Dear - J - letter
|
Draga Jadranka, Prvo, izvini što dugo nisam pisao, iako se Ti meni tako često obraćaš. Nisam imao previše vremena lejtli; u firmi nisu bili spremni na moj otkaz; navodno nema formulara za davanje otkaza kad je firma u stečaju. Mislim da muljaju, ali sredio sam preko frendice; nije me preveć koštalo, ali red je red, počastiti treba. Nadam se da ću sad neopterećen uletiti u popisivače stanovnika; to je ipak perspektivan i ozbiljan posao. Mislim da će mi ostati nešto love kad poplaćam najnužnije režije i dio rate kredita, pa Ti i ovim putem zahvaljujem na prilici. Usput, i klinci te pozdravljaju; oboje rade u nekakvoj pakirnici peciva; mali je presretan; čak misli da se neće niti vraćati iz te Kanade, jer im ostaje dosta love, pa će prvo proputovati Amerike i vidjeti, mogu li ostati tamo negdje. Strah me i pomisliti; nama taman kreće – baš kako Ti veliš - ali on veli da mu ne pada na pamet čuvati ovce. Zamisli! (Rekao sam mu da Ti i dalje često sama kuhaš i pereš posuđe i usput smišljaš nove projekte za sve nas i da nam bude bolje, ali znaš kakvi su klinci; oni imaju neku svoju furku...) Ovo Ti pišem i zbog auta. Znam da si se jako nadala da ću i ja uzeti novi, ali eto... Vele u banci – pitao sam – da ne odobravaju kredite potencijalnim popisivačima stanovništva. Uzalud sam im tvrdio da sam solidan i da uspijevam više poplaćati nego što zaradim, ali – ne; ne daju se krstiti. Sori dakle; znam da bi Ti svaka brojka o prodanom autu koristila sad. (Prodao sam im i spiku da je Anica objesila doktorat o klin i da volontira na Kamešnici za pastiricu, ali ništa...) Ma svakako i ovaj nam je auto dobar, a sad kad si poskupila gorivo, dobro nam dođe i tako još malo šparati. Baka svakako vjeruje u homeopatiju, sjećaš se, i sad nam stalnio priča kako ipak neće na operaciju kuka, jer otkako ide pješke na dijalizu, više ju ne boli. A nama je jeftinije jer ju ne vozimo više. Jutros sam i ja došao od doktora; nije sve crno – baš kako Ti i veliš stalno. Evo utvrdili su mi dijabetes i povišene masnoće i tlak. Zato mi je krivo slušati kako Te pljuju, jer da nam je ukupno loše, ja sigurno ne bih imao bolesti, koje imaju samo u razvijenim zemljama. Doktor veli da svakako više ljudi ima te poremećaje, nego što ih ima novi auto. (Kolko nas iima... – sjećaš se one reklame?) Možda bi to mogla iskoristiti u kampanji; baš mi zvuči agitpropovski, ali znam da se Ti bolje razumiješ u te stvari ... Doktor je inače sa Kosova; veli da je odmah dobio posao kod nas jer naši doktori navodno mahom odlaze vani raditi. Nisam skužio, zašto onda oni sa Kosova odmah ne odu, kud naši idu. Pa bi naši ostali. Možda da to malo popričaš sa svojom ekipom; ima vani puno naših ljudi, daj da to uvežemo nekako, pa da ovima s Kosova pomognemo vani dobiti posao, a da nas ipak liječe naši dečki ... (Znam da nismo DDR, ali oni su bili uveli vize da spriječe odljev radne snage, i onda su uspjeli biti na vlasti četrdeset godina. Joj, izvini, opet Te učim; naravno ti najbolje znaš...) I da; u banci mi je lik ispod ruke rekao da ako bi Ti bila sudužnik, da bi mogli stisnuti oko da mi kredit za auto ipak prođe. Znam da si i Ti u frci, ali eto, možda da razmisliš ... Bio bi to znak da nam kao familiji bolje ide. I Pero Te puno pozdravlja; i on Ti je rekao pisati i zamoliti Te...) Još Ti moram javiti da je onih 300 i nešto tisuća flastera za Tebe jutros krenulo prema Zagrebu. Mislio sam da će biti puno veća pošiljka, ali prodavač na Arizoni pokazao mi je kako sa folijom i usisavačem napraviti male pakete. Na grani sve pet; Šo je zažmiril. ;-) Čujem da je danas Markov trg nekaj zatvoren, ali možda se šofer snađe pa Ti ga puste. Imaš dnevne i noćne flastere, stavio sam i malo uložaka za svaki slučaj. Ako brojka poraste, javi, pa šaljem još; nije problem. I da, baš me zvao Gadafi; čuo za frku na Markusplatzu, pa pita bi li mijenjala narode. Svoj za njegov. Eto, uglavnom, to Ti je to od nas. P.S. Blam me reći, ali, zamisli, sanjao sam da sam Te skinuo. Skroz. Daj zamisli! :-) |
