Marketing
Nanny imposible, invisible, in?!?
Ovo će bit jedan jebeno živčan post.
Stoga...naoštrite kanđe, iskesite zube i...krećemo!
Kao što vam je više manje svima poznato, ja imam sina.
Sin ima dvije godine.
Ja sam se zaposlila prije 3 mjeseca.
Dakle, kad je sin imao nepune dvije godine.
Tada smo se prvi put razdvojili, ja i moj sin.
Do tad smo bili zajedno 24 sata dnevno, ok, nekad samo 20-22.
Kad sam počela radit, sina je čuvala moja najdraža svekrva, a nije da ih imam za izvoz.
Svekrva je nedavno rekla da joj je naporno i ja je shvaćam jer je bolesna.
Povuci potegni, povuci sve veze koje imadoh i nađi nam vrtić.
Aha ...kad bi tovari zapovidali...ne ide BigMammi ko podmazano baš sve u životu.
Vrtić nam je neizvediv jer bi za pokupit sina u 16:00 trebala imat maltene mlažnjak ako ne i spejs šatl.
I još tu ima dosta pizdarija.
Dakle, kad sam vas uvela u priču, vrijeme je da je ispričam do kraja.
Jedina logična odluka, nakon što sam na svim forumima ostavila oglas za tetu čuvalicu, bila je ta da kupim plavi oglasnik i krenem sa trošenjem telefona...
Od 50-ak žena koje sam zvala, uključujući i one patetične oglase u stilu: "za boga miloga, ako vam već ne mogu očistiti stubište, dajte mi da vam barem pričuvam klinca", 45 njih me u startu odbilo rječima: sorry, predaleko ste nam.
Njih 5 koje su na geografskoj karti bile najbliže mojoj kući, skratile su mi život za nekih 5 godina minimalno.
Prva mi se više nikad nije javila.
A principa radi, ni ja njoj, jerbo: ne zapošljava ona mene već ja nju.
Druga se javila 5 minuta prije sastanka opravdavši se...ni ne sjećam se više čime.
Treća je bila najzanimljivija...
Dogovor je bio: četvrtak navečer, oko 19 sati, maj plejs.
18:30 zove ona mene da joj mužu objasnim kako da nas nađu.
Usred razgovora on zaključuje kako bi bilo najbolje da to obavimo sutra.
Ali poglečte striček-rekoh, ja sutra radim i ne želim da se nađemo sutra. Ja trebam vašu ženu za čuvanje mog sina i ja ju želim upoznati večeras.
Ok, onda se čujemo, najbolje u subotu...može?-kaže on meni.
Nema frke striček, vi zovite kad god hoćete, ja tražim dalje.
Subota ujutro, zove teta od maloprije.
Jel bi mi mogli doć kod vas oko 14:00 danas?
Teta pouzdana i odgovorna, kako ste se predstavili u oglasu, meni je danas jako pretrpan dan, neka svojta mi je tu, imamo ručak i neodgodive obaveze, no ako vam je to jedino izvedivo, vidimo se u 14:00, nazovite me kad budete blizu za daljnje upute.
13:45, ja i moj muž, trčimo na pumpu, kupujemo akumulator jerbo je NARAVNO riknuo auto...preznojavamo se iako je Celzijus na trici.
Jel da idemo do pazara po cigarete ili ne?
Ne, ne, bolje nam se pojavit na vrijeme doma, kako nas teta ne bi krivo shvatila.
Moš i meni popušit mjesto cigarete-veli on meni.
Ček da te zapišem u rokovnik dok ne zaboravim...
13:59, utrčavamo u kuću, sjedamo kraj telefona.
Tek smo jutros ni sama ne znam kako, shvatili da možda teta ipak neće doć.
Četvrtu tetu sam totalno zaboravila...eto toliko mi je bila zanimljiva.
5 teta, kao da mi se sama javila.
Oglas savršen, glas preko telefona savršen.
Pojava skoro pa savršena.
Tiji oduševljen.
Ja odušvljena.
Ona oduševljena.
"poznajemo" se preko nekih prijatelja...žena je, naime 3 sezone radila na Hvaru.
Ma fenomenalno....još ne vjerujem da smo se našle.
Moje dijete konačno je na sigurnom bez straha da će mu netko dirat pimpača ili ga vuć za uši.
A onda...kao grom iz vedra neba, zazvoni telefon večeras oko maloprije i teta mi uzme još godinu života.
Zvali su je s burze da dođe radit sutra.
O jesu li?
Jesu li uistinu ili me i ti samo mantaš?
Što da radim?
Kome da se javim?
Kamo da odem?
U ovoj jebenoj državi, ne samo da ne možeš nać posao, nego kad ga i nekim pukim, jebenim slučajem nađeš, naravno (bez prijave i bilo kakvih beneficija, riskirajući svu ostavštinu koju još ni nemaš u slučaju da te pregazi tramvaj ili avion)..., ne možeš djetetu pružiti ni adekvatnu skrb.
Bem mu mater milu, još će mi na kraju socijalna služba doć po klinca, jer je istraumatiziran konstantim prošetavanjem raznoraznih teta po kući koje su kao odgovorne i pouzdane.
Svih njih žulja lova...sve bi se one jebale a da im ne uđe...
Pa mater ti...da ti ne rečem šta...jel oćeš 50 kuna po satu?
Jel oćeš, majku ti tvoju?
Evo ti, pička ti materina, sve ti dam, samo mi dite pričuvaj i ne diraj ga za jaja, majčicu ti tvoju...
Isuse, kako sam ljuta...kako sam samo jebeno ljuta...
Ko parni stroj sam, sve mi je u kući zamagljeno.
A znam da ću za koji sat, kad me prođe ljutnja i kad me jajnik prestane bolit jer OPET (!!!) ovuliram, sjest i počet plakat jer ne mogu virovat da je to toliko neizvedivo, da je tu jebenu tetu čuvalicu toliko teško nać kao da je nekakav lički medvjed, zakonom zaštićem i nalaziv u rijetkim i izuzetnim slučajevima...i plakat ću par sati a onda ću opet ko feniks ustat i spustit se ispod svoje razine, dovodit ko zna kakave likove i pacijente u svoju kuću, ne bi li kojim slučajem ipak našla nekoga ko će mi umjesto peglanja robe pričuvat dite na par sati dnevno, samo ta dva jebena dana u tjednu.
Ili ću ipak morat dat otkaz...i opet se učahurit pod deku....
Ili ću ispalit na živce...
Opće mi nije bitno da je iz poštene katoličke obitelji...boli me kurac, bitno da je moje dite voli.
Ko što je zavolio ovu koja nas je prerano n(z)apustila :(
Post je objavljen 02.12.2004. u 21:03 sati.