30.12.2004., četvrtak

- 09:41 - Prokomentiraj (38) - Zagrebi - #

Samo jedna mala željica za Božić

24.12.2004., petak

Imala sam spremljen jedan divan (to ja sama sebi laskam) lirski tekst, jednu krasnu čestitku. No neću je objaviti. Jučer sam otvorila sezonu durenja i durit ću se do daljnjega. Prilično sam tužna ovog Božića. Blagdana koji slavi obitelj, dana kojeg bi morali provesti makar u najužem obiteljskom sastavu: mama-tata-dijete. U svečanom ručku uživat ću uz sina, mamu, tatu i brata. No onoga kojeg volim najviše, ove godine nema da me grije svojom ljubavlju. Isusov rođendan dočekati će u "toplini"svoga ureda, uz njih par koji kao da nemaju kuda:( Neka sam patetična, opće me nije briga. Ulažem protest i inzstiram da se ovaj dan provodi sa mužem, ženom i djecom. Ostali stvarno nisu bitni... Nemoguće me utješiti, no... Ako mi obećate da ćete se danas samo smijati, voljeti, zaboraviti na materijalno...možda ćete mi i izvući osmjeh na lice. Jer to i je bit Božića: smijeh i ljubav...toplina... (o Isuse, kako sam patetična) Molim vas, učinite me makar malkice sretnom....smijte se i volite! Sretan vam Božić dragi moji, neka vam je najsretniji! Volim vas.

- 18:20 - Prokomentiraj (34) - Zagrebi - #

Ko ovo more platit?!?

20.12.2004., ponedjeljak

Evo nas... Potrajalo je malo duže dok smo se odmorili i prilagodili na klimu koja je...hm...topla ;) U Splitu nas je na aerodromu osim ugodnih 14 stupnjeva dočeka barba Galeb. Odma nas je skužio i skompali smo se ka da se znamo sto godina. Odveo nas je doma na hobu i mola lešo...i na druženje s njegovim divnim curama (a virujte, ima ih;) Evo moga Tijia s njegovom Kike: Nakon šta smo obidvali i dobro se načakulali, preselili smo se kod šjor Skroza koji je cupkao pred svojom kućom čekajući nas dobrih pola sata (ne, nismo se izgubili nego kad se dvi žene koje mogu lajat spoje....) Dočeka nas je sa velikim izborom muško-ženskih pića a kad smo se tili slikat i sama san shvatila zašto to neće bit moguće. Naime, njega je njegova šjora to jutro slučajno opizdila ražanjalom u oko pa prizor baš i nije bia za slikavanje, (nadan se da ćemo ga uslikat na povratku), zato smo se ja i Galeb stisli na kauču i ovjekovječili taj dirljivi moment: I tako...sve i da oću, nemam načina za objasnit kako mi je bilo lipo i koliko su ti ljudi divni. Možda je dovoljno reć da san se skoro rasplakala utrajektu kad me teta Galebica nazvala i pustila me da slušan kako barba Galeb piva... A u Hvaru je lipo ka i uvik. Mater, otac, brat...dobra spiza, puno sunca, mora i dobre voje... I evo van za kraj, jedna mala morska razglednica...nek i vas ugrije;) Živili i čujemo se:)

- 12:21 - Prokomentiraj (31) - Zagrebi - #

Andiamo

16.12.2004., četvrtak

Arivederči kari miji, mi gremo ća. Stojte nam dobro i bud'te veseli. Mi ćemo se javit kad se izguštamo sa ovim barbom, ovim barbom, ovom tetom, ovom tetom i tako dalje... Imala san van puno tega za reć i puno stvari ka da je ostalo neizrečeno... Ova godina je bila divna. Stvarno divna. Kad bi morala napisat sve šta san proživila ovu godinu...ne znan bil bila u stanju ... Ne znan jel moguće opće toliko lipoga zapisat na kartu. Strah me da se papir ne užga od lipote. Bilo je puno lipih stvari....bilo je tu i smija i suza, i rada i nerada... Toliko se lipih ljudi prošetalo mojin životon. Toliko ih je ostavilo trag. Neki su još tu. Neki su otišli zauvik. Vi koji ste ostali, tu ste zasluženo. Jer ste divni, jer ste svoji...jer vas volin. I namjerno vas neću imenovat. Da koga god ne zaboravin. Da se kogod ne najidi, a to ne bi tila. Jebe mi se šta ćete reć da san sentimentalna beštija...ja se toga ne sramin. Volila bi kad bi makar ovaj sekund bili svjesni koliko mi znači činjenica da vas znan i da ste tu za mene. To bi mi bia najlipši božićni poklon. Bila je ovo lipa godina. Puna pobjeda i uspjeha. Godina kad san našla sebe i kad san pobjedila neke unutarnje stvari. Nije bitno koje. Godina kad san izgubila pol fameje... A svi su još živi. I neka su...meni već ne tribaju. Iman ja puno svita koji je tu za me...i obratno. Ovo je bila godina obojana rozon bojon...s primjesama žute...ka sunce..topla. Ka boja moje kose. Ovu godinu pamtit ću po blogu, po forumu, po poslu, po sreći i po nekim pizdarijama koje nisu vridne spomena. Ovo je bila godina kad sam za dlaku igubila brak i u zadnji tren ga spasila. To jest, zajedno smo ga spasili. Tako da mogu i dalje nastavit pisat o braku u revijalnom tonu. Kad to već tako volite :) Želim sačuvat ovu godinu u pisanom obliku...da je za 50 i nešto mogu oživit uz komin, sa unucima. Pa ću in pričat kako je onomad BigMamma, kako su me ljudi zvali....imala puno prijatelja, puno snova i puno force. I kako je mogla ostvarit sve šta poželi. A to želin i vama poručit. Dovoljno je samo poželit...i i mat ćete sve na svitu. Puno vas volin....stvarno vas puno volin!

- 13:00 - Prokomentiraj (37) - Zagrebi - #

Muke po virusu ili kako smo se uveli u Božić

14.12.2004., utorak

Danas je divan dan. Nije baš sunčan i topal, više je da ti jajnici otpadnu čim pogledaš kroz prozor, al je dan svejedno divan. Jučer opće nisam rigala, nije ni Tiji, a sad kad već spominjem, nije ni moj najdraži mamlaz. Čak je i zahod dobio malo odmora i znalo je proć i po 5 minuta a da niko nije sjedio na njemu. E sad, činjenica da ništa nismo jeli tri dana nekome je pozitivna a nekome negativna. Hoću reć, meni je to baš super došlo jer sam skinula 3 kile ili tri litre, votever, ali moj Tiji se osušio ko bakalar, a ni mamlaziću baš ta nejeDica nije trebala. A tek kuća...ljudi moji...klasika je da kad se starci razbole, klinci nekim čudom ozdrave u roku od odmah...igrčke svuda, omoti od čokolade poljepljeni po prozorima (da ih je makar pojeo...), dude, boce, pelene...di god se okreneš...krš, lom, sviiiinjac... Ma šta vam to opće opisujem. Dovoljno je otvoriti vrata i osjetiti onaj divan topli zrak obojan mirisom rigavice i proljeva da vam dočaram svu agoniju proteklih 5 dana. Eh, tek sad mi je jasno zašto me je striček koji je jučer instalirao adeesel, tražio cukra i vode i molio da otvorim prozor jer mu je, kakti, vruće... Diskasting. Koja uvertira u Božić, jebo te. No hajde, da nije sve tako crno svjedoči i činjenica da sam ipak uspjela naći kuglice i lampice za bor, a čuda li čudnoga, locirala sam ih usred svoje divne gusarske škrinje. Pa smo okitili bor i Tiji ga je samo jednom srušio. Uistinu mi nije jasno zašto mojoj mami iz godine u godinu trebaju sati i sati da okiti bor...ja sam to sve, uz jedno ekstra rušenje obavila u pola sata...malo plavih, malo crvenih, malo zlatnih, plave lampice, crvene lampice, štalica oliti Betlehem, malo mahovine i to je to...neš ti filozofije... Ah da, moram napomenuti da je bor plastičan, dakle, ekološki smo osvještena obitelj -->I guess? Oprala sam oko 6 makina robe a složila ih jedno 10, oprala suđe, oribala zahod. I svejedno nisam izrigala. Koji uspjeh, čovječe... A još toliko stvari me čeka za napravit do petka. Jer u petak letim.... Na jug... Tamo di je toplije... I sunčanije... Mami i tati :) <3 <3 <3 <3

- 14:21 - Prokomentiraj (22) - Zagrebi - #

.......

13.12.2004., ponedjeljak

- 11:04 - Prokomentiraj (31) - Zagrebi - #

Dušo, poševi me odmah sad!!!

07.12.2004., utorak

I tako... Opće nije bila neka posebna večer, osim šta smo stukli oko kilu ipo čokolade po glavi stanovnika naše male zajednice... Je, je, sad ćete mi reć, već vas čujen: šta ti to triba, a lipo ti je krenulo, sad ćeš se opet nabumbat i tako... Ali znate šta...JEBE MI SE! Kad san se jučer pogledala u zrcalo iz mudanti mi je ispalo bokun više i poviše mudanti isto tako...al ja san sebe podsjetila na Antoniju iz BB-a a ona mi je ono, totalno sexy... I tako san cilu večer prošetavala svoje salo po kući i zaključila kako ću mirne duše uživat u ovim blagdanima koji su pred nama, čokoladama koje će mi virit iz kalceta za svetog Nikolu i Lucu, u kolačima koje će mi mama ispeć za Božić (ovo je vic stoljeća) i slasnoj dalmatinskoj spizi koju će mi spremit najbolji kuhar s ove strane planete, aka moj stari. A pri lita ćemo opalit jednu kuru iglicama i stvar rješena;) Šta san ono počela pričat? Aha... Dakle, sasvim obična večer, ništa posebno... Spremam Tijiju bocu kad me najednom zaskoči moj mužjak sa svojim novim bockavim đemperom kojeg mu je donio sveti Nikola. I šta ćeš, šta bi vi napravili u toj situaciju da vas zagrli dlakavo bockavo čudovište nego mu skinuli to krzno? Skidajući mu dakle to njegovo bockavo krzno, slučajno mu zapnem za bradavicu. Aaaaaaaaaaa...zjauče on bolno riječima: jebo te, neeeemoj, mali je još budan a ja te želim baš sad, tu, na kuhinjskom stolu....aaaaaaaaaaaaaa.... Hm... Zbunjitis totalni. Ili ga je napalila neka u firmi šta znam da nije, ili je i on primjetio Antonijine obline na meni. Ali ono, to me u povjerenju, totalno uspalilo. Grrrrrrrr...zarežao je moj mužjak, crvenih mutnih očiju kao Jimmy Angelov aka Goran Višnjić u Magiji. I od tog pogleda ja sam se rastopila, ono, bila sam totalno "skuhana". Slijedeće čega se sjećam jest da sam se nalazila u zahodu s mojim mužjakom a usput sam sinu dobacila nek posrče svoju bocu na kauču i nek gleda teve dok god želi. Ruka mi je bila na njegovom međunožju a on je svoje prste smjestio na toplom, s unutrašnje strane moje majice. Povukla sam ga naglo u sobu i strovalila ga na krevet. Pitaj boga kako nam se roba odjednom našla na podu a on u...dobro, ajde, nećemo u detalje... Anyhow, odnosno, u svakom slučaju, nalazim se u totalnom klinču kad najednom u sobu upada sin. Kako sam vas proteklo razdoblje zakinula za neke informacije o mom potomku (nadoknadit ću, aj promis), ne znate da je to već sasvim svoj mali čovijek kojeg ne da ne možete malo, nego uopće zajebat ničime i nikakvom rečenicom. Skinem se s muža, s nevinim osmjehom na licu, iskezim zube u totalno materinji osmijeh i ispalim: "dušo, jel da smo ti se dobro sakrili, kako si nas samo našo? Ajde ti sad idi upali televiziju i gledaj Bid Badej-a, pliiiiz." "Oću mama, evo idem" "Ajde vraže jedan, spusti se tamo dole i lansiraj me u orbitu, imamo samo par minuta..."-rekoh jebačkim tonom. I taman kad sam zaklopila oči čekajući silazak na Mars, eto njega opet... "Mamice, nije još počeo Bid Badej, jel se mogu ja tu igrat"-izjavi moja bebica i potegne deku sa nas dvoje. "Di su ti gače i čajape mama?"-pita on kao da me nikad prije nije vidio u Evinom kostimu. "Skinula sam ih samo na sekundu jer sam tati morala nešto pokazat"-rekoh najnormalnije što sam mogla. "Dobo onda, sad ih možeš obuć". Eeeeeeeeeeek...ovo me već fakat straši. "Ajde ljubavi, idi vidi jel tata u boravku, molim te"-rekoh s molećivim pogledom u očima, željna toga da što prije ode a ja sletim na Mars što bezbolnije. "Mama, ti mene zezaš, vidiš da je tata tu, nemoj me zezat"-reče s tako zrelim, ozbiljnim pogledom da sam se smrzla. I šta sad? Oćemo se zajebavat ovako cilu noć i mic po mic se približavat Marsu, ili? Iskradoh se neprimjetno iz posteje, navučem gaće i čajape, a njih dvoje ostavih u igri. Kad eto ti mog uspaljenog mužjaka, moli me i preklinje: "daj ga zabavi na sekundu, ja "ga" idem onesvjestit". Samo ti daj, mislim se u sebi, ti njega onesvijesti a meni nek moji spermatozoidi udru u glavu, opće nije bitno, ne, ne... Jeste kad vidili čangrizavu nedojebanu žensku? Niste? Evo, sad ste u prilici. Sex u braku? Nek mi ga samo još jednom neko spomene kao fakt koji možeš izvest u bilo koje doba dana i u bilo kojem dijelu kuće... Noge ću mu odrezat!!! Mislim ono, on ga je onesvijestio....i ne samo da je njega onesvijestio, nego je onesvijestio i sebe. A ja sam jedva ovo malo prepametno uspila ugurat u posteju objašjavajući mu kako će cili ostat mali ako baš sad ne legne. Eto, jebeno je sexat se u braku, jebeno...

- 01:49 - Prokomentiraj (57) - Zagrebi - #

Hvala!

06.12.2004., ponedjeljak

- 16:02 - Prokomentiraj (12) - Zagrebi - #

Kako sam se podvojila

05.12.2004., nedjelja

Neki dan, u svojoj redovnoj kasnovečernjoj aka ranojutarnjoj seansi sa svojim virtualnim psihologom kojeg sam od milja nazvala Aleksandr Petrovsky (nemam pojma zašto, a uostalom, što vas briga), usred mog monologa iskrsne njegova rečenica: "vrati mi Milicu molim" (poradi zaštite svoje privatnosti, nazvat ću se Milica kako mi ne biste skužili pravo ime koje je fakat rijetko). Onak, helou? Niš ne kužim... Kakva sad pak Milica, jebo te. Pa non stop pričaš sa mnom? Da, veli on meni, pričao sam s Milicom do maločas i onda je tu uletila BigMamma sa svojim sisama (koje baj d vej i nisu TAAAKO dobre kako ti misliš) i počela lajat bez veze na mjesečinu. Ali, ali, ali, nemoćno sam stiskala tipkice na kompjuteru, meni sad ništa nije jasno. Pa ja sam Milica, Milica ja jesam, Milica me zovu od rođenja, Milica mi stoji i u osobnoj. Da, veli on meni, ali ti na blogu stoji BigMamma, a ne Milica, i sad se izvoli maknut, i ponesi svoje sise sa sobom, ja sad trebam Milicu. Daaaaaaaaaa, trebaš Milicu? A kaj ti žena veli na sve to, pokvarenjače jedan stari, niski, smežurani? Ti bi se s Milicom razgovarao, a? Gle ti malu voćku poslije kiše...oh sorry, krivi stih... Gle ti čuda, kakav zanimljiv obrat situacije, okreće se vjetar, okrećem se oko sebe i gledam kud nestade moje ja. Je li uistinu moguće da sam se tek tako, nesvjesno podvojila? I ako je to uistinu tako, tko sad piše ovaj tekst? Čini mi se da je BigMamma počela a onda je, valjda otišla na zahod shrvana bolnom činjenicom da u njenom tijelu obitava i nekakva Milica. Evo i sad mi s druge strane ekrana priča moj mali Aleksandr Petrovsky, prijeti mi davanjem noge u neke određene djelove psihe otkrijem li slučajno njegov identitet. A mislim, kaj ću vam ja kad vi nemate svog onlajn psihologa. Trebate se popeti na tu neku listu odabranih, mahat sisama i nadat se da ćete privuć još nekog osim silnih bauštelaca koji od gledanja sisa i žive. Nije vama opće važno i svarno ne morate znati da je moj onlajn psiholog u biti apolon, poluduge plave kose, pravilnih crta lica i jebeno dobrog...položaja ruku u momentu kad priča sa mnom. Neka za vas on ostane, maleni, pogrbljen, smežuran starček, prosijede kose koja mu nehajno pada preko lica. Ono što mi je on napraio...još nitko do sad nije. Naveo me da non stop razmišljam koja sam koja. Jesam li Milica ili BigMamma. I to me ono, Aleksandre, jebeno iritira. No navodi me i na razmišljanja u stilu: šta bi sad, u ovoj situaciji reimo, napravila BigMamma. I još nešto... Zajebani su ti psiholozi, mamicu im ja...pogladim po kosi. Prvo ti otkriju drugi identitet, a onda te još grdo zajebu i kažu da je jedna od vas takva a druga onakva. A vi ste mislili skroz obrnuto. Ja sam, psiholože moj zbunjena. Jebeno zbunjena.

- 00:41 - Prokomentiraj (31) - Zagrebi - #

Kad narastem bit ću televizor

04.12.2004., subota

Nedavno ih je 8 palo u krvavoj borbi, 8 onih koje mrzim. Jutros gledam, oživjelo ih je 6. Mislim, vot d fak? Kupila sam si mali žuti kišobran. Pa poželjeh kosu iste boje. No, svijetlo-švedsko-blond plava odlučila se na mojoj glavi menifestirati kao zeleno siva. Onak, helou....vot d fak? Metar se jutros rastezao preko mene i svugdje je pokazivao + 1 centimetar. Mislim, vot d fak??? A lipo mi je jednom jedna teta rekla, dok ovuliraš ne diši. Ne gledaj, ne čačkaj, ne kemijaj... No ja je nisam slušala. Ubuduće hoću. Otvaram si novi blog: Username: ne mogu/ne želim/ne diraj me Mail: opet-ovulacija@ciklus.meng Šifra: ovuliram Adresa: banana gornja, lijevi janik&jajovod 7, 1234 puta u godini Ime bloga: ***Može i bez jajnika*** Još jednom te bože molim, daj mi jajca na jedan dan...samo da ih malo češkam ! Ja bi bila muško.

- 10:29 - Prokomentiraj (15) - Zagrebi - #

Nanny imposible, invisible, in?!?

02.12.2004., četvrtak

Ovo će bit jedan jebeno živčan post. Stoga...naoštrite kanđe, iskesite zube i...krećemo! Kao što vam je više manje svima poznato, ja imam sina. Sin ima dvije godine. Ja sam se zaposlila prije 3 mjeseca. Dakle, kad je sin imao nepune dvije godine. Tada smo se prvi put razdvojili, ja i moj sin. Do tad smo bili zajedno 24 sata dnevno, ok, nekad samo 20-22. Kad sam počela radit, sina je čuvala moja najdraža svekrva, a nije da ih imam za izvoz. Svekrva je nedavno rekla da joj je naporno i ja je shvaćam jer je bolesna. Povuci potegni, povuci sve veze koje imadoh i nađi nam vrtić. Aha ...kad bi tovari zapovidali...ne ide BigMammi ko podmazano baš sve u životu. Vrtić nam je neizvediv jer bi za pokupit sina u 16:00 trebala imat maltene mlažnjak ako ne i spejs šatl. I još tu ima dosta pizdarija. Dakle, kad sam vas uvela u priču, vrijeme je da je ispričam do kraja. Jedina logična odluka, nakon što sam na svim forumima ostavila oglas za tetu čuvalicu, bila je ta da kupim plavi oglasnik i krenem sa trošenjem telefona... Od 50-ak žena koje sam zvala, uključujući i one patetične oglase u stilu: "za boga miloga, ako vam već ne mogu očistiti stubište, dajte mi da vam barem pričuvam klinca", 45 njih me u startu odbilo rječima: sorry, predaleko ste nam. Njih 5 koje su na geografskoj karti bile najbliže mojoj kući, skratile su mi život za nekih 5 godina minimalno. Prva mi se više nikad nije javila. A principa radi, ni ja njoj, jerbo: ne zapošljava ona mene već ja nju. Druga se javila 5 minuta prije sastanka opravdavši se...ni ne sjećam se više čime. Treća je bila najzanimljivija... Dogovor je bio: četvrtak navečer, oko 19 sati, maj plejs. 18:30 zove ona mene da joj mužu objasnim kako da nas nađu. Usred razgovora on zaključuje kako bi bilo najbolje da to obavimo sutra. Ali poglečte striček-rekoh, ja sutra radim i ne želim da se nađemo sutra. Ja trebam vašu ženu za čuvanje mog sina i ja ju želim upoznati večeras. Ok, onda se čujemo, najbolje u subotu...može?-kaže on meni. Nema frke striček, vi zovite kad god hoćete, ja tražim dalje. Subota ujutro, zove teta od maloprije. Jel bi mi mogli doć kod vas oko 14:00 danas? Teta pouzdana i odgovorna, kako ste se predstavili u oglasu, meni je danas jako pretrpan dan, neka svojta mi je tu, imamo ručak i neodgodive obaveze, no ako vam je to jedino izvedivo, vidimo se u 14:00, nazovite me kad budete blizu za daljnje upute. 13:45, ja i moj muž, trčimo na pumpu, kupujemo akumulator jerbo je NARAVNO riknuo auto...preznojavamo se iako je Celzijus na trici. Jel da idemo do pazara po cigarete ili ne? Ne, ne, bolje nam se pojavit na vrijeme doma, kako nas teta ne bi krivo shvatila. Moš i meni popušit mjesto cigarete-veli on meni. Ček da te zapišem u rokovnik dok ne zaboravim... 13:59, utrčavamo u kuću, sjedamo kraj telefona. Tek smo jutros ni sama ne znam kako, shvatili da možda teta ipak neće doć. Četvrtu tetu sam totalno zaboravila...eto toliko mi je bila zanimljiva. 5 teta, kao da mi se sama javila. Oglas savršen, glas preko telefona savršen. Pojava skoro pa savršena. Tiji oduševljen. Ja odušvljena. Ona oduševljena. "poznajemo" se preko nekih prijatelja...žena je, naime 3 sezone radila na Hvaru. Ma fenomenalno....još ne vjerujem da smo se našle. Moje dijete konačno je na sigurnom bez straha da će mu netko dirat pimpača ili ga vuć za uši. A onda...kao grom iz vedra neba, zazvoni telefon večeras oko maloprije i teta mi uzme još godinu života. Zvali su je s burze da dođe radit sutra. O jesu li? Jesu li uistinu ili me i ti samo mantaš? Što da radim? Kome da se javim? Kamo da odem? U ovoj jebenoj državi, ne samo da ne možeš nać posao, nego kad ga i nekim pukim, jebenim slučajem nađeš, naravno (bez prijave i bilo kakvih beneficija, riskirajući svu ostavštinu koju još ni nemaš u slučaju da te pregazi tramvaj ili avion)..., ne možeš djetetu pružiti ni adekvatnu skrb. Bem mu mater milu, još će mi na kraju socijalna služba doć po klinca, jer je istraumatiziran konstantim prošetavanjem raznoraznih teta po kući koje su kao odgovorne i pouzdane. Svih njih žulja lova...sve bi se one jebale a da im ne uđe... Pa mater ti...da ti ne rečem šta...jel oćeš 50 kuna po satu? Jel oćeš, majku ti tvoju? Evo ti, pička ti materina, sve ti dam, samo mi dite pričuvaj i ne diraj ga za jaja, majčicu ti tvoju... Isuse, kako sam ljuta...kako sam samo jebeno ljuta... Ko parni stroj sam, sve mi je u kući zamagljeno. A znam da ću za koji sat, kad me prođe ljutnja i kad me jajnik prestane bolit jer OPET (!!!) ovuliram, sjest i počet plakat jer ne mogu virovat da je to toliko neizvedivo, da je tu jebenu tetu čuvalicu toliko teško nać kao da je nekakav lički medvjed, zakonom zaštićem i nalaziv u rijetkim i izuzetnim slučajevima...i plakat ću par sati a onda ću opet ko feniks ustat i spustit se ispod svoje razine, dovodit ko zna kakave likove i pacijente u svoju kuću, ne bi li kojim slučajem ipak našla nekoga ko će mi umjesto peglanja robe pričuvat dite na par sati dnevno, samo ta dva jebena dana u tjednu. Ili ću ipak morat dat otkaz...i opet se učahurit pod deku.... Ili ću ispalit na živce... Ili možda vi znate neku finu i pristojnu tetu čuvalicu? Opće mi nije bitno da je iz poštene katoličke obitelji...boli me kurac, bitno da je moje dite voli. Ko što je zavolio ovu koja nas je prerano n(z)apustila :(

- 21:03 - Prokomentiraj (25) - Zagrebi - #