bdsm_blog

nedjelja, 27.08.2006.

Oženjeni "Gospodari"

Kako sam i rekao, nemam ništa protiv toga u situacijama kad je ta veze temeljena, s obje strane ;), samo na povremenim sexualnim doživljajima, ili kad Domovi imaju dovoljno vremena da se stvarno i realno posvete svojim subicama/robinjama ili kad pak prekinu brak u kojem očito nisu zadovoljni (barem ne u određenim segmentima) i stvarno budu sa svojom subicom, robinjom. Doduše ova zadnja situacija je izuzetno rijetka, premda mnogi govore da samo još ovo ili ono moraju riješiti i onda se rastaju. Kaj drugo da kažem nego hahaha… nekad znaju proći godine i godine a da oni još uvijek nisu "riješili" ;) to kaj su imali… nikad niti neće.

Najčešće obrazloženje koje takvi daju, koje bi ja ipak nazvao izgovorom, je da oni kao nisu znali za svoje sklonosti prije ulaska u brak. Hm, vrlo upitna tvrdnja. Pa maltene svaki ljubitelj bdsm-a, bio Dom, sub ili switch, težio nekim "hard core" doživljajima i odnosima na svim poljima ili pak uživao samo u malo grubljem sexu tvrdi da je najkasnije u pubertetu shvatio da ima malo drugačije želje i potrebe… i kak onda da povjerujem da je netko to ima robinju, ponaša se ili želi biti baš Master, a ne "samo Dom" svoje sklonosti stvarno otkrio tek sa 30, 40… godina? Teško.

A ono kaj smatram negativnom pojavom, poglavito za djevojke su situacije oženjeni gospodar, čija žena naravno ne zna niti pod razno ne smije doznati kaj on u slobodno vrijeme izvodi, koji onda curi (mahom to jesu mlađahne i/ili relativno neiskusne djevojke) isfurava neke šprehe o 24/7, robovanju, Master-slave odnosu… a to što oni imaju je sve prije nego 24/7. Zašto?
Nebi li 24/7 trebao uključivati ako ne zajednički život (što je poželjno ali slažem se ne i nužno) onda barem učestalo druženje, kontakt, maximalnu obostranu posvećenost i trud? Znam za situacije kad "robinja" ne vidi svog "gospodara" i po nekoliko mjeseci naprosto zato što on nemože naći slobodnog vremena za nju… ne može uhvatiti termin kad bi ženi nešto uvjerljivo mogao slagati… Ili pak da se njega smije zvati samo u točno određeno vrijeme na neki tajni mobitel, ili je njoj pak strogo zabranjeno da ga zove na kućni broj (ako joj ga je i dao)… I onda se to robovanje svodi na više ili manje rijetke i kratkotrajne susrete, tu i tamo neki vikend pod firmom službenog puta…
To je robovanje? To je Master? To je robinja? Kaj vi mislite?

Ne bi li 24/7 trebao uključivati mnogo zajedničko provedenog vremena? Odlično međusobno poznavanje partnera, što je u takvim "po skrivečki" odnosima gotovo pa i nemoguće ostvariti. Nebi li Master-slave odnos trebao uključivati neki međusobni ekskluzivitet? Po mojem viđenju morao bi, a ne da je često puta žena naravno na prvom mjestu, a neka robinja koja je dušom i tijelom odana svom gospodaru tek druga rupa na svirali, koja je na kraju sretna i s onih par sati, tu i tamo, koje on nađe za svoju robinju. Takav odnos bi trebao imati mnogo obostranog truda, muke i "znoja". Ne bi li robinja mogla u svakom trenutku nazvati svog Gospodara… kaj joj je teško, kad joj je potreban poradi ovoga ili onoga, kad ga želi barem čuti… ili vidjeti? Neki vele da ne bi-jer ona je ipak robinja. Ja kažem da baš zato što je robinja, što je toliko posvećena, morala bi imati to pravo, tu mogućnost.

I kakva je to u krajnoj liniji osoba koja na jednu stranu glumi strašnog i strogog Gospodara, a u drugu ruku je vanilla mužić koji je svojoj ženi sve prije nego Gospodar. Po meni Gospodar ili jesi ili nisi. Ne možeš biti i jedno i drugo.
Još jedna nebuloza su neka stroga pravila, ili rutina koje takve osobe propisuju svojim robinjama. Od kud im pravo na tako nešto? Ne bi li se to moralo zaslužiti? A čime su to oni zaslužili?
Na kraju imamo sasvim jednostran odnos u kojem je djevojka posvećena, odana, drži se zadanih pravila, mnogo daje-u granicama koliko čisto poradi vremena provedenog zajedno uopće i može dati. A on je "vjerni, dobri odani suprug" ;) :)) koji ustvari ima jako dobro istreniranu ljubavnicu. Da, baš to. Ljubavnicu koja mu neće raditi probleme (kao što bi vanilla ljubavnica mogla), koja će uvijek biti spremna i voljna, koju nikad neće boliti glava… koja će biti presretna kad on nađe koji sat za nju… a i koja će mu vrlo vjerovatno služiti za kompenzaciju nekih stvari i pojava u njegovom braku. Ili u njegovoj glavi.
To je 24/7? Po meni nije.

Može li takav gospodar sa svojom robinjom prošetati gradom? Bez okretanja preko ramena i skrivanja odvesti je npr. na večeru? U kino? Može li s njom učestalo provoditi vrijeme? Puno vremena? Može li biti tu kad njoj nešto treba, kad je usamljena, kad je u nekim problemima, kad mu samo želi čuti glas ili osjetiti njegovu ruku na svom obrazu? Može li s njom npr. izaći van do kasno? Provesti ljeto zajedno?
Odgovor na ova pitanje je ne može. Može joj, a to takvi učestalo i rade, davati razne stroge i striktne naredbe. To može… to i rade. Bah.

I onda na kraju balade cure shvate da dok su njene vršnjakinje imale partnere, vanilla dečke, Domove ili Gospodare s kojima su mogle raditi sve od gore navedenog i još mnogo više… one su bile odane i posvećene osobi od koje su dobivale što i koliko pitam ja vas? One su bile istrenirane ljubavnice.
Znate li kako je lijepo kad vam je Dom, ili Gospodar ujedno i dečko, i prijatelj, i partner? Neki znaju, neki na žalost ne znaju. Kakoje dobro kad ga svojem društvu možete predstaviti kao svog dragog, jer prema je on vaš Master-mora biti i vaš dragi.
Tražite si i Mastera i dečka. I Doma i prijatelja, i Gospodara i dragog i partnera i nekog kome ste vi na prvom mjestu. Sve to u istoj osobi. Teko onda možete biti robinje i tek takav stvarno može biti Gospodar.

Da ne duljim jer tko je shvatio shvatio je, tko nije, sve da napišem i roman od 788 strana neće.

Stvar je samo u reciprocitetu, jer meni je bdsm odnos, svaki bdsm odnos upravo to. Koliko tko daje, ulaže i koliko dobija za uzvrat. Nekim to očito nije bitno, ili im je lijepo objašnjeno da to nije bdsm. Hahahahaha. I takve primjere sam čuo.
Jasna stvar da robinja mora biti posvećena i do kraja odana svom Gospodaru… da se mora oko njega truditi… ali i Gospodar mora to sve pokazivati i spram svoje robinje.
Ne mora li? Oboje moraju uložiti itekako mnogo truda, volje i vremena, a u takvim odnosima samo jedna strana to radi
Neki se s ovom rečenicom koja slijedi neće složiti ali probajte me onda pobiti. Robinja pripada samo svom gospodaru, ali ne bi li na određeni način i Gospodar trebao pripadati samo svojoj robinji? Ne bi li joj morao davati mnogo pažnje, zadovoljstva-i sexualnog i svakog drugog, mnogo vremena s njom provoditi. Trebao bi. Morao bi.

A onda imamo i učestale zabrane u stilu zabrana svršavanja, i zabrana kontakta sa drugim Domovima. Zabrana svršavanja na duži rok je glupost, k tome i nezdrava glupost koja zaslužuje posebnu temu, a zabrana kontakta… o tome sam pisao ali zapitajte si zašto vam je to zabranjeno? Možda da ne bi doznale kako drugi Domovi djeluju, kako se ophode sa svojim subicama/robinjama? Što on to od vas želi sakriti? Ili je nesiguran u sebe, boji se konkurencije, pa misli da je najbolje ne dozvoliti joj da stupa u kontakt sa ostalim Domovima. Tako je po njega rizik minimalan. Mjesto da svojim djelovanjem dođe do toga da ona niti nema potrebu kontaktirati s drugim Domovima.
.
Meni se čini da takvima treba samo osjećaj moči i ljubavnica na poziv.
Stoga poručujem takvim masterima da malo porazmisle šta oni ustvari rade tim curama. Kaj im sve uskraćuju. Koliko malo daju a puno dobivaju. Koliko ih mogu psihički upropastiti. I što će ta cura jednog dana imati od svega toga? Dali ta veza vodi ičemu?
Cure, znajte da su ti i takvi vrlo često vrlo vješti manipulatori koji baš traže mlade ili neiskusne djevojke kojima onda mogu prodavati razne bureke i oblikovati ih po svojoj želji i prema samo svojim potrebama. Uostalom za koliko ste starijih ili iskusnijih djevojaka čuli koje su ujedno i robinje oženjenim Gospodarima, pogotovo onakvima o kojima sam pisao? Ja nisam čuo niti za jednu takvu… Zašto?
odgovor je očit.

Cure, pazite se da se nakon nekoliko godina nebi zapitale da kaj ste vi imale od te veze? Da di vam je bila pamet? Oko koga ste se vi trudile i što ste vi njemu ustvari bile i što je vidio u vama? A znam nekoliko takvih kojima se upravo to desilo.
"Di mi je bila pamet"… "Kako sam se dala izmanipulirati"… "Kaj je meni to trebalo u životu"… "Dali je to bio Master-slave odnos"… "Dali je to bdsm"… "Dok su se drugi družili i provodili sa svojim partnerima, išli na more, ili barem na jebeni sladoled do grada, ja sam bila sretna ako bi ga svakih sedam dana vidjela na sat-dva, a jesam bila budala" itd. Te rečenice sam čuo-od slova do slova.
Pazite se da se to i vama ne desi.

Tko puno daje mora i puno dobivati za uzvrat. MORA. Nikad to ne smetnite s uma. A to što ste vi submisivne, što uživate u izvršavanju, u zadovoljavanju, pokornosti, poslušnosti, pravilima… to baš ništa ne mijenja na gornjoj tvrdnji.

- 18:32 - Komentari (13) - Isprintaj - #

subota, 26.08.2006.

Alkohol i bdsm

Pod pretpostavkom da će i nadalje biti komentara i rasprava ajmo pokušati nešto utanačiti. Lijepo, pristojno, argumentirano… Dogovoreno? Doduše nekad ni ja nisam baš jako pristojan sugovornik, znam, ali poradit ću na tome. No to je tipična akcija i reakcija. Sranje povlači sranje. Komentar u stilu GRRRR, BRRRR, PSMTR poteže isti takav odgovor. Stoga idemo barem probati pisati kao pristojni i razumni ljudi. Kad se s nekim ne slažeš… objasni svoje viđenje, svoj doživljaj, svoja iskustva… pa nek razlike ugledaju svijetlo dana u pristojnom obliku. Imaš neki argument koji ruši "suprotstavljenu" tezu iznesi ga. Sve ostalo su samo plitki, nemaštoviti i totalno nepotrebni pokušaji da se nekog oblati kao osobu, jer druga strana ne može, ne želi, ne zna pobiti neke teze u argumentiranoj i kulturnoj raspravi. Uostalom nije poanta toliko u pobijanju nego u iznošenju drugačijeg viđenja, doživljaja, iskustava. Pa iznesi ih. Napišite nešto u stilu "Blogeru, vidiš ja imam sasvim drugačija iskustva koja su takva, takva, i takva, i ne slažem se sa tvojim viđenjem poradi toga i toga…" Jel to problem? Ne napadajte ljude-napadajte njihove stavove. To je velika razlika, to je temelj zanimljive i konstruktivne rasprave. Dogovoreno?

A sad će te imati prigodu da iskušate takav način razgovora jer krečem pisati o pojavama poradi kojih se znaju lomiti koplja, koje znaju izazivati oprečne reakcije i komentare kakve ste imali prilike vidjeti. Stvarno bih volio da ovaj put bude drugačije. Ajmo probati civilizirano razgovarati. Baratati argumentima, a laži i blato te pokušaje ocrnjavanja nekog kao osobe ostaviti iza sebe? Deal?

Prvo krećem sa famoznim bdsm pravilima, kojih se neki vole držati od A do Ž, a drugi ih svijaju, prilagođavaju situacijama i osobama. O tome sam već podosta pisao na ovom blogu a i na jednom drugom mjestu. Nešto niže imate listu pravila za koje smatram da su univerzalna, potrebna, uvijek i svuda primjenjiva i nužna ako želimo dobro drugoj osobi a i samom sebi. Toga i samo toga se držim. Ostala pravila prezirem i imam negativno mišljenje o njima.

Jedno od tih famoznih pravila je kako bdsm i bilo kakvi stimulansi ne idu zajedno.
Uostalom sama tvorba te rečenice je kriva. Stimulans automatski znači da nekom određena supstanca treba da ga na nešto stimulira. Alkohol meni nije stimulans, alkohol je samo još dodatni užitak i ustvari mnogo više iznimka nego pravilo u mojim seansama. No da se vratimo na temu. Donekle se i slažem da ne bi trebalo konzumirati alkohol tokom prakticiranja bdsm-a, ali to nije dogma kako neki tvrde već naputak koji se itekako može prilagođavati i čisto je individualan. Neke osobe moraju u potpunosti izbjegavati alkohol tokom seansi, drugi ga mogu koristiti. Gdje je kvaka i ko su te osobe? Prva i osnovna stvar je iskustvo. Neiskusnim i Domovima i subovima nikako ne preporučam alkohol tokom seansi, iz jednostavnog razloga što imaju nedovoljno praktičnog znanja. Teorijsko je jako lijepo i treba ga imati ali vrlo često ti ne znači maltene ni pišljiva boba kad se nađeš u konkretnoj situaciji. Znam kako to ide ;). Sjećam se svojih početaka. 10 minuta prakse znači više od 100 stranica teorije, ali i nju treba usvojiti.
Alkohol nam usporava reakcije, diže prag tolerancije na bol, općenito nam mijenja percepciju i ponašanje. Oni koji ni u trijeznom stanju nisu baš do kraja sigurni kako neke stvari napraviti, koji ne znaju svoje ni tuđe granice, pod utjecajem alkohola mogu sav SSC zaboraviti te možda i u najboljoj namjeri napraviti nešto loše. Dok nemaš određene prakse i iskustva alkohol u seansama bi ti morao biti strogo zabranjen. To u jednakoj mjeri vrijedi i za Domove i za subove. Mislim da je to svima jasno i opće prihvaćeno. Ista stvar i sa osobama koje pod utjecajem alkohola gube kontrolu,, koje cuga puca na agresivu ili na "kreteniranje". I takvi se u potpunosti trebaju kloniti alkohola. No neki tvrde da apsolutno NIKO I NIKAD nebi smio konzumirati alkohol tokom seanse. E s tim se bome ne slažem. Ako si iskusan, poznaješ svoju partnericu, ako alkohol u tebi ne budi agresiju ili neke skrivene strasti i želje… zašto ga ne bi umjereno konzumirao? Zašto bi morao poštovati to pravilo? Naravno da ima zlobnika i osoba s kojima sam se pokačio poradi sasvim desetih stvari i takvi će temeljem ovih mojih tvrdnji pisati da sam alkoholičar, da mi je cuga potrebna za opuštanje i sl. notorne gluposti i nebuloze, no to govori o njima a ne o meni. Tko me je čitao a poglavito oni koji me poznaju uživo znaju da alkohol konzumiram valjda u svakoj trećoj seansi, a i tad umjereno i čisto poradi toga što uživam u okusu dobrog vina, volim se rashladiti hladnom pivicom, a Jeger je uostalom lijek a ne cuga :)… a pitam ja vas kaj je bolje, ljepše i više napaljujuče… subicu "usta na usta" ;) pojiti tramincem ili cedevitom :). I da se razumijemo, dali će itko biti pijan od npr. butelje podjeljene na dvije osobe? Naravno da ne. Isto tako niti jedna subica nije imala baš ništa protiv kad ju je dočekala rashlađena buteljica :), a u konačnici alkohol na razne ljude različito djeluje.
Kad si malo popijem moje seanse su mnogo blaže od onih u potpuno trijeznom stanju.
Tad bi se mazio i pazio i grlio i bio mnogo više micek :) nego Dom. Stoga kad želim neku dugotrajnu, žestoku, intenzivnu seansu pijem cedevitu :), jer sa svakim gutljajem alkohola postajem sve nježniji i nježniji… To sam ja. Svi nisu takvi. Stoga svima ne preporučujem konzumiranje alkohola tokom seanse. A u konačnici ovdje pričamo o laganom cuganju, stanju eventualne pripitosti i ništa više od toga. Nikad nisam imao seasu u stanju pijanstva. Umjerenost je vrlina.

A kaj se tiče opuštanja. Onim plahim, nesigurnim, tihim, neiskusnim, povučenim… takvima možda i treba cuga za opuštanje. Dali sam ja išta od nabrojanog? Nisam.

Eto, rekao sam što sam imao na temu alkohola i bdsm-a i volio bih da svi oni koji se "ko pijan plota" :)) hehe drže pravila o zabranjeni cuge tokom seanse lijepo objasne zašto bi se i ja te oni meni slični također morali držati tog pravila?

Sljedeći post će biti moje viđenje problematike oženjeni gospodar i robinja. Tamo će biti još i više prigode da se upustimo u kulturni dijalog kojeg bi stvarno želio povesti. Uostalom znam da ovaj blog čitaju i oženjeni Domovi i subice/robinje koje su u takvoj situaciji, stoga možda sam u krivu, možda vama tako odgovara, možda su vaša iskustva i viđenja drugačije od mojih. Iznesite ih.

- 11:49 - Komentari (4) - Isprintaj - #

utorak, 22.08.2006.

Pozdrav... kraj...

Došlo je do zasićenja i naprosto više nemam nimalo volje da dalje vodim blog. Uostalom, izgleda da svi sve znaju jer nitko ništa ne pita, ne komentira, ne sudjeluje… niti putem komentara na blogu, niti putem maila a znate da ja volim dvostranu komunikaciju a ne puko pisanje i zapisivanje vlastitih misli na ovaj virtualni papir. Ovaj put odlazim bez nekih dugačkih poruka i filozofiranja. Tako je kako je. Možda me već sutra (doduše znam da neće :) ) ponovo uhvati volja za pisanjem a lako moguće da više nikad niti ne dođem na ovaj blog. Kako sada stvari stoje ova zadnja solucija je mnogo bliže realnom stanju stvari.
Eto… neki dan sam se uhvatio kako pišem post o oženjenim nazovi masterima… i nakon 7, 8 rečenica buljim ja u ekran i velim sam sebi pa WTF (What the fuck) zakaj…? Čemu…? Naprosto mi se neda. Sasvim dovoljno sam pisao o svim mogućim aspektima bdsm odnosa i kako bi on po mom doživljaju, viđenju i iskustvu, trebao izgledati… a to svakako nije i ne može biti odnos u kojem obje strane nisu totalno i isključivo posvećene jedna drugoj… no onda zaključih da mi se naprosto neda ponovo pisati ogromni post… Uvijek će biti raznih negativnosti u bdsm-u… uvijek će biti mlađahnih curica koje padaju na starije likove koji im valjaju šprehe i bureke o nekom 24/7, o robovanju o služenju, o poslušnosti i sl. u konkretnom primjeru floskule za mazanje očiju. Dali ću ja takve stvari svojim napisima spriječiti? Naravno da neću. Nekad sam imao iluzija da ovim blogom mogu nekaj pokrenuti… promijeniti… od poimanja bdsm-a kod ljudi koji nisu u svemu tome i ne znaju kaj bdsm sve inkorporira… pa do pogleda na vlastitu sexualnost i razne želje i potrebe koje imaju neiskusne osobe željne bdsm-a… pa do sprečavanja raznih loših iskustava koje idu od susreta sa sadističkim psihopatima koji će čisto fizički nekom nauditi… pa sve do mnogo suptilnijeg ali i goreg iskorištavanja i upropaštavanja koje se događa na duže staze i koje ostavlja trajnije posljedice.
No na kraju balade zaključih da mi se naprosto više neda :). Nemam volje niti snage niti želje a i mislim da sam sasvim dovoljno napisao o bdsm-u. Od njegovih najviših i najsvjetlijih vrhunaca… pa do raznog blata, kala i glibova kojih u bdsm-u nažalost ima i to mnogo.

No opet pišem dugačak oproštajni post, a na samom početku sam rekao da to neće biti tako.

Uživajte ljudi… i nikad ne zaboravite da svatko tko daje exkluzivu ima istu pravo i zahtijevati… Svatko tko je do kraja posvećen istu takvu posvećenost mora i dobiti za uzvrat. Bdsm može biti nešto najdivnije što vam se ikad dogodilo… ali nekima je to i najgore iskustvo. Nekad je to vidljivo u roku keks… nekad tek nakon nekoliko godina shvatite s kime ste imali posla… No to i onako svatko sam za sebe mora shvatiti i naučiti, a iskreno se nadam da su moji napisi barem nekome pomogli.

I par brzopoteznih savjeta za kraj :)
24/7 MORA biti 1 na 1. Nikakve vanilla ženice, ljubavnice, cure i sl. tu naprosto nemaju kaj tražiti. A ako ih ima e to onda nije i ne može biti bdsm odnos. To je povremena bdsm ševa i/ili igranje bdsm-a i nikad ne dozvolite da vas bilo tko uvjeri u išta suprotno jer laže i želi vas iskoristiti za svoje ciljeve. Trud uvijek mora biti obostran… isto kako i zadovoljstvo mora biti obostrano… ako niste asexualci onda nikako ne pristajte na neko odricanje od sexa-pogotovo ne na duže vrijeme… a ako do toga i dođe-dobro se zapitajte i dali se druga strana odriče sexa? Na masu mjesta sam to napisao ali vrijedi ponoviti… subice/robinje… Doma koji vam ne pruži barem duplo više svršavanja nego vi njemu automatski pedalirajte… Ne padajte na fore o nekom dokazivanju bilo čega na način da se odreknete svršavanja…
Seks je zdrav i za um i za tijelo i ne dozvolite da vam ga itko uskraćuje. Doduše to ne znači da se veza temelji samo na sexu. To nikako… ali sex je bitna stvar u svakoj vezi pa tako i u bdsm-odnosu.
Ovo pišem potaknut jednom pričom o mladoj djevojci kojoj je njen oženjeni nazovi master zabranio svršavanje 6 mjeseci… Mislim strašno. Katastrofa.
Mislite li da je za 20 i kusur godišnjakinu i psihički a bome i fizički zdravo da se na toliko dugačak rok odriče sexa? I da svoje najbolje godine trati sa nekim likom koji na njoj liječi vlastite frustracije… što se vidi i iz te naredbe a i iz još nekih detalja koje znam ali o kojima mi se neda pisati jer bi zahtjevali daljnji komentar za kojeg nemam volje. Nađite si partnere kojima će te biti prva i jedina… koji će s vama provoditi vrijeme… koji će vam biti i Dom, i dečko i partner i prijatelj. Ne pristajte na ništa manje od toga… niti se upuštajte u bilo kaj sa osobom za koju znate da vam sve to ne može pružiti… ili nek to bude od početka samo bdsm seks bez ikakvih dubljih konotacija.
A poruka oženjenima… budite fer. Ili se rastanite i stvarno budite Gospodari i živite sa svojom robinjom ili se pomirite s time da NISTE i NE MOŽETE biti Masteri s velikim M. A onda tako i djelujte… Mislim kako vas nije sram, prvenstveno pred vlastitim subicama/robinjama, a onda i pred samima sobom izigravati nekaj što niste… i tu bi psihijatrija imala puno posla. Nije vas sram nekoj curici izigravati Gospodara a onda se stisnuti uz svoju zakonitu vaniliju koja nema pojima čime se vi bavite u slobodno vrijeme a i nikad neće doznati jer bi tad veeeliki i strašni Gospodar najebao od svoje ženice.

No dobro… to je jedna od negativnosti o kojoj nisam pisao koliko o ostalima pa sad hvatam prigodu. Daj Bože da su svi u bdsm-u iskreni i prema samima sebi ali prema svim ostalim akterima priče. Uvijek sam bio za iskrenost i reciprocitet… zato me navedena pojava toliko i smeta.

Ovime završavam post a i svoj angažman na blogu.
Pozdrav svima i nikad ne smetnite s uma SSC.

P.S. Stvarno bi volio da neki oženjeni master ili pak subica/robinja u toj situaciji ostavi svoje viđenje u vidu komentara ili maila. Poradi toga ću još ponekad navratiti ovdje.
Pozdrav svima.

- 00:56 - Komentari (15) - Isprintaj - #

petak, 04.08.2006.

Sta vidim u BDSM-u

Ponekad se zapitam zasto mi nisu normalne neke stvari... Ponekad se zapitam, sta ja to, stvarno i zapravo vidim u bdsm-u. Jedno, prvo iskustvo koje sam imala? Procitam, tu i tamo, neke komentare... Jedan mi je posebno zapao za oko... ’’...Ali da je to sve istina svi bi ostali sa svojim prvim ljubavima i niko posle prvog gospodara ne bi pomislio da moze ponovo osetiti isto za nekog drugog. “ I dugo sam razmisljala o ovoj recenici...

Proces formiranja nasih licnosti je dugotrajan proces. Toliko dugotrajan i spor, da se ne zavrsava nikada. Menjamo se citavog zivota, oblikuju nas iskustva koja dozivljavamo, i svako nas iskustvo necemu nauci. Promeni nas. Ucini nas drugacijima. Boljima? Gorima? Nekada sam mislila da to ne zavisi od nas samih. Danas... Danas sam promenila misljenje. Zavisi. Zavisi samo od nas samih, od toga u kom pravcu zelimo da idemo, u kom pravcu zelimo da se razvijamo. Zivot je prepun izbora. A jedan od najtezih izbora koje u zivotu moramo da napravimo je taj da odlucimo sta nam je, u vezi nas samih, bitno, vazno, ono sto ne podleze kompromisima, ma kako zeleli da napravimo kompromis, i ma kako bi nam taj kompromis doneo trenutno olaksanje.

Mene je to prvo iskustvo obelezilo. Na mnogo nacina. Jedan od osnovnih je taj da mi je, bas to prvo iskustvo promenilo mnoge percepcije u glavi. Dozivljeno je, postojalo je, i ubedilo me je da je moguce, da je postojece, da samo tako i na taj nacin zelim i mogu da uradim neke stvari. Ponekad pomislim kako je doslo prerano, i kako nije trebalo da bude prvo. Jer, da nije bilo prvo, kompromisi bi mi postali daleko jednostavniji, i daleko lakse bih prihvatala neke stvari, a mnoge mi ne bi bile nemoguce. Lakse bih prihvatala neke stvari, lakse bih sa njima izlazila na kraj, manje bi mi smetale. Bile bi moguce. Mogla bih, na primer, da prihvatim odvajanje jednog dela mene od drugog, i mogla bih da zivim sa tim bez trzavica, bez lomova, bez bola. Mogla bih, sa manje opreznosti, da pristupim nekome, i da ne nalazim za cudno da moze da me vidi podeljenom, i da mu to ne smeta, da moze da iz mene vadi ono sto mu treba, ono sto zeli, a da sve drugo ignorise kao postojece. Mogla bih da prihvatim samo delove nekog koji se nude. Mogla bih da prestanem da analiziram postupke, reci, recenice, i da ih ne shvatam na nacin na koji ih shvatam. Mogla bih da prestanem da pronalazim opravdanja i da se prepustim nerazumevanju, time bih mogla da prestanem da u ljudima pronalazim i stvari za koje ne zele da budu pronadjene, i da ih prepustim skrivanju koje im je potrebno. Ne znam... Za mene, jos uvek, postoji nada da su ljudi samo uplaseni, i da imaju svoje razloge da se skrivaju. Na zalost, ma koliko ja to zelela, ne mogu im pomoci u tome. To je dvosmerna ulica. Potrebna je i zelja sa druge strane, ne samo moja.

Mogu ih prepustiti zaboravu. To je najlakse. Precrtati nekog i zaboraviti da je ucinio nesto sto nas je povredilo. Ali, zasto odbaciti jedno iskustvo koje nas moze promeniti? Na bolje? Na gore? To je vec na nama samima.

Zanimljivo je, ipak, kako sledimo nekakav obrazac u svojim zivotima, posebno kada su u pitanju osobe sa kojima zelimo da provodimo vreme. Mene je to prvo iskustvo zaista "gadno" obelezilo. Pokazalo mi je sta je to, u drugoj osobi, sto je osnovno merilo moje naklonosti. Pokazalo mi je sta zelim, sta mi je potrebno, i pokazalo mi je kako su kasniji kompromisi donosili samo lomove i nezadovoljstvo. Sada, kada sam zagazila u neke “ozbiljnije” godine, u kojima neke stvari sve vise i sve brze gube na vaznosti, ti kompromisi su mi postali nemoguci. Mada nepristajanje na njih oduzima mnogo, sa druge strane dodaje daleko vise. Nesto sto nam, u nekim “neznijim” godinama ne znaci mnogo, jer je svet jos mlad za nas, i jer imamo mnogo vise izbora pred nama, vise vremena za njih, i svaki pogresan ne znaci i tezak put nazad. Ne pristajem, vise, da ne volim sebe. Kada nastupe teska vremena, kada nam se dogode stvari koje nam protresu zivot iz temelja, samo mi sami smo ti koji mogu uciniti da temelji izdrze. Ko, u tom slucaju, ne bi zeleo da u sebi ima nekog pouzdanog, nekog na koga se moze osloniti, nekoga koga voli i postuje? Cineci kompromise, ucinila sam i to da mi postane mnogo vaznije koga imam pored sebe. Sada mi je mnogo vaznije koga imam u sebi. Ruzna iskustva, iskustva u kojima se ponudjena ruka povlacila u trenutku kada je prihvatana, jer su se otvorile barijere poverenja, ucinila su da shvatim da neciju ruku mozes prihvatiti tek onda kada ti nije potrebna, tek onda kada je i sama svesna da nece biti opterecena stvarima kojima ne zeli da bude opterecena. Mozda bas zbog toga imamo i gradaciju odnosa u nasim zivotima? Sa nekima uvek mozemo biti ono sto jesmo. Drugi nisu zasluzili da budemo ono sto jesmo. Cemu davati nekome nesto sto taj neko smatra bezvrednim? Jednostavno, bolje je prihvatiti da ljudi imaju razliciti sistem vrednosti, i da nam nisu iste stvari u zivotima bitne.

I onda me to sve vrati na pocetak razmisljanja... Sta ja to stvarno i zapravo vidim u bdsm-u? Isto sto i u ostatku svog zivota. Iste stvari. Iste vrednosti. Iste stvari me privlace i iste odbijaju. Vidim ljude, vidim osobe, vidim licnosti. Vidim ili pripadnost ili odbojnost. Onako kako pristupam ljudima koji nemaju veze sa bdsm-om, tako pristupam i ljudima koji imaju veze sa njim. Ne odvajam ga od ostatka svog zivota. On je deo mene, bas kao sto je i sve drugo deo mene. Cini me celom, cini me potpunom, cini me onim sto jesam. Bez njega, bila bih neko drugi, bas kao sto bih bila neko drugi bez bilo cega drugog u sebi. Tako posmatram i druge ljude. Kao celine. Ne mogu da ih odvajam i razdavajam, seciram i uzimam samo delice koji mi odgovaraju. Moraju biti celi. I moraju zeleti da budu celi. I bas kao sto ne zelim sebe da dajem u delicima, tako ne zelim ni delice koji se nude, jer imaju problem da budu celina. I to je jedini kompromis na koji nikada vise u svom zivotu necu pristati. Da podelim i da budem podeljena.

- 00:53 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<	kolovoz, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31