ŠTUrcKAmpf vikend
|
Obožavam ovu petkad pred odlazak kući. Kući je uglavnom sinonim za Zagreb. Iz perspektive Orašja. Privremeno, već devet godina. Prije smo išli gotovo svaki vikend, ali s godinama privremenosti kilometri se nekako počnu izduživati, brži auto duže treba za dva sata autoputa... Uglavnom, sve rijeđe idemo. Pa se sve više radujemo. To je kao sa seksom, valjda. Uz moju duboku empatiju za brata KengUUra iz Minkena, koji valjda ide u "kontrašihti" iz Europe na ovaj naš bliski Jugoistok i probija se Deželom u koloni šlepera, Dobojlija i ine Slovenčadi, nama je bolje. Uvijek smo u kontri, uvijek na onoj traci autoputa, di nema gužve. To me podsjeća na nekad ranije postiranu misao, kako su normalni klinci ljetovali na moru a zimovali na sjeveru. Ja sam ljetovao u DDR-u, zimovao u okolici Sinja. U kontri. U podznaku. No da.  Dakle, radujem se vikendu. Pakiranje će ići brzo; računica je gaće-dan plus jedan, traperice valjda neću zaflekat, a za sve drugo dosta je par majica i jedna košulja. Te opet par knjiga za tamo, nepojedena glavica salate, iznošene gojzerice, laptop, par šteka cigareta za susjede... Uglavnom, stražnji kraj auta opet će se spustit a la Mustafa aus Hamburg. Nema meni elegantno, s torbicom, urbano, k'o gospon iz grada. Nema bez tri torbe, aufhengera, pet vrećica. Kletva vikendaška... /Ne, fala na pitanju, punac i punica ovaj put ne idu s nama./ Dakle, radujem se vikendu. Jer bi se večeras trebao naći sa splitskim prijateljem (onog koji "upravo ulazi u Keruma"  ). Ako čovjek ne krene natrag u međuvremenu. Sutra bih trebao mijenjat žicu na špangici - kajsad, ak studiram u četrdesetoj, mogu i špangicu nosit'! Ako mi se zubar javi, naravno. O tome ovisi, hoću li se i kad naći s frendicom na torok-cugu u četiri oka, bez puno pjene. O čemu ovisi, hoćemo li se s drugom prijateljicom u subotu naći na dugo odgađanu večeru - k'o za šejtana, ona bi iz fore u bosanski restoran. Kraj džamije. A ja iz Bosne na vikend kidam... No da.  E, ako ne odemo s njom na ć'vaape, onda ćemo bez nje malo do Trga, Gornjim Gradom; kestenčići, kobase i kuhano vino; samo Prva Zakonita i ja. Mi aurselfs and as. Prva Zakonita usput mora u City One, tražit kompletić koji bi išao uz nove čizme. Brzo će ona to, veli. U mojoj glavi, slika torbice, upitnik iznad. Šutim. Dok me ne izazove. Uglavnom, u igri su i ribice u Jurišićevoj, odlazak na Sljeme, kino ili kazalište i šetnja jutarnjim Bundekom i jutarnjim placom u Utrinama. Valja i novi šporet kupiti; Božić bez toga ne bu neki. Naravno, pospremanje stana, nadzor podstanara i ugodni popodnevni izležodrijemež. I tako godinama. Sve to ili tako nekako. U 48 sati. Opušteno. S guštom, bez stiskanja guzice. Na moju rezerviranost oko dogovora čvenka, frendica se isp...zdi. Šalje poruku, kakvu ti samo žensko poslat' može. Da zvučim rezervirano oko dogovora, jel se ne veselim, jesam li ja to možda ljubomoran. Zastor /zvuk pakiranja u polumraku/ |
