Evo nas...
Potrajalo je malo duže dok smo se odmorili i prilagodili na klimu koja je...hm...topla ;)
U Splitu nas je na aerodromu osim ugodnih 14 stupnjeva dočeka barba Galeb.
Odma nas je skužio i skompali smo se ka da se znamo sto godina.
Odveo nas je doma na hobu i mola lešo...i na druženje s njegovim divnim curama (a virujte, ima ih;)
Evo moga Tijia s njegovom Kike:
Nakon šta smo obidvali i dobro se načakulali, preselili smo se kod šjor Skroza koji je cupkao pred svojom kućom čekajući nas dobrih pola sata (ne, nismo se izgubili nego kad se dvi žene koje mogu lajat spoje....)
Dočeka nas je sa velikim izborom muško-ženskih pića a kad smo se tili slikat i sama san shvatila zašto to neće bit moguće.
Naime, njega je njegova šjora to jutro slučajno opizdila ražanjalom u oko pa prizor baš i nije bia za slikavanje, (nadan se da ćemo ga uslikat na povratku), zato smo se ja i Galeb stisli na kauču i ovjekovječili taj dirljivi moment:
I tako...sve i da oću, nemam načina za objasnit kako mi je bilo lipo i koliko su ti ljudi divni.
Možda je dovoljno reć da san se skoro rasplakala utrajektu kad me teta Galebica nazvala i pustila me da slušan kako barba Galeb piva...
A u Hvaru je lipo ka i uvik.
Mater, otac, brat...dobra spiza, puno sunca, mora i dobre voje...
I evo van za kraj, jedna mala morska razglednica...nek i vas ugrije;)
Živili i čujemo se:)
|
