije ostvareno u ovome svetu pomoću podlog
lukavstva.
·
* * *
On je već u svakome delu, u svakoj misli, u svakom osećanju.
·
* * *
Kada čitav univerzum spava, On ne spava.
·
* * *
Čitav svemir je ispunjen Bogom, a ne grehom.
·
* * *
U svakome biću On živi, i kroz sve umove On misli.
·
* * *
Ova je zemlja uzvišenija od svih nebesa; ovo je najveća škola u
vasioni.
·
* * *
Svet vidimo onakvim kakvi smo mi sami.
·
* * *
Ako smatraš sebe za snažnog, snažan ćeš i biti.
·
* * *
Šta god da misliš, to ćeš i biti.
·
* * *
Ja imam pravo da
radim. Ostalo Majka zna.
·
* * *
Snaga je život,
slabost je smrt.
·
* * *
Grešnik je samo onaj
ko u drugome čoveku vidi grešnika.
·
* * *
Najveći greh je
smatrati sebe slabim.
·
* * *
Tajna je u
jednostavnosti.
·
* * *
Kada spoznaš sebe,
sve ti je poznato.
·
* * *
Ja sam bio, ja jesam,
i ja ću biti.
·
* * *
Ako si čist, ako si
jak, ti, jedan čovek, ravan si celome svemiru.
·
* * *
Iz čistote i tišine
dolazi reč snage.
·
* * *
Rođen si da pobediš
prirodu, a ne da je slediš.
·
* * *
Ljubav čini ceo
kosmos čovekovim vlastitim domom.
·
* * *
Ljubav ogromna i
beskrajna, široka poput neba i duboka poput okeana – to je najveća i jedina
dobit u životu. Blažen je onaj ko je stekne.
·
* * *
Ljubav je
najjednostavnija od svega, ona ne čeka na logiku, ona je prirodna.
·
* * *
Postoji samo jedan
bitan sastojak u životu koji je vredan da se poseduje po svaku cenu, a to je
Ljubav.
·
* * *
Duša ne zna; ona je
samo znanje.
·
* * *
Niko nikada nije
stvorio znanje; Čovek ga donosi iznutra.
·
* * *
Najveća nagrada za
znanje je samo znanje.
·
* * *
Onaj ko može da
poludi od ideje, jedini vidi Svetlost.
·
* * *
Sloboda već jeste.
·
* * *
Osećanje je duša,
tajna svega.
·
* * *
Čim se uplašiš, ti si
ništa.
·
* * *
Jedino strah je smrt.
·
* * *
Kada misliš da si
telo, odvojen si od univerzuma; kada misliš da si duša, ti si varnica iz
ogromne Večite Vatre; kada misliš da si Atman (Jastvo), ti si Sve.
·
* * *
Volja nije slobodna –
ona je fenomen ograničen uzrokom i posledicom – ali postoji nešto iza volje što
je slobodno.
·
* * *
Snaga je u dobroti, u
čistoti.
·
* * *
Vasiona je –
postvareni Bog.
·
* * *
Ne možeš verovati u
Boga sve dok veruješ u sebe.
·
* * *
Koren nesreće je u
zabludi da smo tela. U tome je, ako je i u čemu, prvobitni greh.
·
* * *
Jedna strana kaže da
je misao prouzrokovana materijom, a druga da je materija prouzrokovana mišlju.
Oba iskaza su netačna; materija i misao su koegzistirajuće. Postoji nešto treće
čega su i materija i misao proizvodi.
·
* * *
Kao što se čestice
materije povezuju u prostoru, tako se talasi uma povezuju u vremenu.
·
* * *
Odrediti, tj.
definisati Boga je – brušenje već izbrušenog; jer On je jedino biće koje znamo.
·
* * *
Religija je ideja
koja životinju uzdiže do čoveka, a čoveka do Boga.
·
* * *
Spoljna priroda je
samo unutarnja priroda prostrano izražena.
·
* * *
Motiv je merilo tvoga
rada. Koji motiv može biti uzvišeniji od toga da si ti Bog, i da je i najniži
čovek takođe Bog?
·
* * *
Posmatrač u psihičkom
svetu treba da bude veoma odlučan i naučno obučen.
·
* * *
Verovati da je um
sve, da je misao sve, to je samo viši oblik materijalizma.
·
* * *
Ovaj svet je golema
gimnastička dvorana u koju dolazimo da učinimo sebe jačim.
·
* * *
Ne možeš poučiti dete
ništa više no što možeš odgajiti biljku. Sve što možeš da učiniš je sa
negativne strane – možeš samo da pripomogneš. Jer dete je manifestacija
iznutra; ono razvija svoju vlastitu prirodu – ti možeš samo da ukloniš prepreke.
·
* * *
Čim stvoriš sektu,
protestuješ protiv univerzalnog bratstva. Oni koji zaista osećaju univerzalno
bratstvo ne pričaju mnogo, ali sami njihovi postupci glasno govore.
·
* * *
Istina se može
iskazati na hiljadu različitih načina, a ipak svaki od njih može biti pravi.
·
* * *
Moraš da rasteš
iznutra ka napolje. Niko te ne može naučiti, niko te ne može učiniti duhovnim.
Nema drugoga učitelja osim tvoje vlastite duše.
·
* * *
Ako se u beskonačnom
lancu nekoliko karika mogu objasniti, istim metodom može se objasniti sve.
·
* * *
Besmrtnost je
dostigla ona osoba koju ne uznemirava ništa materijalno.
·
* * *
Sve se može žrtvovati
zbog istine, ali istina se ne može žrtvovati ni zbog čega.
·
* * *
Traganje za istinom
je izraz snage – ne bojažljivo pipanje slabog, slepog čoveka.
·
* * *
Bog je postao čovek;
čovek će ponovo postati Bog.
·
* * *
Detinjasto je
govoriti da čovek umire i odlazi na nebo. Mi nikada ne dolazimo i ne odlazimo.
Mi smo tu gde smo. Sve duše koje su bile, jesu, i biće, nalaze se u jednoj
geometrijskoj tački.
·
* * *
Onome čija se knjiga
srca otvorila ne trebaju druge knjige. Njihova jedina vrednost je da u nama
izazovu žudnju. One su samo doživljaji i iskustva drugih.
·
* * *
Budi milosrdan prema
svim bićima. Sažali se nad onima koji su u nevolji. Voli sva stvorenja. Ne budi
ljubomoran ni na koga. Ne gledaj na tuđe mane.
·
* * *
Čovek nikada ne
umire, niti je ikada rođen; tela umiru, ali nikada on.
·
* * *
Niko se ne rađa u
religiji, ali je svako rođen za religiju.
·
* * *
Zaista postoji samo
jedno Jastvo u vasioni, sve ostalo su samo Njegove manifestacije.
·
* * *
Svi se poštovaoci i
molioci dele na proste mase i nekolicinu smelih.
·
* * *
Ako je nemoguće
postići savršenstvo ovde i sada, nema dokaza da ga možemo postići u bilo kojem
drugom životu.
·
* * *
Ako savršeno poznajem
jednu grudvu zemlje, znam svu postojeću zemlju. Ovo je znanje o principima, ali
njihova prilagođenja su raznovrsna. Kada poznaješ sebe, poznaješ sve.
·
* * *
Ja lično prihvatam
onoliko od Veda koliko se slaže sa razumom. Delovi Veda su očigledno
protivrečni. Vede se ne smatraju nadahnutima u zapadnjačkom smislu reči, nego
su prihvaćene kao sveukupno Božije znanje, sveznanje. Ovo se znanje pojavljuje
na početku ciklusa i ispoljava se; a kada se ciklus završi, ono se spušta u sićušnu
formu. Kada se ciklus ponovo projektuje, to se znanje projektuje sa njim. Dovde
je teorija u redu. Ali to da su Njegovo znanje isključivo knjige koje se zovu
Vede je puka sofistika. Mnogi se slažu da su samo oni delovi Veda koji su u
skladu sa razumom zaista Vede, a da ostali to nisu. Mnogi naši filozofi zauzeli
su ovo stanovište.
·
* * *
Među svim svetim
spisima sveta Vede su jedine koje objavljuju da je izučavanje Veda od
drugostepenog značaja. Pravo izučavanje je ''ono pomoću kojeg spoznajemo Nepromenljivo''. A to nije ni
čitanje, ni verovanje, ni rasuđivanje, nego nadsvesna percepcija, odnosno
samadi.
·
* * *
Nekada smo bili niske
životinje. Pri tom mislimo da su one nešto drugo nego mi. Zapadni ljudi kažu:
''Svet je stvoren zbog nas''. Da tigrovi mogu da pišu knjige, rekli bi da je
čovek stvoren zbog njih i da je on najgrešnija životinja, zato što ne dopušta
njemu (tigru) da ga se lako dočepa. Crv koji danas gamiže pod tvojim nogama je
budući Bog.
·
* * *
''Veoma bih voleo da
naše žene poseduju vašu intelektualnost, ali ne ukoliko to mora da bude po cenu
čistote'', rekao je Svami Vivekananda u Njujorku. ''Divim vam se zbog svega
onoga što znate, ali mi se ne dopada način na koji ružama pokrivate ono loše i
nazivate ga dobrim. Intelektualnost nije najviše dobro. Moralnost i duhovnost
su stvari ka kojima stremimo. Naše žene nisu tako obrazovane, ali su zato čednije.''
''Za svaku ženu bi
svaki muškarac izuzev njenoga muža trebao da bude poput sina. Za svakog
muškarca svaka žena izuzev njegove supruge treba da bude poput majke. Kada se
osvrnem oko sebe i pogledam ono što nazivate ljubavnom intrigom, duša mi se
ispuni odvratnošću. Sve dok ne naučite da zanemarite pitanje seksa i da se
sretnete na terenu opšte čovečnosti, vaše se žene neće zaista razvijati. One će
do tada biti samo igračke i ništa više. Sve je ovo uzrok razvoda. Vaši muškarci
se klanjaju i nude stolicu, ali u sledećem trenutku dele komplimente. Kažu:
'Ah, gospođo, kako su vam predivne oči!' Otkuda im pravo da to rade? Kako
muškarac sme da se usudi na tako nešto, i kako vi žene to dopuštate? Takve
stvari razvijaju onu manje plemenitu stranu ljudskosti; one ne naginju
uzvišenim idealima.
''Ne treba da
smatramo da smo muškarci i žene, već samo da smo ljudska bića, rođena da nežno
paze i pomažu jedna drugima. Čim mladić i devojka ostanu sami on je obasipa
komplimentima, i pre nego što izabere suprugu udvarao se možda stotinama žena.
Pih! Da sam se opredelio za bračni život, mogao sam naći ženu koju bih voleo i
bez svega toga!
''Dok sam bio u Indiji
i spolja posmatrao ove stvari, rečeno mi je da je to u redu, da se radi samo o
zadirkivanju i šali, i poverovao sam u to. Ali otada sam dosta putovao, i znam
da to nije u redu. To je pogrešno, samo što vi na Zapadu zatvarate oči i to
nazivate dobrim. Nevolja je sa zapadnim nacijama što su mlade, budalaste,
ćudljive i imućne. Štetu može napraviti i samo jedna od tih osobina; ali kada
su sve tri, sve četiri, udružene, tada se čuvajte!''
Ali koliko god Svami
oštro govorio o tome, Boston je primio najteži udarac:
''Boston je najgori
od svih. Tamo su sve žene hirovite moderne lutkice, sve su nepouzdane, sa
jedinom sklonošću da prate nešto novo i neobično.''
·
* * *
''Gde je duhovnost
koju bi čovek očekivao u zemlji'', rekao je u Americi, ''koja se toliko razmeće
svojom civilizacijom?''
·
* * *
''Ovaj svet'' i
''onaj svet'' su reči za zastrašivanje dece. Sve je ''ovaj svet''. Da bi se
živelo i kretalo u Bogu još ovde, u ovome telu, sve lično treba odbaciti, sve
predrasude treba otkloniti. Takve ličnosti žive u Indiji. Gde su takvi u ovoj
zemlji (Americi)? Vaši propovednici govore protiv sanjara. Narodu ove zemlje
bilo bi bolje da je bilo više sanjara. Postoji itekakva razlika između
sanjarenja i razmetljivosti devetnaestog veka. Ceo svet je ispunjen Bogom a ne
grehom. Pomozimo jedni drugima, volimo jedni druge.
·
* * *
Neka umrem kao
istinski sanijasi, kao što je bio slučaj sa mojim Učiteljem, ne mareći za
novac, za žene, ni za slavu! A od njih je najpodmuklija ljubav prema slavi!
·
* * *
Nikada nisam govorio
o osveti, uvek sam govorio o snazi. Sanjamo li da se osvetimo na ovoj kapi u
morskome mlazu? Međutim, to je velika stvar za komarca!
·
* * *
''Ovo je velika
zemlja'', rekao je Svamiđi jednom prilikom u Americi, ''ali ne bih voleo da
živim ovde. Amerikanci previše misle o novcu. Oni mu daju prednost u odnosu na
sve ostalo. Morate mnogo toga da naučite. Kada vaša nacija bude stara poput
naše, bićete mudriji.''
·
* * *
Možda ću ustanoviti
da je dobro da izađem iz svoga tela – da ga odbacim kao zastarelo odelo. Ali
neću prestati da radim! Svugde ću inspirisati ljude, sve dok svetu ne bude
jasno da je jedno sa Bogom.
·
* * *
Sve što ja jesam, sve
što će i svet jednoga dana biti, jeste zahvaljujući mome Učitelju, Šri
Ramakrišni, koji je ovaplotio i iskusio i poučavao ovo čudesno jedinstvo koje je
u osnovi svega, pronašavši ga podjednako u hinduizmu, u islamu i u hrišćanstvu.
·
* * *
Ako čulo ukusa
oslobodite uzdi, i ostali organi će razuzdano pojuriti.
·
* * *
Đnana, bakti, joga i
karma – to su četiri staze koje vode ka spasenju. Čovek treba da sledi stazu za
koju je najpodesniji; ali u ovoj epohi poseban naglasak valja staviti na
karma-jogu.
·
* * *
Religija nije stvar
zamišljanja nego neposrednog opažanja. Onaj ko je video makar i jedno jedino
više biće vredniji je od mnogih knjiški obrazovanih pandita.
·
* * *
Jednom je Svamiđi
nekoga jako hvalio; na to mu je jedna osoba koja je sedela do njega rekla:
''Ali on ne veruje u tebe.'' Svamiđi je smesta uzvratio: ''Postoji li neki
pravna obaveza da on to mora da čini? On obavlja koristan posao, i zato je
vredan hvale.''
·
* * *
Knjiško znanje nema
prava da stupi u područje istinske religije.
·
* * *
Propast religijske
sekte počinje onoga dana kada u nju uđe klanjanje bogatašima.
·
* * *
Ako želiš da učiniš
bilo šta loše, učini to pred svojim pretpostavljenima.
·
* * *
Milošću Gurua,
sledbenik postaje pandit (učenjak) i bez čitanja knjiga.
·
* * *
Ne postoje ni greh ni
vrlina: postoji samo neznanje. Spoznajom ne-dvojnosti ovo neznanje biva
uklonjeno.
·
* * *
Religijski pokreti
dolaze u skupinama. Svaki od njih nastoji da se izdigne iznad ostalih. Ali, po
pravilu, samo jedan od njih zaista dobija na snazi i na kraju guta sve druge
pokrete svoga doba.
·
* * *
Kada je Svamiđi bio u
Ramnadu, u toku razgovora je izjavio da je Šri Rama Paramatman (uzvišena duša,
duša svega), a da je Sita đivatman (pojedinačna duša), dok je telo svakog
muškarca ili žene Lanka (Cejlon). Đivatman koji je bio obavijen telom, odnosno
zatočen na ostrvu Lanki, uvek je želeo da bude u srodstvu sa Paramatmanom, Šri
Ramom. Ali rakšase (demoni) to ne bi dozvolili, a rakšase predstavljaju
određene karakterne crte. Na primer, Vibišana predstavlja satva-gunu, Ravana
predstavlja radžas, a Kumbakarna tamas. Satva guna znači dobrotu; radžas znači
požudu i strasti, a tamas mrak, uspavanost, pohlepu, zlobu i njihove pratioce. Ove
gune sprečavaju Situ, đivatmana, koji je u telu ili Lanki, da se pridruži i
spoji sa Paramatmanom, Ramom. Sita, tako utamničena i nastojeći da se sjedini
sa svojim Gospodom, prima u posetu Hanumana, Gurua ili božanskog učitelja, koji
joj pokazuje Gospodov prsten, a to je Brama-đnana, vrhovna mudrost koja razara
sve obmane; i tako Sita pronalazi način da bude jedno sa Šri Ramom ili, drugim
rečima, đivatman otkriva da je jedno sa Paramatmanom.
·
* * *
Istinski hrišćanin je
istinski hindus, a pravi hindus je i pravi hrišćanin.
·
* * *
Sve zdrave socijalne
promene su ispoljenja duhovnih sila koje deluju iznutra, i ukoliko su ove jake
i dobro podešene, društvo će se urediti u skladu sa njima. Svaki pojedinac mora
da isposluje svoje sopstveno spasenje; nema drugog načina, a isto to važi i za
nacije. A opet, istaknute ustanove svake nacije su uslovi samog njenog
postojanja i ne mogu se preoblikovati uticajem nijedne druge rase. Sve dok se
ne razviju naprednije institucije, svaki pokušaj da se sruše one stare biće
poražavajući. Razvitak je uvek postupan.
Veoma je lako ukazati
na nedostatke institucija, pošto su sve više ili manje nesavršene, ali pravi
dobročinitelj čovečanstva je onaj ko pomaže pojedincu da prevaziđe svoja
nesavršenstva, pod kakvim god institucijama živeo. Kada su jedinke uzdignute,
nacija i njene ustanove neminovno se uzdižu. Čestiti ljudi ignorišu loše
običaje i zakone, i zamenjuju ih nepisanim ali moćnijim zakonima ljubavi,
saosećanja i integriteta. Srećna je nacija koja može da se uspne do
neophodnosti samo nekoliko knjiga zakona, i više ne mora da razbija glavu oko
ove ili one institucije. Dobri ljudi izdižu se iznad svih zakona, i pomoći će
svojim bližnjima da se izdignu, pod kakvim god uslovima da žive.
Spasenje Indije, zbog
toga, zavisi od snage pojedinca, i od njegovog ostvarenja unutarnje
božanstvenosti.
·
* * *
Duhovnost se ne može
postići dok ne nestane materijalizam.
·
* * *
Prva beseda u Giti
može da se shvati alegorično.
·
* * *
''Svami, vi nemate
ideju o vremenu'', zamerio je nestrpljivi američki posvećenik, plašeći se da ne
zakasni na svoj prevoz. ''Ne'', mirno je uzvratio Svamiđi, ''vi živite u
vremenu; mi živimo u večnosti!''
·
* * *
Stalno dopuštamo da
sentiment uzurpira mesto dužnosti i laskamo sebi da postupamo reagujući na
pravu ljubav.
·
* * *
Moramo otići izvan
emocionalizma ako želimo snagu odricanja. Emocija pripada životinjama. One su u
potpunosti emotivna stvorenja.
·
* * *
Nije žrtvovanje
višega reda umreti za svoje potomstvo. Životinje to čine, i to jednako spremno
kao i svaka ljudska majka. Takav čin nije znak istinske ljubavi; to je samo
slepa emocija.
·
* * *
Večno nastojimo da
naša slabost izgleda kao snaga, naš sentiment kao ljubav, naš kukavičluk kao hrabrost,
i tako dalje.
·
* * *
Reci svojoj duši u
pogledu taština, slabosti, itd.: ''Tebi to ne priliči. Tebi to ne priliči.''
·
* * *
Nikada muž nije voleo
ženu zarad žene, niti je žena volela muža zarad muža. Bog u ženi je ono što muž
voli, i Bog u mužu je ono što žena voli. U svakome je Bog ono što nas privlači
ka onome koga volimo, Bog u svemu i u svakome čini da volimo. Bog je jedina
ljubav.
·
* * *
O, kada biste samo
poznavali sebe! Vi ste duše; vi ste Bogovi. Ako se ikada osećam kao da hulim,
to je kada vas nazivam čovekom.
·
* * *
U svakome je Bog,
Atman; sve ostalo je tek san, iluzija.
·
* * *
Ako ne nalazim sreću
u životu Duha, hoću li tražiti zadovoljenje u životu čula? Ako ne mogu da
dobijem nektar, treba li da ponovo spadnem na vodu iz jarka? Ptica zvana ćataka
pije samo vodu iz oblaka, stalno dozivajući dok leti u visine: ''Čista vodo!
Čista vodo!'' I nikakva oluja ili nepogoda ne mogu da pokolebaju njen let niti
da učine da se spusti na to da pije sa zemlje.
·
* * *
Svaka sekta koja vam
može pomoći da spoznate Boga je dobrodošla. Religija je spoznaja i ostvarenje
Boga.
·
* * *
Ateista može da bude
dobrotvoran i velikodušan, ali ne i religiozan. Ali religiozan čovek mora da
bude dobrotvoran i velikodušan.
·
* * *
Svako doživljava
havariju na hridini tobožnjeg guruizma, izuzev onih duša koje su bile rođene da
budu Gurui.
·
* * *
Čovek se sastoji od
životinjstva, čovečnosti i božanstvenosti.
·
* * *
Izraz ''socijalni
napredak'' ima smisla koliko i ''vruć led'' ili ''mračna svetlost''. U krajnjoj liniji, ne postoji takva
stvar kao što je ''socijalni napredak''!
·
* * *
Stvari nisu
poboljšane, ali mi smo poboljšani
menjajući ih.
·
* * *
Hajde da pomognem
svome bližnjem; to je sve što pokušavam.
·
* * *
''Ne'', odgovorio je
veoma blago Svamiđi na jedno pitanje u Njujorku, ''ne verujem u okultno. Ako je
nešto nestvarno, onda ni ne postoji. Neobične stvari su prirodne pojave. One su
naučna materija, i stoga za mene nisu okultne. Ne verujem u okultna udruženja.
Ona ne čine nikakvo dobro, i nikada ne mogu da čine dobro.''
·
* * *
Postoje četiri opšte
vrste ljudi – racionalna, emotivna, mistična, i radnik. Za svaku od njih moramo
da obezbedimo prikladnu formu bogosluženja. Evo ga racionalni čovek, koji kaže:
''Ja ne marim za ovu formu obožavanja. Dajte mi filozofsku, racionalnu – to
mogu da poštujem.'' Dakle, za racionalistu je racionalno, filozofsko
obožavanje.
Evo ga radnik. On
kaže: ''Ne tiče me se bogosluženje filozofa. Dajte mi posao koji ću obaviti za
svoga bližnjeg.'' Zato je za njega predviđen rad kao put obožavanja. I za
mistika i emotivca imamo odgovarajuće oblike posvećenosti. Svi ovi ljudi nalaze
u religiji temelje svoga verovanja.
·
* * *
Ja idem za istinom.
Istina nikada neće stupiti u savez sa lažljivošću i obmanom. Čak i da je ceo
svet protiv mene, Istina na kraju mora pobediti.
·
* * *
Gde god
najhumanističkije ideje padnu u šake gomile, prvi rezultat koji zapažate je
njihova degradacija. Obrazovanje i intelekt su ono što pomaže da stvari budu
bezbedne. U zajednici su obrazovane osobe one koje su pravi čuvari religije i
filozofije u njihovom najčistijem obliku. Taj oblik služi kao pokazatelj
intelektualnog i socijalnog stanja zajednice.
·
* * *
''Nisam došao'',
rekao je Svamiđi jednom prilikom u Americi, ''da vas preobratim u novu veru.
Želim da zadržite svoju sopstvenu veru; želim da metodistu učinim boljim
metodistom; prezbiterijanca boljim prezbiterijancem; unitaristu boljim
unitaristom. Želim da vas naučim da živite istinu, da otkrijete svetlost unutar
vaše vlastite duše.''
·
* * *
Sreća se čoveku
predstavlja noseći krunu tuge na glavi. Onaj ko je dočekuje i prihvata mora
takođe da dočeka i prihvati tugu.
·
* * *
Slobodan je i velik
onaj ko svetu okreće leđa, ko se svega odrekao, ko je obuzdao svoju strast, i
ko žudi za mirom. Čovek može da stekne političku i socijalnu nezavisnost, ali
ako je rob svojih strasti i želja, ne može da oseti čistu radost istinske
slobode.
·
* * *
Činiti dobro drugima
je vrlina (darma); povređivanje drugih je greh. Snaga i odvažnost su vrline;
slabost i kukavičluk su greh. Nezavisnost je vrlina; zavisnost je greh. Voleti
druge je vrlina; mrzeti druge je greh. Vera u Boga i u svoje vlastito Jastvo je
vrlina; sumnja je greh. Znanje o jedinstvu je vrlina; viđenje različitosti i
nejednakosti je greh. Različite svete knjige samo pokazuju načine sticanja
vrline.
·
* * *
Kada je, putem
rasuđivanja, Istina shvaćena intelektom, tada je ostvarena i u srcu, vrelu
osećanja. Time glava i srce postaju prosvetljeni istovremeno; i jedino tada,
kao što kažu Upanišade ''čvor srca je presečen nadvoje, i sve sumnje su
dokrajčene'' (Mundaka Upanišada, II.ii.8).
Kada su u stara
vremena ovo znanje (đnana) i ovo osećanje (bava) istovremeno bujali u srcu
rišija (mudraca), tada je Najviša Istina postala poetična, i tada su Vede i
ostali spisi napisani. Iz tog razloga čovek otkriva, proučavajući ih, da su se
dve paralelne linije bave i đnane na kraju srele u ravni Veda i postale
združene i nerazdvojne.
·
* * *
Svete knjige
različitih religija upućuju na različite načine ostvarenja ideala univerzalne
ljubavi, slobode, odvažnosti i nesebičnog čovekoljublja. Svaka religijska sekta
je u načelu u raskoraku sa drugima zbog svoga shvatanja o tome šta je vrlina a
šta porok, i bori se sa ostalima oko pitanja načina sticanja vrline i
izbegavanja poroka, umesto nišanjenja i ostvarenja cilja. Svaki način je više
ili manje koristan, a Gita (XVIII.48) kaže: ''Svaki poduhvat je praćen manama
kao što dim prati vatru''; zato će se načini i sredstva nesumnjivo činiti više
ili manje manjkavima. Ali budući da treba da dostignemo najvišu vrlinu pomoću
načina koji su u velikom broju izloženi u svetim knjigama, treba da damo sve od
sebe da ih shvatimo i sledimo. Povrh toga, oni treba da budu saobraženi sa
razumom i sposobnošću rasuđivanja. Time će, kako napredujemo, zagonetka vrline
i poroka biti rešena samo od sebe.
·
* * *
Koliko je onih koji u
današnje vreme u našoj zemlji zaista razumeju šastre (vrsta svetih spisa)?
Ljudi su samo naučili reči kao što su Braman, maja, prakrti, i tako dalje, i sa
njima prave zbrku u svojim glavama. Odloživši u stranu pravo značenje i namenu
šastri, oni se isključivo raspravljaju oko reči. Ukoliko šastre ne mogu da
pomognu svim ljudima u svim prilikama i u svim vremenima, od koje su onda
koristi takve šastre? Ako šastre pokazuju put samo sanijasijima, a ne i
kućevlasnicima i domaćinima, kakvu onda potrebu ima domaćin za takvim
jednostranim šastrama? Ako šastre mogu da pomognu ljudima samo kada napuste
svako delo i posao i povuku se u šume, a ne mogu da upute na način kako da se
upali svetiljka nade u srcima ljudi iz svakidašnjeg radnog sveta – usred
svakodnevne muke, bolesti, bede i siromaštva, u klonulosti i potištenosti
pokajnika, u samo-prekorevanju ugnjetenih, u grozoti bojnog polja, u pohoti,
srdžbi i užitku, u radosti pobede, u tmini poraza, i najzad, u jezivoj noći
smrti – onda bespomoćno i malodušno čovečanstvo nema potrebu za takvim
šastrama, i takve šastre uopšte neće biti šastre!
·
* * *
Posredstvom boge
(uživanja) i joga će s vremenom doći. Ali avaj, usud mojih zemljaka je takav
da, da i ne govorimo o imanju joge, ne mogu da imaju čak ni malo boge! Trpeći
sve moguće oblike poniženja oni uz krajnje teškoće mogu da zadovolje tek
najoskudnije potrebe tela – pa čak ni to ne mogu svi! Čudnovato je što takvo
stanje stvari ne remeti naš san i ne podiže nas na naše neodložne dužnosti.
·
* * *
Kada se rodi genije
od čoveka sa izvesnom naročito velikom sposobnošću, svi najveći i
najkreativniji talenti čitavog nasleđa crpu se za uobličavanje njegove ličnosti
i bivaju isceđeni do kraja. Iz tog razloga možemo da primetimo da su svi koji
se potom rađaju u takvoj porodici ili idioti ili ljudi vrlo prosečnog kalibra,
i da se s vremenom takva porodica u mnogim slučajevima gasi i zamire.
·
* * *
Prilikom posete Tadžu
u Agri primetio je: ''Ako stisnete delić ovoga mermera, iz njega će curiti kapi
kraljevske ljubavi i žalosti.'' Kasnije je dodao: ''Zapravo je potrebno šest
meseci za proučavanje jednog kvadratnog inča njegovih unutarnjih mehanizama
lepote.''
·
* * *
Kada stvarna istorija
Indije bude obelodanjena, biće dokazano da je, kako u stvarima religije, tako i
u umetnostima, Indija prvobitni Guru celoga sveta.
·
* * *
Govoreći o
arhitekturi rekao je: ''Ljudi kažu da je Kalkuta grad palata, ali kuće
izgledaju kao mnoštvo kutija postavljenih jedna na drugu! One ne saopštavaju
nikakvu zamisao, nikakvu ideju. U Radžputani još uvek možete naći mnogo čiste
hindu arhitekture. Ako osmotrite darmašalu (zgradu za smeštaj hodočasnika),
osetićete kao da vas raširenih ruku poziva da u njoj nađete sklonište i iskusite
njeno bezgranično gostoprimstvo. Ako pogledate hram, sigurni ste da pronalazite
Božansko Prisustvo u i oko njega. Ako pogledate seosku kolibu, odmah ćete biti
u stanju da shvatite posebna značenja njenih različitih delova, kao i to da
čitava struktura otuda nosi dokaz nadmoćne prirode i ideala vlasnika. Ovu vrstu
izražajne arhitekture nisam video nigde osim u Italiji.''
·
* * *
Svaka duša je
potencijalno božanska. Cilj je u tome da se ta unutarnja božanstvenost ispolji
putem obuzdavanja prirode, spoljne i unutrašnje. Učini to ili pomoću rada, ili
bogosluženja ili psihičke kontrole ili filozofije – na jedan ili više ili na
sve te načine, i budi slobodan.
·
* * *
Ne osuđuj nikoga: ako
možeš da pružiš ruku koja pomaže, uradi to. A ako ne možeš, sklopi ruke,
blagoslovi svoju braću i pusti ih da idu svojim putem.
·
* * *
Kada zaista počnemo
da živimo u svetu, onda razumemo šta znači bratstvo ili ljudski rod, ne pre
toga.
·
* * *
Osećaj se kao Hrist i
bićeš Hrist; osećaj se kao Buda i bićeš Buda. Osećanje je život, snaga,
vitalnost, i bez njega nikakva količina intelektualne aktivnosti ne može da dopre
do Boga.
·
* * *
Što više istupamo i
činimo drugima dobro, to će nam pročišćenija biti srca, i Bog će biti u njima.
·
* * *
Ne postoji ništa
izvan Boga, i čulni užici su samo nešto kroz šta sada prolazimo u nadi da ćemo
dobiti nešto zaista važno.
·
* * *
Znate, moguće je da
ću ponovo biti rođen jer, vidite, zaljubio sam se u čovečanstvo.
·
* * *
Dobro je voleti Boga
zbog nade u nagradu, ali bolje je voleti Boga radi same ljubavi; a molitva
kaže: o, Gospode, ja ne tražim ni bogatstvo, ni decu, ni obrazovanost. Ako je
to Tvoja volja, ići ću iz života u život. Ali, podari mi to da mogu da te volim
bez nade u nagradu – da volim nesebično, radi same ljubavi.
·
* * *
U mojoj prirodi je da
Ga volim; i zato volim. Ne molim se ni za šta. Ne tražim ništa. Neka me postavi
gde god poželi. Moram da Ga volim radi same ljubavi. U ljubavi ne mogu da
trgujem.
·
* * *
Kako Ga obožavati?
Putem ljubavi. Treba ga obožavati kao jedinog voljenog, dražeg od svega u ovome
i u sledećem životu.
·
* * *
Gospod je velik! – On
mi neće dozvoliti da postanem licemer. A sada neka ono što je unutra izađe
napolje...
·
* * *
Bože istine, Ti budi
jedini moj vodič...
·
* * *
Bog je uvek aktivno
proviđenje, čijom silom sistemi za sistemima evoluiraju iz haosa, stvoreni da
privremeno funkcionišu i opet budu uništeni.
·
* * *
Zašto bi čovek čak i
ovde bio jadan i nesrećan, u ovoj vladavini pravednog i milosrdnog Boga?
·
* * *
Kao što razni potoci
imaju svoje izvore na različitim putanjama kojima se ljudi kreću na osnovu
svojih sklonosti, i premda se čine različitima, krivudavim ili pravim, svi oni vode
ka Tebi.
·
* * *
Posredstvom molitve
ljubav prema Bogu raste i preuzima oblik koji se naziva vrhovna devocija
(predanost). Oblici iščezavaju, rituali se udaljavaju, knjige bivaju istisnute,
kipovi, ikone, hramovi, crkve, religije i sekte, zemlje i nacije – sva ta sitna
ograničenja sama od sebe spadaju sa onoga ko upozna ovu ljubav prema Bogu.
·
* * *
Klanjati se Bogu čak
i zbog spasenja, ili bilo koje druge nagrade, podjednako je izvitopereno.
Ljubav ne zna za nagradu. Daj svoju ljubav Bogu, ali ne traži od Njega u
molitvi ništa za uzvrat.
·
* * *
Molitva je objedinjena
božanska ljubav. Kada se dosegne ovaj najviši ideal ljubavi, filozofija biva
odbačena. Ko tada da vodi računa o njoj? Sloboda, spasenje, nirvana – sve biva
odbačeno. Ko mari da postane slobodan dok uživa u božanskoj ljubavi?
·
* * *
Otkrivamo da je Isus
iz Nazareta, pre svega, istinski sin Orijenta, duboko praktičan. On nije imao
VERU u ovaj nepostojani i prolazni svet i njegovu svojinu. Nije imao potrebe da
se bakće sa knjigama, kao što je to moda na savremenom zapadu, niti da rasteže
tekstove koliko god se rastegnuti mogu.
·
* * *
Uviđamo da različite
protivrečnosti i komplikacije u svakoj RELIGIJI samo označavaju različite
stupnjeve razvoja. Svrha svih religija je ostvarenje Boga u duši. To je jedina
univerzalna religija.
·
* * *
Proučavajući
različite RELIGIJE otkrivamo da su one u suštini jedno.
·
* * *
Čovek može da bude
najgenijalniji filozof na svetu, ali dete u domenu RELIGIJE. Tek kada razvije
uzvišeno stanje duhovnosti, on može da shvati da se carstvo nebesko nalazi
unutar njega.
·
* * *
Svamiju je
postavljeno pitanje: ''Da li je Buda poučavao da je množina stvarna a ego
nestvaran, dok ortoksni hinduizam smatra Jedno za stvarno, a množinu za
nestvarnu?'' ''Da'', odgovorio je Svami. ''A ono što smo Ramakrišna Paramahamsa
i ja tome dodali je to da su Mnoštvo i Jedno ista Stvarnost, opažena istim umom
u različita vremena i sa različitim stanovištima.''
·
* * *
Zapamti! Zapamti!
Poruka Indije je uvek 'Ne duša zbog
prirode, nego priroda zbog duše!'
·
* * *
Ono što je svetu
danas potrebno je dvadeset muškaraca i žena koji se usuđuju da stanu tamo na
ulicu, i da izjave da ne poseduju ništa osim Boga. Ko će poći? Zašto bi se
čovek bojao? Ako je to tačno, šta bi još moglo da bude od značaja? A ako nije tačno, šta znače naši životi!
·
* * *
O, kako bi spokojan
bio rad onoga koji je zbilja shvatio božanstvenost čoveka! Za takvoga, nema
ničega što treba da se uradi, izuzev da se ljudima otvore oči. Sve drugo
obavlja se samo.
·
* * *
On (Šri Ramakrišna)
je bio zadovoljan da naprosto živi uzvišenim životom, a da drugima prepusti da
nađu objašnjenje!
·
* * *
''Planovi! Šeme!
Projekti!'' Svami Vivekananda bio je ozlojeđen kada mu je jedan od njegovih
učenika ponudio neki komadić svetovne mudrosti. ''Eto zašto... zapadni ljudi
nikada ne mogu da stvore religiju! Ukoliko je ikome od vas to ikada uspelo,
bilo je to samo nekoliko katoličkih svetaca koji nisu imali nikakve planove ni
šeme. Religiju nikada nisu propovedali planeri!
·
* * *
Socijalni život na
Zapadu je poput razleganja smeha; ali ispod njega se krije jadikovka. On
završava sa ridanjem. Zabava i lakomislenost samo su na površini: on je zapravo
pun tragičke napetosti. A ovde je, pak, tužno i sumorno spolja, ali ispod toga
su bezbrižnost i veselje.
Mi imamo teoriju da
je kosmos Božje ispoljavanje sebe samog iz čiste zabave, da su Inkarnacije
dolazile i živele ovde 'samo iz zabave'. Igra, sve je bila igra. Zašto je Hrist
bio razapet? Bila je to samo igra. Toliko o životu. Samo se igraj sa Gospodom.
Reci: ''Sve je ovo igra, sve je igra''. Činiš li ti išta?
·
* * *
Ubeđen sam da vođa ne
nastaje u jednom životu. On mora da bude rođen za to. Jer, teškoća nije u organizaciji
i stvaranju planova; provera, prava provera vođe nalazi se u držanju veoma
različitih ljudi na okupu duž linije njihovih zajedničkih naklonosti. A to može
da se postigne jedino nesvesno, nikada pokušavanjem.
·
* * *
Objašnjavajući
Platonovu doktrinu o Idejama, Svamiđi je rekao: ''I tako, vidite, sve je ovo
tek slabašno ispoljenje uzvišenih ideja, koje su jedine stvarne i savršene.
Negde postoji ideal za vas, a ovde je pokušaj da se on ispolji! Pokušaj je
svakako manjkav u raznim pogledima. Ipak, nastavite! Jednoga dana ćete ovaplotiti
ideal.''
·
* * *
Odgovarajući na
opasku jedne učenice koja je smatrala da bi za nju bilo bolje da se ponovo i
ponovo vraća u ovaj život i pomogne stvari i procese koji je interesuju, umesto
da stremi ka ličnom spasenju sa dubokom žudnjom da izađe iz života, Svami je
brzo uzvratio: ''To je zato što ne možeš da prevaziđeš zamisao o progresu. Ali
stvari ne postaju bolje. One ostaju takve kakve su; a mi postajemo bolji sa
promenama koje činimo u njima.''
·
* * *
U Almori je izvesni
stariji čovek, sa licem koje je izražavalo dobroćudno mekuštvo, prišao i
postavio mu pitanje o karmi. Šta da rade oni, pitao je, čija je karma da budu
svedoci toga kako moćnici ugnjetavaju bespomoćne? Svami se okrenuo prema njemu
sa začuđenim negodovanjem. ''Svašta, pa udri moćnika, naravno!'', rekao je.
''Ti zaboravljaš svoju vlastitu ulogu u toj karmi: uvek imaš pravo da se
pobuniš!''
·
* * *
''Treba li čovek da
traži povoljnu priliku za ubistvo u odbrani svoga prava, ili treba da prihvati
pouku iz Gite i nauči da nikada ne reaguje?'', pitali su Svamija. ''Ja nisam ni
za kakvu reakciju'', reče Svami, govoreći polako i sa dugom pauzom. Zatim je
dodao: ''- kad se radi o sanijasijima. Ali samo-odbrana je prava stvar za
kućevlasnika!''
·
* * *
Pogrešno je smatrati
da je uživanje svačija pobuda. Priličan broj ljudi je rođen da traga za bolom.
Obožavajmo Užas zarad njega samog.
·
* * *
Ramakrišna
Paramahamsa bio je jedini čovek koji je ikada imao smelosti da kaže da moramo
govoriti svim ljudima na njihovom vlastitom jeziku!
·
* * *
''Kako sam nekada
mrzeo Kali!'', rekao je, misleći na svoje nedoumice u prihvatanju ideala
boginje Kali. ''I sve njene metode! To je bio osnov moje šestogodišnje borbe –
to da neću da je prihvatim. Ali na kraju sam morao da je priznam i prihvatim!
Ramakrišna Paramahamsa me je posvetio Njoj, i sada verujem da me Ona vodi u
svemu što radim, i da čini sa mnom šta joj je volja... A tako dugo sam se
borio! Voleo sam ga, znate, i to je ono što me je održalo. Video sam njegovu
izvanrednu čistotu... osećao sam njegovu čudesnu ljubav... Njegovu veličinu
tada nisam dovoljno uviđao. Sve je to došlo kasnije, kada sam popustio i predao
se. U to vreme sam ga smatrao umobolnom bebom, koja stalno ima vizije i slično.
Mrzeo sam to. A potom sam i ja morao da je priznam!
''Ne, ono što me je
navelo na to je tajna koja će umreti sa mnom. U to vreme imao sam velikih
nevolja i neuspeha... bila je to prilika... Ona me je porobila. To su prave
reči: 'tvoj rob'. A Ramakrišna Paramahamsa me je poverio Njoj... Čudno! Posle
toga je živeo još samo dve godine, i veći deo tog perioda je trpeo bolove. Ni
šest meseci nije zadržao svoje zdravlje i bistrinu.
''I Guru Nanak je bio
takav, znate, tragao je za jednim učenikom kome bi preneo svoju moć. I
izostavio je celu svoju porodicu – njegova deca nisu mu ništa značila – sve dok
nije naišao na dečaka kojem ju je dao; tada je mogao da umre.
''Budućnost će,
kažeš, nazvati Ramakrišnu Paramahamsu utelovljenjem Kali? Da, mislim da nema
sumnje da je Ona oblikovala Ramakrišnino telo u svoje vlastite svrhe.
''Vidite, ne preostaje mi nego da verujem da
negde postoji ogromna Snaga koja sebe smatra za žensko, i zove se Kali i Majka...
A verujem i u Bramana... Ali, nije li uvek tako? Zar mnoštvo ćelija u telu
ne sastavljaju ličnost, mnogi moždani centri, a ne samo jedan, koji proizvode
svest?... Jedinstvo u složenosti! Upravo tako! I zašto bi bilo drugačije sa
Bramanom? To je Braman. To je Jedno. A ipak – a ipak – to su takođe i bogovi!''
·
* * *
Što sam stariji, to
mi se više čini da se sve temelji na odvažnosti, na čojstvu. To je moje novo
jevanđelje.
·
* * *
Reagujući na neka
evropska obaveštenja o kanibalizmu, kao da je to bio normalan deo života u
izvesnim društvima, Svami je napomenuo: ''To nije istina! Nijedan narod nikada
nije jeo ljudsko meso, izuzev kao religioznu žrtvu, ili u ratu, iz osvete. Zar
ne uviđate? To nije praksa društvenih životinja! To bi preseklo koren
društvenog života!''
·
* * *
Seksualna ljubav i
proizvodnja! Te stvari su u osnovi većine religija. U Indiji se one zovu
vaišnavizam, a na Zapadu hrišćanstvo. Kako su retki oni koji su se odvažili da
obožavaju Smrt ili Kali! Obožavajmo Smrt! Zagrlimo Užasno, upravo zato što je
užasno, ne zahtevajući da izgubi na snazi. Prihvatimo nesreću radi same
nesreće!
·
* * *
Tri ciklusa budizma
bila su: pet stotina godina Zakona, pet stotina godina kipova i ikona, i pet
stotina godina tantri. Ne smete da zamišljate da je u Indiji ikada postojala
religija zvana budizam sa hramovima i sveštenstvom svoga vlastitog reda! Ništa
slično tome. To je uvek bilo unutar hinduizma. Samo u jednom periodu je uticaj
Bude bio vrhovni, i to je naciju učinilo monaškom.
·
* * *
Ceo ideal
konzervativca je potčinjavanje. Vaš
ideal je borba. Shodno tome, mi smo
ti koji uživaju u životu, nikada vi! Vi stalno težite da stvari promenite
nabolje; i pre nego što se izvede milioniti deo promene, umirete. Zapadni ideal
je da se deluje; istočni da se podnosi. Savršen život bio bi čudesna harmonija
delovanja i trpljenja. Međutim, to se ne može ostvariti.
U našem sistemu je prihvaćeno
da čovek ne može da ima sve što želi. Život je podvrgnut mnogim ograničenjima.
To je ružno, a ipak ukazuje na svrhu svetlosti i snage. Naši liberali u tome
vide jedino ružnoću i nastoje da je bace ustranu. Samo što je zamenjuju nečim
jednako lošim; a novoj navici treba isto toliko vremena koliko i staroj da
pokrene svoje centre snage.
Volja se ne ojačava
promenom. Naprotiv, ona time slabi i biva porobljena. Uvek moramo da upijamo.
Volja postaje jača sa sposobnošću upijanja. A, bilo svesno ili nesvesno, volja
je jedina stvar na svetu kojoj se divimo. Indijska udovica koja se spaljuje sa
mrtvim mužem uzvišena je u očima celoga sveta, zbog volje koju ispoljava.
Sebičnost je ono što
moramo nastojati da eliminišemo. Ustanovio sam da, kad god sam učinio grešku u
životu, uvek je to bilo zato što je moja
ličnost ušla u proračun. Kada ličnost nije bila upletena, moje rasuđivanje
išlo je pravo ka cilju.
Bez ličnosti, ne bi bilo
ni religijskih sistema. Da čovek nije želeo sve za sebe, zar mislite da bi imao
sve te molitve i kultove? Nikada ne bi ni pomislio na Boga, sem možda zbog malo
veličanja tu i tamo, pred prizorom predivnog pejzaža ili nečeg sličnog. I to je
jedino stanovište koje treba da postoji. Samo slavljenje i zahvalnost. Kada bi
se samo otarasili ličnosti i sebičnosti!
Potpuno ste u zabludi
kada smatrate da je borba znak razvitka. Uopšte nije tako. Moć upijanja je
znak. Hinduizam je upravo duh upijanja. Nikada nismo marili za borbu. Naravno,
mogli smo da zadamo udarac ponekad, u odbranu naših domova! To je ispravno. Ali
nikada nismo marili za borbu zbog same borbe. Svako to mora da nauči. Zato,
neka se rase došljaka komešaju dalje! Sve će one na kraju biti uvedene u
hinduizam!
·
* * *
Sveukupnost svih
duša, ne samo ljudskih, je Personalni Bog. Volji Sveukupnosti ništa se ne može
odupreti. To je ono što poznajemo kao zakon, i što podrazumevamo pod Šivom i
Kali, itd.
·
* * *
Obožavajte Strašno!
Obožavajte Smrt! Sve ostalo je beskorisno i sujetno. Sva borba je beskorisna i
sujetna. To je poslednja pouka. Međutim, to nije kukavička ljubav prema smrti,
ni ljubav malodušnih i mlitavih, niti samoubistvo. To je dobrodošlica snažnog
čoveka koji je sve izmerio i ispitao do samoga dna i zna da ne postoji
alternativa.
·
* * *
Ne slažem se ni sa
kim od onih koji mojem narodu vraćaju svoje praznoverje. Poput egiptologovog
interesovanja za Egipat, lako je imati zanimanje za Indiju koje je sasvim
sebično. Čovek može da žudi da ponovo vidi Indiju iz svojih knjiga, svojih
studija, svojih snova. Moja nada je da ću ponovo videti najsnažnije misli te
Indije, potkrepljene snažnim mislima ovoga doba, isključivo na prirodan način.
Nova etapa mora da bude rastenje iznutra.
Zato ja propovedam
jedino Upanišade. Ispitajte, i ustanovićete da nikada nisam citirao ništa osim
Upanišada. A i od njih samo tu Jednu ideju, snagu. Srž Veda i Vedante i svega
leži u toj jednoj reči. Budina doktrina bila je ne-opiranje, ne-povređivanje.
Ali mislim da je ovo bolji način podučavanja iste stvari. Jer, u pozadini
ne-povređivanja leži grozna slabost. Slabost je to što začinje ideju otpora. Ja
ne pomišljam ni na kažnjavanje ni na bežanje od kapi morskoga mlaza. To je za
mene ništavno. Ali za komarca bi to bila ozbiljna stvar. Svako povređivanje bih
doživeo nalik tome. Snaga i neustrašivost. Moj vlastiti ideal je da svetac
kojeg su ubili u Mutiniju i koji je prekinuo svoje ćutanje, kada je proboden do
srca, kaže: 'I ti si On!'
Ali, možete zapitati:
'Koje je Ramakrišnino mesto u ovoj šemi?'
On je metod,
izvanredni nesvesni metod! On nije razumeo samoga sebe. Nije znao ništa o
Engleskoj ni o Englezima, izuzev da su bili nastran narod s one strane mora.
Bez obzira na to, proživeo je izvanredan život: a ja se bavim značenjem. Nikada
ni reči osude ni za koga! Jednom sam napao jednu od naših sekti čarobnjaka.
Besneo sam tri sata, a on je ćutke slušao. 'Pa, eto', rekao je stari kada sam
završio, 'valjda svaka kuća sme da ima svoje zakulisne radnje. Ko zna?'
Do sada je velika
greška naše indijske religije ležala u tome što ona zna za samo dve reči:
odricanje i mukti (oslobođenje). Jedino mukti! Ništa za porodičnog čoveka!
Međutim, upravo su to
ljudi kojima želim da pomognem. Jer, nemaju li sve duše isti kvalitet? Nije li
cilj svih nas isti?
I zato snaga mora
naciji da dođe kroz obrazovanje.
·
* * *
Purane (vrsta svetih
knjiga) je Svami shvatao kao nastojanje hinduizma da uzvišene ideje dovede na
vrata masa. Postojao je samo jedan um u Indiji koji je naslutio ovu potrebu, um
Krišne, verovatno najistaknutijeg čoveka koji je ikada živeo.
Svami je izjavio:
''Time je stvorena religija koja završava u obožavanju Višnua, kao očuvanja
života i životnog zadovoljstva, vodeći ka spoznaji Boga. Naš poslednji pokret,
ćetanjizam, sećate se, zalagao se za uživanje. U isto vreme, đainizam
predstavlja drugu krajnost, lagano uništavanje tela samo-mučenjem. Otuda možete
videti da je budizam reformisani đainizam; upravo u tome je smisao Budinog
napuštanja društva pet isposnika. U Indiji u svakoj epohi postoji krug sekti
koje predstavljaju svaki prelazni stepen fizičke prakse, od krajnosti
samo-mučenja do krajnosti viška i neumerenosti. I u toku svakog perioda uvek će
se razviti metafizički krug, koji predstavlja ostvarenje Boga pomoću svakog od
tih prelaznih stupnjeva, od toga da se čula koriste kao instrumenti pa do
opozivanja čula. Hinduizam kao da se uvek sastoji od dve kontra-spirale, koje
upotpunjuju jedna drugu, oko samo jedne osovine.
'Da', tvrdi
vaišnavizam, 'to je u redu – ta silna ljubav prema ocu, prema majci, prema
bratu, mužu, ili detetu! To je u redu, ali samo ako ćete smatrati da je Krišna
dete, i kada mu dajete hranu da hranite Krišnu!' To je bio uzvik Ćetanje:
'Obožavaj Boga putem čula', suprotan
vedantičkom poviku: 'Obuzdaj čula! Suzbij čula!'
Ja vidim da je Indija
mlad i živ organizam. Evropa je mlada i živa. Nijedna od njih nije stigla do
tog stepena razvoja da možemo bezbedno da kritikujemo njene institucije.
Postoje dva velika eksperimenta, od kojih nijedan nije dovršen. U Indiji imamo
socijalni komunizam, sa svetlošću advaite – što će reći, duhovnog
individualizma – koja se kreće po njemu i oko njega; vi u Evropi ste socijalni
individualisti, ali vaše mišljenje je dualističko, dakle duhovni komunizam.
Tako se jedno društvo sastoji od socijalističkih ustanova ograđenih
individualističkim mišljenjem, dok se drugo sastoji od individualističkih
ustanova ograđenih komunističkom mišlju.
Mi moramo da
pomognemo indijski eksperiment takav kakav je. Pokreti koji ne nastoje da
pomognu stvari takve kakve su nisu od koristi. U Evropi, na primer, poštujem
brak isto koliko i vanbračni život. Nikada nemojte da zaboravite da čoveka čine
velikim i savršenim i njegove mane isto kao i njegove vrline. Zato ne treba da
težimo da ukrademo naciji njen karakter, čak i ako bi moglo da se dokaže da je
taj karakter bio sav od mana.
·
* * *
Uvek možete slobodno
da kažete da je kip ili ikona Bog. Greška koju morate da izbegavate je da
mislite da je Bog ikona ili kip.
·
* * *
Svami je bio pozvan
jednom prilikom da osudi fetišizam Hotentota. ''Ne znam'', odgovorio je, ''šta
je to fetišizam!'' Tada mu je na brzinu pružena jeziva slika objekta koji je
naizmenično obožavan, tučen, i kojemu se odaje hvala. ''Ja radim to isto!'',
uzviknuo je na to. ''Zar ne vidite'', nastavio je trenutak kasnije, oštro
negodujući na nepravdu učinjenu poniznima i sirotima, ''zar ne vidite da nema
fetišizma? Ah, vaša su srca pokradena, pa ne možete da vidite da je dete u
pravu! Dete vidi ličnost svuda. Znanje nam otima dečje viđenje. Ali na kraju,
pomoću višeg znanja, ponovo ga zadobijamo. Dete povezuje živuću snagu sa
stenama, prućem, drvećem i ostalim. A zar iza njih ne stoji živuća Snaga? To je
simbolizam, a ne fetišizam! Zar ne
možete to da uvidite?''
·
* * *
Jednoga dana ispričao
je priču o Satjabaminom žrtvovanju i kako je reč ''Krišna'', napisana na listu
papira i bačena na kantar, postigla da lično Krišna, na drugoj strani, šutne
vagu. ''Ortodoksni hinduizam'', počeo je, ''smatra da je šruti, zvuk, sve. Stvar je tek slabašno ispoljenje
prethodno postojeće i večne ideje. Zato je ime
Božje sve: sam Bog je tek objektivizacija te ideje u večnome umu. Tvoje
vlastito ime je beskrajno savršenije od tvoje ličnosti! Ime Božje odličnije je
od Boga. Pazite šta govorite!''
·
* * *
Ne bih obožavao čak
ni grčke bogove, zato što su bili odvojeni od čovečanstva! Treba obožavati samo
one koji su nalik nama, ali uzvišeniji. Razlika između bogova i mene mora biti
jedino razlika u stepenu.
·
* * *
Kamen padne i zgnječi
crva. Odatle izvodimo zaključak da svaki kamen, padajući, gnječi crva. Zašto
tako momentalno iznova primenjujemo opažanje? Iskustvo, neko reče. Ali,
pretpostavimo da se to dešava prvi put. Bacite bebu uvis, i ona zaplače.
Iskustvo iz prošlih života? Ali zašto je primenjeno na budućnost? Zbog toga što
postoji stvarna veza između određenih stvari, prožimanje, a na nama je jedino da pazimo da se kvalitet niti
preklapa, niti da bude neodgovarajući za dotični slučaj. Od ovog razlikovanja
zavisi čitavo ljudsko znanje.
Što se tiče zabluda, moramo
da upamtimo da neposredno opažanje može biti dokaz samo ukoliko su sredstvo,
metod i postojanost opažaja očuvani čistima. Bolest ili emocija imaće za
posledicu ometanje opažanja. Stoga je čak
i neposredno opažanje tek jedan oblik zaključivanja. I zato je svako ljudsko
znanje nepouzdano i može da bude pogrešno. Ko je istinski svedok? Istinski
svedok je onaj za koga je ono što je izrečeno neposredno opažanje. Zbog toga su
Vede istinite, pošto se sastoje od svedočanstava merodavnih osoba. Međutim, da
li je ova moć opažanja bilo čija osobitost? Ne! Imaju je i Riši, i Arijan, i varvarin.
Savremeni Bengal
smatra da je svedočenje samo poseban slučaj neposrednog opažanja, i da su
analogija i sličnost sa rasuđivanjem samo loša zaključivanja. Stoga, od savremenih
dokaza postoje samo dva, direktni opažaj i zaključivanje.
Jedna grupa ljudi
daje prednost spoljnoj manifestaciji, a druga unutarnjoj ideji. Šta je
prethodilo, ptica jajetu ili jaje ptici? To je problem za koji ne postoji
rešenje. Ostavi se toga! Beži iz maje!
·
* * *
Zašto da brinem i ako
ceo svet iščezne? Prema mojoj filozofiji to bi bila odlična stvar! No, zapravo,
sve što je protiv mene na kraju mora da bude uz mene. Nisam li ja Njen vojnik?
·
* * *
Da, moj je vlastiti
život rukovođen entuzijazmom izvesne uzvišene ličnosti, pa šta onda? Inspiracija
nikada nije bila isceđena u svet kroz jednog čoveka!
Tačno je da verujem
da je Ramakrišna Paramahamsa bio nadahnut. Ali i ja sam nadahnut. I vi ste
nadahnuti. I vaši sledbenici će biti; i njihovi posle njih; i tako do kraja
vremena!
Zar ne shvatate da je
doba ezoteričnog tumačenja okončano? Bilo to dobro ili loše, to vreme je
nestalo da se nikada ne povrati. U budućnosti, istina se mora otvoriti prema
svetu!
·
* * *
Buda je učinio
sudbonosnu grešku time što je mislio da ceo svet može da bude podignut na nivo
Upanišada. Jer, lični interesi su sve pokvarili. Krišna je bio razboritiji,
zato što je bio veštiji i prepredeniji. Ali Buda nije bio ni za kakve
kompromise. Svet je u prošlosti video čak i Avatara upropašćenog kompromisom,
mučenog na smrt zbog potrebe za priznanjem, i izgubljenog. Ali, Buda bi bio
slavljen kao Bog još za života, širom Azije, za jedan trenutak kompromisa.
Njegov odgovor je bio samo: 'Budastvo je postignuće, ne ličnost!' Vaistinu On
beše jedini čovek na svetu koji je uvek bio potpuno razuman i duševno zdrav, jedini
duševno zdrav čovek koji se ikada rodio!
·
* * *
Ljudi na Zapadu rekli
su Svamiju da bi veličina i slava Bude bili atraktivniji da je bio razapet! On
je to žigosao kao ''rimsku svirepost'', i istakao: ''Najniža i najzverskija
sklonost je prema akciji. Zbog toga će svet uvek voleti epove. Srećom po
Indiju, međutim, ona nikada nije stvorila jednog Miltona, sa njegovim
'skakanjem naglavce u ogromnu provaliju'! Sve je to bilo izmenjeno nabolje sa
nekoliko redaka Brauninga! Ta epska žestina je bila ono što je privlačilo
Rimljane. Raspinjanje na krst je bilo to što je pronelo hrišćanstvo kroz svet
Rimskog carstva. Da, da! Vi zapadnjaci želite akciju! Niste u stanju da primetite poeziju svakog prostog malog
događaja u životu! Može li biti veće lepote od one iz priče o mladoj majci koja
je došla kod Bude sa svojim mrtvim sinčićem? Ili epizoda sa kozama? Vidite,
Uzvišeno Odricanje nije u Indiji bilo ništa novo!... Ali posle nirvane, okrenite se prema poeziji!
''Vlažna je noć, i on
stiže do pastirove kolibe i pribija se uza zid ispod strehe sa koje curi voda.
Kiša lije i sve je jači vetar.
''Unutra, pastir ga
kroz prozor spazi i pomisli: 'Ha, ha! Žuta odoro, ostani tu! Za tebe je i to
dobro!' I počinje da peva. 'Stoku sam smestio, i vesela vatra gori. Žena mi je
na sigurnom, a deca slatko spavaju! Izlivajte se stoga, ako vam je volja,
oblaci, noćas!'
''A Buda spolja
uzvraća: 'Um mi je obuzdan; sva su mi čula sabrana; srce mi je nepokolebljivo.
Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noćas!'
''Pastir će na to:
'Njive su požnjevene, i seno je smešteno u ambar. Potok je bujan, a drumovi
neoštećeni. Izlivajte se stoga, ako vam je volja, oblaci, noćas!'
''I tako se to
nastavlja, dok na kraju pastir ne ustane, pogružen i začuđen, i ne postane
sledbenik.
''Ili, ima li išta
lepše od berberinove priče?
Sveti je prošao pored moje kuće,
moje kuće – berberinove!
Potrčao sam, ali On se okrenuo i sačekao me,
sačekao mene –
berberina!
Rekoh: 'Mogu li da govorim, Gospode, sa Tobom?'
A On reče: 'Da!'
'Da!' meni –
berberinu!
Pa rekoh: 'Da li je nirvana za ovakve kao ja?'
A On reče: 'Da!'
Čak i za mene
– berberina!
Pa rekoh: 'Mogu li da idem za Tobom?'
A On reče: 'O, da!'
Čak i ja –
berberin!
Onda upitah: 'Mogu li da ostanem, Gospode, u tvojoj
blizini?'
A On reče: 'Možeš!'
Reče to baš meni
– sirotom berberinu!''
·
* * *
Upadljiva tačka
kontrasta između budizma i hinduizma nalazi se u činjenici što je budizam
objavio: 'Spoznaj sve kao iluziju', dok je hinduizam rekao: 'Spoznaj da je
unutar iluzije ono Stvarno.' O tome kako
to valja učiniti, hinduizam se nikada nije drznuo da proglasi nekakav strog
zakon. Budistička zapovest može da se sprovede samo putem monaštva;
hinduistička može da se izvrši u bilo kojim životnim okolnostima. Sve su one
putevi ka Jedinom Stvarnom. Jedan od najviših i najsjajnijih iskaza Vere
stavljen je u usta kasapina, i propovedan naredbama udate žene sanijasiju. Tako
je budizam postao religija monaškog reda, ali hinduizam je, uprkos svome
veličanju monaštva, uvek ostao religija odanosti dužnosti, kakva god da je, kao
staze kojom čovek može da stigne do Boga.
·
* * *
''Iznesite pravila za
svoju grupu i formulišite svoje ideje'', rekao je Svami, baveći se monaškim
idealom za žene, ''i stavite u to malo univerzalizma, ako ima mesta za to.
Samo, upamtite da u celome svetu nema više od pola tuceta ljudi koji su spremni
za to! Mora da bude mesta i za sekte, kao i za izdizanje iznad sekti. Moraćete
da proizvedete svoja vlastita oruđa. Uobličite zakone, ali na takav način da,
kada su ljudi spremni da funkcionišu bez njih, mogu da ih razbiju nadvoje. Naša
originalnost leži u kombinovanju besprekorne slobode sa besprekornim
autoritetom. A to se može postići čak i u monaštvu.
·
* * *
Dve se različite rase
mešaju i spajaju, i iz njih nastaje jedna snažna osobita vrsta. Ona nastoji da
se sačuva od primesa, i tu možemo da posmatramo stvaranje kaste. Pogledajte
jabuku. Najbolji su primerci proizvedeni ukrštanjem; no, kada su jednom
ukršteni, nastojimo da očuvamo podvrstu netaknutom.
·
* * *
Spominjući
obrazovanje devojčica u Indiji, rekao je: ''U bogosluženju svakako morate da
koristite kipove i ikone. Ali možete da ih menjate. Kali ne mora uvek da bude u
jednom položaju. Podstičite svoje devojčice da razmišljaju o novim načinima
Njenog prikazivanja. Imajte sto različitih doživljavanja Sarasvati (boginja
mudrosti). Neka crpu i modeluju i slikaju vlastite ideje.
''U kapeli, krčag na
najnižem stepeniku oltara mora da bude pun vode, a svetla u velikim tamilskim
svetiljkama moraju stalno da gore. Ukoliko, dodatno, može da se organizuje
održavanje neprekidnog bogosluženja, ništa ne može da bude više u skladu sa
hinduističkim osećanjem.
''Međutim, ceremonije
koje se koriste moraju da budu vedske. Mora da postoji vedski oltar, na kojem
će se u vreme službe Božje zapaliti vedska vatra. I deca treba da budu prisutna
da učestvuju u službi obrednog pranja. To je ritual koji bi polagao pravo na
poštovanje čitave Indije.
''Okupite sve vrste
životinja oko sebe. Krava je odlična za početak. Ali imaćete i pse i mačke i
ptice i ostalo. Neka deca imaju vreme kada odlaze da ih nahrane i staraju se o
njima.
''Zatim, postoji i
žrtva znanja. To je najlepše od svega. Znate li da je u Indiji svaka knjiga
sveta, ne samo Vede, već i engleske i muslimanske knjige takođe? Sve su svete.
Obnovite stare
veštine. Naučite svoje devojčice oblikovanju voća uz pomoć otvrdlog mleka.
Prenesite na njih veštinu umetničkog kuvanja i šivenja. Neka nauče da slikaju,
fotografišu, isecaju dizajne od hartije, kao i filigranske radove u srebru i u
zlatu, i vezenje. Gledajte da svaka zna nešto čime može da zaradi za život u
slučaju nužde.
''I nikada ne
zaboravite Čovekoljublje! Zamisao o humanitarističkom obožavanju čoveka nalazi
se u jezgru Indije, ali nikada nije bila dovoljno prilagođena i usavršena. Neka
je vaši učenici razviju. Napravite od nje poeziju i umetnost. Da, svakodnevno
klanjanje pred stopalima prosjaka, posle kupanja i pre obeda, bilo bi izvrsno
praktično obučavanje srca i ruke zajedno. Nekih dana, pak, možete da se
klanjate deci, svojim sopstvenim učenicima. Ili možete da pozajmite malu decu i
da ih negujete i hranite. Šta mi je to rekla Matađi (Tapasvini Matađi,
osnivačica Mahakali Patasale u Kalkuti)? 'Svamiđi! Meni niko ne pomaže. Ali, ja
se klanjam ovim svetima, i oni će me dovesti do spasenja!' Vidite, ona smatra
da služi Umu (boginju, suprugu Šive) u kumari (devojčici) i to je predivna
misao da se sa njom započne škola.''
·
* * *
Ljubav je uvek
ispoljavanje sreće. I najmanja senka bola koja padne na nju znak je telesnosti
i sebičnosti.
·
* * *
Zapad smatra da se
brak sastoji od svega što je izvan zakonite veze, dok je u Indiji on zamišljen
kao spona koju društvo obavija oko dvoje ljudi da ih ujedini za sva vremena. To
dvoje moraju da se venčavaju, hteli to oni ili ne, iz života u život. Svako od
njih zadobija polovinu odlika i zasluga onog drugog. I, ako izgleda da je jedno
od njih u ovome životu beznadežno zaostalo iza drugog, na tom drugom je samo da
čeka i pobedi vreme, dok ga ona ili on ponovo ne sustigne!
·
* * *
Svest je samo opna
između dva okeana, podsvesnog i nadsvesnog.
·
* * *
Ne mogu da verujem
svojim ušima kada slušam koliko zapadnjaci govore o svesti! Svest? Kakve veze
ima svest! Ona je ništa ako se uporedi sa neizmernim dubinama podsvesti i
visinama nadsvesti! U tome se ne mogu prevariti, pošto sam video kako
Ramakrišna Paramahamsa za deset minuta izvlači iz čovekovog podsvesnog uma
čitavu njegovu prošlost, i na osnovu toga određuje njegovu budućnost i njegove
snage!
·
* * *
Sve su to (vizije i
slično) sporedne stvari. To nije prava joga. To može da bude od izvesne koristi
u posrednom dokazivanju istinitosti naših izjava. Čak i letimičan blesak pruža
veru da postoji nešto iza grube materije. Štaviše, oni koji troše vreme na
takve stvari srljaju u velike opasnosti.
Psihički razvitak je granično pitanje! Nikada ne može biti
nikakve sigurnosti ni stabilnosti znanja dosegnutog pomoću njega. Zar nisam
rekao da je to 'granično pitanje'? Granična linija stalno se pomera!
·
* * *
Na advaitskoj strani
se smatra da duša niti dolazi niti odlazi, i da su sve ove sfere ili slojevi
univerzuma samo mnogi raznovrsni proizvodi akaše (prostor, peti element) i
prane. Najniža, odnosno najzgusnutija je solarna sfera, koja se sastoji od vidljive
vasione, u kojoj se prana javlja kao fizička sila, a akaša kao opipljiva
materija. Sledeća se zove lunarna sfera, koja okružuje solarnu. To uopšte nije
mesec, nego boravište bogova; što će reći, prana se u njoj pojavljuje kao
psihičke sile, a akaša kao tanmatre ili fine čestice. Iza ovoga je električna
sfera; to je stanje neodvojivo od akaše, i teško da možete precizirati da li je
elektricitet sila ili materija. Sledeća je Bramaloka, u kojoj nema ni prane ni
akaše, nego su obe integrisane u građu uma, prvobitnu energiju. Ovde – pošto
nema ni prane ni akaše – điva čitav univerzum kontemplira kao samašti ili
ukupnu sumu mahata ili uma (tj., suštinske i izvorne matrice svesti). Ovaj se
pojavljuje kao Puruša, apstraktna Univerzalna Duša, ali još ne Apsolut, jer još
uvek postoji mnogostrukost. Iz ovoga điva konačno pronalazi to Jedinstvo koje
je svrha i kraj. Advaitizam kaže da su ovo vizije koje se uzastopno pojavljuju
pred đivom, koja sama po sebi ni ne dolazi ni ne odlazi, i da je na isti način i
ova sadašnja vizija bila projektovana. Projekcija (srišti) i rastakanje moraju da
se dešavaju u istom poretku, samo što jedno znači kretanje unazad a drugo
ispoljavanje.
''E sada, pošto svaka
jedinka može da vidi samo svoj vlastiti univerzum, taj je univerzum stvoren sa
njenim robovanjem i odlazi sa njenim oslobođenjem, premda ostaje za druge koji
su u ropstvu. Naziv i oblik sačinjavaju univerzum. Talas u okeanu je talas samo
utoliko što je ograničen imenom i oblikom. Ako talas opadne, on je okean, ali taj
naziv-i-oblik je smesta zauvek iščezao, tako da naziv i oblik talasa nikada ne
mogu da opstanu bez vode koju su oblikovali u talas. A ipak, naziv i oblik sami
po sebi nisu bili talas; oni momentalno umiru uvek kada se on vrati u ostalu
vodu, dok drugi nazivi i oblici dalje žive u vezi sa drugim talasima. Ovaj
naziv-i-oblik zove se maja, a voda je Braman. Talas sve vreme nije bio ništa
drugo do voda, mada je kao talas imao naziv i oblik. Ali, pošto se naziv i
oblik nikada ne mogu da budu zasebni, ne može se reći ni da postoje. A ipak
nisu nula. Ovo se zove maja.
·
* * *
Ja sam sluga slugu
Budinih slugu. Ko je ikada postojao nalik njemu? – Gospodu – koji nikada nije
izveo nijednu akciju zbog sebe – sa srcem koje je obgrlilo ceo svet! Toliko
ispunjen samilošću da bi – princ i monah – dao svoj život da spase jedno jare!
Toliko ispunjen ljubavlju da je žrtvovao sebe zbog gladi tigrice! – i zbog
gostoprimstva parije (izopštenika iz društva) i blagoslovio ga! I on je došao u
moju sobu kada sam bio dečak, i pao sam pred njegova stopala! Jer sam znao da
je to bio Gospod lično!
·
* * *
On (Šuka) je idealni
Paramahamsa. Njemu je jedinom među ljudima bilo dato da ispije šaku vode iz
nepodeljenog Okeana Sat-Ćit-Anande – Postojanja, Znanja, i Blaženstva Apsoluta!
Većina svetaca umre čuvši samo tresak njegovih talasa o obalu. Tek poneki ima i
viđenje, a još su ređi oni koji Ga okuse. Ali on je pio iz Mora Blaženstva!
·
* * *
Kakva je to ideja o
bakti bez samoodricanja? To je krajnje pogubno.
·
* * *
Ne klanjamo se ni
bolu ni užitku. Težimo da kroz oba dođemo do onoga što ih nadmašuje.
·
* * *
Šankaračarja je
uhvatio ritam Veda, narodnu kadencu. Zapravo, uvek zamišljam da je imao neku
viziju kao što je moja kada je bio mlad, i da je na taj način povratio drevnu
muziku. U svakom slučaju, čitavo njegovo životno delo nije ništa drugo do treperenje
lepote Veda i Upanišada.
·
* * *
Iako je ljubav majke
po mnogo čemu uzvišenija, ipak ceo svet doživljava ljubav muškarca i žene kao
model odnosa duše prema Bogu. Ništa drugo
nema tako ogromnu idealizujuću snagu. Voljeno biće stvarno postaje ono što
se zamišlja da jeste. Ova ljubav preobražava svoj objekt.
·
* * *
Da li je tako lako
biti Đanaka – sedeti na prestolu potpuno nevezan, nimalo ne mareći za bogatstvo
ili slavu, za ženu ili dete? Na Zapadu su mi listom tvrdili da su stigli do
toga. Sve što sam mogao da kažem bilo je: 'Takvi velikani nisu rođeni u
Indiji!'.
·
* * *
Nikada nemojte da
zaboravite da kažete sebi i da poučite svoju decu: kolika je razlika između
svica i buktećeg sunca, između beskrajnog okeana i barice, između zrna slačice
i planine Meru, tolika je i razlika između domaćina i sanijasina!
Sve je bremenito
strahom: jedino je odricanje neustrašivo.
Neka su blagosloveni
čak i lupeški sadui i oni koji nisu uspeli da sprovedu svoje zavete, pošto su i
oni posvedočili svoj ideal i tako su u izvesnoj meri uzrok uspeha drugih!
Neka nikada, nikada
ne zaboravimo naš ideal!
·
* * *
Čista je reka koja
teče, čist je monah koji se kreće!
·
* * *
Sanijasi koji pomisli
na zlato, poželevši ga, izvršava samoubistvo.
·
* * *
Šta se mene tiče da
li je Muhamed bio dobar čovek, ili
Buda? Obezbeđuje li taj oltar moju dobrotu ili grešnost? Budimo dobri radi nas
samih, na našu vlastitu odgovornost.
·
* * *
Vi se u ovoj zemlji
tako bojite da ne izgubite svoju in-di-vid-u-al-nost! Ali avaj, pa vi još niste
ni postali individue. Kada spoznate svoju celokupnu prirodu, postići ćete svoju
istinsku individualnost, ne pre toga. Još nešto stalno slušam u ovoj zemlji, a
to je da treba da živimo u harmoniji sa prirodom. Zar ne znate da je svaki
ikada ostvareni napredak u svetu bio učinjen pokoravanjem prirode? Moramo da
odolimo prirodi u svakom trenutku ako hoćemo da ostvarimo ikakav napredak.
·
* * *
U Indiji mi govore da
ne treba da podučavam Advaita Vedantu masama; ali ja tvrdim da mogu da navedem
čak i dete da je razume. Ne možete prerano početi da podučavate najviše duhovne
istine.
·
* * *
Što manje čitate, to
bolje. Čitajte Gitu i druga vredna dela o Vedanti. To je sve što vam treba.
Sadašnji sistem obrazovanja je potpuno pogrešan. Um je prenatrpan činjenicama
pre nego što je upućen kako da misli. Prvo treba podučavati obuzdavanje uma.
Kada bih kojim slučajem ponovo trebao da prođem kroz školovanje i kada bih se
ja pitao, prvo bih naučio da ovladam svojim umom, a zatim da prikupljam
činjenice ako mi trebaju. Ljudima treba mnogo vremena da nauče stvari zato što
ne mogu po volji da koncentrišu svoje umove.
·
* * *
Ukoliko dođu loša
vremena, pa šta onda? Klatno mora da se ljulja nazad na drugu stranu. Ali to nije
ništa bolje. Stvar je u tome da ga se zaustavi.
