Motion
nedjelja, 03.02.2019.
nikad ništa nova
kod mene nikad ništa nova
jedino ne mogu skinuti pogled sa tebe
ponekad, toliko bespomoćno
samo zurim
kroz vrisak, vodene antene koje se lagano spuštaju
mutan, ali ne mogu skinuti pogled
ne predajem se ali disati je prednost, zar ne
u mislima, u svim udovima, u objašnjenjima
u staklastim povrtnjacima
svuda te vidim
ja samo ponekad ne mogu, tako bespomoćna
skinuti poglede sa tebe
od tebe navijek snena
od tvojih ruku obgrljena
od topline tvoje pokrivena
ne mogu, ili neću, ne mogu, ili neću
razumi me tad ponekad razumi da sam samo tu
da sam samo to što jesam
a da pritom utvara nisam
ili, tko zna, možda sam i utvara od tvojih snova
dragi moj
kod mene ništa nova
ja sam pospremljena u kocke složena
ispružam te mokre staze oko sebe
u strpljenju strpljivošću zavedena
u zimskom cvatu zarobljena
tko zna gdje idu ovi dani
razbacani oblaci stvorili su sjenu
sivog snenog jutra
