massal
16.12.2025., utorak
Najljepsa ljubvna pisma..
|
''..Lagala bih kada bih rekla da me ne interesuje kuda se tvoja rec zeljama zaputi jer gde god da se ti uputis svaki tvoj korak svetlost sama pronadje, pa zamisli onda kolika je radost kad ti se ja tek obradujem kad vidim da ka meni su vrhovi cipela tvojih okrenuti..i ne pricaj mi sada o zimi...nije jos vreme, bice kade i za to, znam .. ljubavi draga, srce moje milo, ne znam sta mi teze pada, dal ovo sto s pocetka nosim u grudima ili ono sto u njima ostane da uveca se jos vecma kad procitam i tvoje osecaje..ima da prepuknem, kao da sam po kicmi za sve unazad dobila, ima da dobijem infarkt jer za podneti ovo isuvise slabo je da vidi kako je krenulo ovo da se rasplice medju nama..necu, salim se..ali osecaj je istinski blizak tome..nikad nikog tako nisam ljubila niti cu.. ali ne, necu da ti pricam o tome! kasno je za to sada i kukavicki..naravno da bih ti sve pricala, to i radim i nije mi tesko jer mi je potrebno i zelim to, mogla bih ovako dok je sveta i veka, ali znam da te time opterecujem samo, oprosti mi,.previse je jaka snaga ovog potisnutog poljupca,.. obicno samo cutim kada drugi pricaju kako su u ljubavi posesivni, pravim se da ne znam sta je to, od kada me samo prekorno ispod oka pogledaju kad te kroz uzdah spomenem ja samo spustim glavu, previse sam ocajna bila sto te nemam, jadala sam im se da su mi te zabranili...nemam prava.. pokusavam da precutim da dok gledam u Kerubine Rafaelove vidim te negde u ocima njihovim kako me pitas da li sam svesna da me volis jos uvek, a oni, oni imaju najnezniji pogled na svetu, skromnoscu svojom precistom nateraju me da sklopljenim ocima, jedinim vidom svojim pronadjem te kako zamisljen si na njegovoj obali i odsutno tuzan bacas kamencice na uspavanoj reci srca moga, kako prevrces iznova u ruci jos samo jedan preostali kamencic i vidim kako se jos samo malo premisljas koliko da jos odugovlacis i da li da me jos malo sacekas da vidis da li cu doci, a onda znacajno kratko uzdahnes...i znam, to je znak koji razumem jer istog trena rasturi me bol sto znam da tad ces se posle svega samo okrenuti i pobeci mi mnogo daleko, i placem na drugoj obali srca svoga i pokusavam da te dozovem, ali ne vidis me i ne cujes me, jer daleko sam kako samo obale srca mogu biti daleke i ne mogu te dozvati sa te razdaljine jer glasa ti vise nemam, izgubila sam ga kaznom od kako sam iznutra posramljena istinom sto sam te ispustila,.. i reci mi molim te lepoto moja lepa, jer znam da tvoja je lepota mudrija od moje i sasvim sigurna sam u to, gde nestade onda ona ta sila Umetnosti o kojoj svi pricaju da je najvaznija za duhovni zivot coveka nakon sto te ispuni svojom snagom i sta da radis sa njom, pa zar ne bi trebala da te ohrabri bar da krenes dalje snazniji no sto jesi, da prebrodis muke svoje,..znam ja iz iskustva svoga i kuda i sta da radis sa njom i evo reci cu ti odmah - nista, nista ne mozes da uradis sa njom, jer dzaba je sav cilj te Umetnosti, kada se sila ove ljubavi sto najveca je Umetnost od sviju- kada ti se ona o glavu surva, kada se o tebe celom tezinom obrusi, te beskrajne lepote sjaja premilog dzaba je onda trud sav... stalno ti se samo izvinjavam, pateticna sam, uzasna, ali imam neku fikciju u glavi kakvu bismo nas dvoje najlepsi sudar svetova Umetnosti Agharte mogli stvoriti, da nam je da se zaljubljeni stalno budimo,..vidim te kako si mi na toj strani sanjiv, te jos imas neku koprenu na ocima od vizija cudesnih, vidim te kako budis me iz sna dok mi u snu svome jos pevusis neku volsebnu melodiju sto i mene omadjijava, ali uspevam da se malo priberem i da prva iskacem iz kreveta i prinosim ti klavijature dok ti polusanjiv sviras na njoj muziku iz svoga sna, a ja je notama brzo zapisujem, nakon toga sav ozaren kazes mi- sad kad znamo kako zvuce talasi njeni, lakse mi je recima opisati plimu Agharte dok imamo mekotu obala njenih u notama razlivenu, milo moje...oh, Boze ove fantazije ce me dokusuriti...reci mi da stanem, zabrani mi ih, ali moram ti ih preneti jer meni su one suvise realne i suvise moguce i uzivam u njima dok se u njima kupamo dok nas niko ne gleda.. ne smem vise, dopusti mi da te precutim, neka me smozdi vise ovaj titraj na pomen imena tvoga.. |
- 16:38 - Komentari (4) - Isprintaj - #
Prosinac 2025 (4) Rujan 2025 (1) Srpanj 2025 (1) Lipanj 2025 (1) Svibanj 2025 (1) Siječanj 2025 (1) Prosinac 2024 (1) Srpanj 2024 (1) Ožujak 2024 (4) Siječanj 2024 (1) Studeni 2023 (2) Listopad 2023 (1) Veljača 2023 (1) Siječanj 2023 (1) Listopad 2022 (2) Rujan 2022 (2) Kolovoz 2022 (1) Veljača 2022 (2) Siječanj 2022 (2) Studeni 2016 (1) Prosinac 2015 (1) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||