massal
29.12.2025., ponedjeljak
drugi dio..najljepsa pisma
|
Smrsala sam nekih 17 kila za tih mesec dana. Nisam spavala, nisam jela.Nisam licila na sebe. Samo sam citala tvoje postove. Dan, noc, noc, dan..Ugledala sam te tvoje strahove koje si pustio da te ubiju. Pustila sam da me njima ranjavas jos dublje. Valjda sam se samo prepustila tom nekom mehanizmu bola da me samelje sasvim zbog neostvarene ljubavi. Ne znam vise. Bolelo je nezemaljski. Pozelela sam da nestanem. Da me nema vise. Ali onog trenutka kad sam odlucila da pozelis da me upoznas,- secas li se, rekao si mi ovako nekako -samo pisi i ja cu ti polako prici, zovi me Mesa...- tada se jednostavno i on sam usporio i zaustavio u mestu. I taj mehanizam bola nema nameru da se pokrene vise. Ti si podjednako odgovoran sto sam otisla i sto sam se vratila. To je dobro u svemu ovome. Oprastam ti na svemu losem, kao sto si i ti meni. Zato mi ne pricaj sada o ljubavi tako sto ces bukvalno iste pesme posvecene njoj slati i meni. I nemoj strahovati da sa mnom ikada razgovaras iskreno, nego kad to nije tako. Zaista je tako. Zaista se udaljavam daleko od onoga sto me na bilo koji nacin ponizava. Jer vidis, ovde sam sa tobom danas samo zato sto znam da smo mi dva dobra, dva najbolja koja su opet samo ispala najgora jedno prema drugom. I to su, hvala Bogu, oboje na kraju shvatili. A ne zato sto sam neka ocajnica koja tebe juri i smara ti zivot kako ti to opisujes svojoj zeni. Ja to nikad nisam bila, niti cu ikad postati. Mogla je to ostati jedna jako dobra prica. Jako jako dobra prica, ali upropastili smo je. Samo si mi trebao traziti da ostanem. Samo to i ostala bih uz tebe. Ali, nisi. Kako jednostavan zaplet za dramu. hm..Hajde da ne pravimo vise od ove tragicne price neku predivnu beskonacnu arabesku sa pismima i pesmama koje su posvecene tvojoj zeni. Mislim da sam makar toliko zasluzila da ne citam ista pisma ovde namenjena meni, a tamo na tvom blogu ista ta namenjena njoj. Nemoj mi vise pisati. Ako vec ne mozemo da postignemo potpunu otvorenost, kada se ponovo sretnemo, a znam pouzdano srescemo se vec nekako i negde makar indirektno preko prijatelja tvojih bivsih ljubavi ili supruge koji su opet moji prijatelji- ponasaj se kao da me ne znas. Odglumi tada isto tako kao sto ovde glumis da ti je stalo. Ili jos bolje, uzmi sve moje reci ovde i od reci do reci napisi novi post tako da svi pomisle kako ne postoji muskarac koji je svetom hodao i bolje poznavao zensku dusu. Umes ti to. Navikao si me na to. Upravo sam ti to i sve vreme dopustala, jer razumem da sam ti samo inspiracija za nove tekstove. Pisi, opet uzmi i prepisi moje reci. Napisi kako ti ne dam da zivis, kako te uhodim, uznemiravam, kako patim za tobom. Nebitno je to sve sad. Meni je jedino bilo bitno da me obozavas ali to se nikada nije moglo desiti. I nemoj mi vise pisati. |
- 10:30 - Komentari (4) - Isprintaj - #
Prosinac 2025 (1) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||