Ako ste ikad slagali mašinu za sude ili ormar za robu znate kako nekad nikako ne možete složit da sve stane baš onako kako triba, a nekad sve jednostavno smistite ko da je baš tako i za to misto napravljeno. Tako nekad iman osjećaj u životu, ali sve više mi se čini da nan nije stvar slučajnosti kako ćemo poredat nešto na nekakve police u životu ili unutar nekih šipki. Najčešće je stvar u perspektivi kakvu ćemo zauzet, ka kad premištate suđe u mašini i onda shvatite najedaput ako pametno razmišljate sve može stat. Često je to tako i u životu kad vas vode pozitivne i pametne misli, onda se provučete i kroz labirinte najčudnijih oblika. Lagano zaobiđete činjenicu da se se smočili na kiši ko poljski miš ili da imate toliko posla a već je 11 uri navečer, da je teško bit sam,al na takve dobre dane vas jednostavno nije briga. I ako me ste nekome prenili taj lanac male životne sreće još ste sritniji. I idete radit, virujete da će sve bit dobro i još pivate. Naravno da svi dani nisu takvi, nekad u labirnitu zvanom život ne možemo izbjeć oblake naših suza, urlik čudovišta (imena : Našinadređeni), borbu i dok nas niko ne čuje, loše misli....Al tad je upravo potriba sist popit šta van drago makar i alkohol, koliko god rano bilo, udahnit i izadhni i razmislit sve je stvar PERSPEKTIVE. I sitit se da triba prisložit mašinu života, a ne tražit načina kako prominit šipke.

Oznake: perspektiva