subota, 21.04.2007.
Kako me pregazio Oliver Dragojević
Sve nešto Porin, koncerti, zvijezde, šušur... Ma, šipak. Kad oćeš zabavu napraviš je sam. Ne čekamo mi da nam zabava dođe. Edita i ja napustile teren i otišle na dekontaminaciju od nazovi zabave. I pravac - autići. E, to se zove ludnica. Ma šta dječja posla? Ismijali smo se toliko da smo zaključili da nam jedino novaca fali. Ovde bi se non-stop muvali i trošili na sve te sadržaje. Sudarali smo se non-stop, pa ko šta zaradi. Bilo je još par ekipa i sve su spremno prihvatile surova pravila na terenu. Krajnji rezultat je bio modrica na kolinu i krvavi podljev na natkoljenici.  (Edita u suludoj vožnji. Ma koja F1?!) Sve su to pratili fotografi. Znaju oni prepoznat zvijezde. Totalna gužva. Ovo smo prije mogli gledat samo u američkim filmovima. Samo je bljeskalo. A oni se gurali za uvatit pravi kut snimanja.  (Eminentni fotografi u Makarskoj budno prate sve događaje i usput se i sami zabavljaju) Hm, malo mi se ipak pomišalo od pustih zbivanja. Kad bolje razmislim fotografe sam "ulovila" na djelu ipak na jednom drugom događaju. Zapravo je ovo scena iz Pink Pantera di je otvorena izložba fotografija Livia Andrijića pod nazivom "Carpe Diem 2". Motivi su uglavnom poznate osobe uslikane u nekim neobičnim pozama, trenucima i ponašanjima.  (Gradonačelnik Siniša Srzić, koji je priznao da je toga dana bilo malo previše koktela i drugih pića, s autorom izložbe. Svi su čuli kad je obećao da će makarski fotrografi dobit svoj prostor za rad i izlaganje. Hm, obećao... Ima ona stara "obećanje, ludom radovanje"). A nisu svi trčali na špicu. Neke znane face odlučile su proćakulat na klupi na rivi. Glazbeni kritičar Dražen Vrdoljak i kazališni redatelj Krešimir Dolenčić su imali male noćne razgovore pod krošnjom murve ispred kina (ili onoga što je od njega ostalo, koje li ironije da sjednu baš tu)  (Poznati kritičar i redatelj nisu imali ništa protiv fotografiranja u ovako ležernom izdanju) Bilo je to nešto prije koncerta Cubisma. Počeli su sa svojom verzijom stare dobre stvari Deep Purplea "Smoke on the water". Mario Igrec razvalio je rif na onoj svojoj električnoj gitari. Vao! Masa je poludila. Kako je ta pisma zapravo nastala?! Deepovci su došli u Montreaux u Švicarskoj snimit live album, a Frank Zappa je tada upravo imao koncert. Jedan fan se igrao signalnim pištoljem i izbio je požar. Zappa je na mikrofon objavio da je požar i da svi bez panike napuste dvoranu. Budući da se Zappa uvik sprda na koncertima nitko mu nije povirova. A onda je dreknio: "Budale, požar je" i šmugnio s bine. E, tada je nastala strka. I to je bila inspiracija Deepovcima da naprave ovu stvar. Budući da znamo kako Cubismo izgleda na bini, neću ih instalirat na ovaj post. Zanimljiviji su bili neki domaći performeri. Radalj, Talaja, Montana i "master mind" Marinović. A ljudi moji, ludih tipova. Da je bar više takvih.  (Lude sedamdesete pale su i na makarskim ulicama. Cure su otkidale...) Zvijezde među nama su rođene. I onda je počelo.... "Svi se samo njišu i ubrzano dišu, aha, aaahhhaaaa..." Ahaaaaaaaaa  (Jedna Maja, makarska gošća (bolje reći Miličina), samo za Porin, molit ću lijepo, dobro se zabavljala. Pozdrav Majo, nadam se da ćemo se uskoro opet vidit. Volim ljude s kojima mogu komunicirat i dobro se ismijat, a vidim ih prvi put u životu. Na istoj valnoj dužini....) Ništa bez pijanih unproforaca, ragbijaša, gay parade ili šta su već bili ovi koji su se ovako povaljali po podu. Neću reć "ko prave muške svinje" jer bi to bio ženski šovinizam koji ja ne priznajem i koji apsolutno nema smisla. Nismo ih ni pitali niti nas je zanimalo šta imaju za reć. Ali zato ono što su pokazali nije moglo ostat nezabilježeno. Pa će neko reć da smo mi ovaki i onaki. Pogledajte post '50+' od 19.04. pa ćete vidit da smo presamokritični i da ne znamo cijenit sebe. A šta onda očekujemo da će drugi mislit o nama?!  (Gomilaaaaaaaaa.... Ovo smo znali napravit samo ponekad u srednjoj školi. Jao onome ko prvi padne, hahahaha) Kao pandan tome na Marineti je bilo viška estrogena na šanku. Živo meso je zavrtilo pred nalivenim muškim glavama. A sve je to "priroda i društvo" koje se stoljećima ne mijenja pa čemu sada tražit dlaku u jajetu?! Fešta je fešta.... A meso meso. Sirovo!  I još kad su skužile da fotoaparat bljeska... Reklama je reklama, ma koliko mi šutjeli o tome.  A onda su se i neki muški egzemplari odlučili na pet minuta slave...  Jutro poslije (zvuči ko reklama za neke tablete). Hladno pivo je održalo promociju i potpisivanje novog albuma "Knjiga žalbe" u knjižari u Mercesu. Jedan od novih hitova je "Nije sve tako sivo". I nije. Lagano s pivom u ruci pod suncobranom ispred kafića. Toni Mladinov bi se mogao prodat za člana benda. Ima sve potrebne atribute. Dobar glas, par kila viška, ćelav je i voli pivu. Sve što se u bendu traži.  (Hladno pivo u idealnim uvjetima. U Zagrebu su... a s pogledom na more. Pa di ćeš bolje?! Naravno, ovde je riječ o kafiću "Zagreb". U čast HP-u mogli bi stol G-6 nazvat Gajnice.) I za kraj susret sa starim morskim vukom. Prođe Oliver i kaže "Zgazio sam te". Vratim: "Ni prvi ni zadnji, ali važno da ne ostavlja tragove". Radilo se samo o kotačićima njegova kufera. Ne znam kako smo uspili budući da je cesta široka, i na njoj samo nas troje. Izmijenimo par riječi dok on sa suprugom ulazi u hotel "Meteor". Jednom smo ušli u neku priču koju je netko na vrijeme zaustavio. Srećom. Oliver je ostao zvijezda, a ja pristojna. Svi sretni. Nikad se neću pomirit s nekim stvarima da živim devet života... I nemoj ti meni "dušo" ni "zlato"...  (Oliver sa suprugom prije nego će ući u hotel "Meteor") |
