Zaživotna
|
Znaš, ne bih Ti pisao, ne bih Ti, posebno, pisao ovuda, ali znam da me čitaš. I da ne bih poantu čuvao za kraj, odmah Ti pišem – jebi se. Jebi se, M. Lijepo sam Ti rekao da mrzim otvorene teme, neizrečene, nerazjašnjene; ono „ima dana“, „lako ćemo“; „stignemo“, „čim bude prilika“. Rekao sam Ti da sa ocem nisam imao dana stići imati priliku i ne da nismo lako, nego nismo uopće. Ali ne, Ti opet po svome. I uopće, samo da znaš, obradovao si me sa ona dva kartona jaja za moj rođendan. Ali brale, manja kokošja jaja nisam vidio, ono je cirkus od jaja, M., a uvijek si govorio kako imaš sretne kokoši na dvorištu... Eno gledam ih u hladnjaku jutros, i ne znam, što ću s njima. I uopće, Ti i Tvoje sretne živine. Nisi ni izišao iz kuće, a maloj mački fali dio face. Zečeve nisi nahranio. Psi su se izbezumljeni razbježali. Ali ne, moj M. je odlučio... Uz ostalo, i zato se jebi, moj M. Jer, istina, nikad nisam vidio sretnije kokoši, ljepše zečeve, sretnije pse i pripadne im mačke. Ali stoput sam Ti rekao... kokoši i zečevi završit će, kad se ovo desi, u nečijem loncu, ma koliko si puta plakao za uginulim zečićima, ma koliko si mi tvrdio da pijetao razumije, kad mu pričaš. Rekao sam Ti, ovako će se završiti. I ponavljao sam Ti, M., kako Ti mogu obećati zbrinuti pse kod Tvoje svojte, ali ta Tvoja svojta jedva da je došla, kad si Ti tako odlučio ... otići..., a kamoli da bi oni htjeli Tvoje sretne salonske beštije. Koje sam ja lovio po mjestu, kad si Ti izvolio ... otići. (Nisam Ti ni o Australiji ispričao...) Jebao Te i kupus za zečeve i mrkva i slama i kukuruz i koncentrat za kokoši, i kosti za pse... kad si sam jeo samo peciva. I cigarete si gutao, pardon. Tvoje iritantne šlagere neću komentirati, Tvoje besmislene prognoze potresa (kako si znao, onaj put?!), Tvoje debilne vrtne patuljke... Jeb'o Te gipsani nos Olića od pola metra i Tvoj slom živaca, kad ga je pas oborio pa si urlao satima ... A prije nego Ti kažem, M., jebi se zbog načina; zbog tristo i sedam patenata za praktično dvorište, čistoću kaveza, zbog tavana punog drva koja sam Ti unio, kako bi psi s trosjeda uživali kraj kamina, i uopće zbog Tvog svadljivog pametovanja svemu i svakome, prije svega toga, M., ... ali, zaboravio sam. Jebi se, što isto kao moj ćaća nisi htio doktora. To ne bi valjalo da sam Ti zaboravio napisati. Glupo muško, gori si od mene... A bio sam zaustio reći, moj M., jebi se s tim pizdarijama od poklona. Jer što da radim sa kineskim džepnim satom, čiji se lanac pokidao prije nego je prva baterija iscurila? I bi li Ti pušio plastičnu lulu, kakvu si meni poklonio? Ne smij se, znam da te oduševljavalo, kako je ovdje sve jeftino. Ali da znaš, eto baš da znaš, upušit ću tu Tvoju plastičnu lulu i popravit ću taj idiotski sat, eto tebi u inat. I s time ću Ti doći u posjet. I ne smij mi se; bolje izravnaj taj naheri križ u ilovači; znaš da je javašluk nedopustiv! O neoprostivosti nereda iza Tebe da ne govorim... Fališ mi, idiote. p.s. Pozdravi mi ćaću. Ali kloni ga se, i on je namćorast.  |
