Ličila je kao da je tajna,
bila je samo zaljubljena,
malo drugačija od drugih,
nešto je krila u sebi,
bila tiha i zagonetna,
često lutala od bola do bola,
skupljala ono malo sreće,
radovala se kad je sanjala,
nikom nije pričala svoje boli,
mislila da su drugi sretni,
dok je skrivala pogled od mene,
osjetio sam koliko pati a zna da voli,
među prstima uvijala pramen plave kose,
usne punačke ko cvijet jutarnje rose,
pritekoh joj u pomoć, oteh je od samoće,
samo je spustila trepavice preko očiju,
zaspala na mojim grudima,
sjeli smo u zlatnu kočiju,
i otišli u bajku daleko,
ona pored mene,
a ja pored njenih,
zelenih očiju.
|