-On će uskoro otići i ti nećeš morati razbijati glavu tim glupostima.- govorila mi je Tai dok je trpala kekse u usta.
-Joj, daj pregrizi ga! Taj keks je prevelik!- rukom sam pokazivala na nju. Sjedila je za svojim stolom sa veeelikom zdjelom ispred sebe.
-Ja znam što ti možeš strpati u nešto bez da to pregrizeš!- nasmijala se i gotovo ugušila. Prijeko sam ju pogledala iako sam se i sama željela nasmijati. -Neću više, stvarno.- nasmješila se i zagrizla keks. Bill je veselo iskakutao iz sobe. Otišao je prvo do Tai i zagrlio ju, a ona je promrmljala nešto u stilu "Wee, što je tebi danas." Onda je doskakutao do mene i ja sam samo stavila ruku ispred jer sam mrzila zagrljaje. Njemu to ništa nije značilo. Zagrlio me. Vidjela sam kako je Tai sklopila ruke i namjestila svoje velike naočale.
-Prekrasan dan. Prekrasan dan.- rekao je i sjeo na kauč.
-Kako kome. Mene još čeka razgovor s Fizzom! Sigurno će srati o niskom budžetu.- rekla sam sjetno.
-Ponovno!-, Tai i ja smo viknule zajedno na što se Bill hihotom nasmijao. Uskoro su i ostali Hotelovci bili spremni za snimanje zadnje scene. Zadnji je, naravno, bio Tom. Svi su već bili vani, a njega se još čekalo. Toliko me naljutio da sam morala otići i pokucati na vrata.
-Namjeravaš izaći još danas, ili da se mi vratimo unutra?- ljutito sam 3 puta pokucala.
-Namjeravaš ti ući unutra, ili da se ja obučem?-odgovorio je samo uvjereno. Mislila sam da nisam dobro čula.
-Ma koji kurac?-viknula sam. Otvorio je vrata. Bio je obučen.
-Zajebavam se, opusti se malo. Ali ne previše.- zločesto se osmjehnuo i htio me udariti po stražnjici, ali uhvatila sam ga za ruku na što je napravio uvrijeđenu facu i ponovno se nasmješio. Popravio kapu i izašao van laganim trkom. Znala sam da sam se ovaj put duboko uvalila. Pojurila sam i ja van.
-Di si ti do sad?- pitali su me kad sam napokon stigla do džipa.
-Da, di si ti do sad?- pitao me Tom. Namjerno me izazivao. Mrzila sam kad su me namjerno izazivali.
-Zadržala sam se malo. Hoćemo li?- samouvjereno sam sjela za volan. Uskoro smo se dovezli do kampa. Danas dečki snimaju zadnje scene. Dakle, moram napisati i završni dnevnik. Inače bi to šef trebao napisati i poslati Mijadi. Ali, kao i sve prljave poslove ovdje, to radimo Tai i ja. Zavukla sam se u šator kako bih na miru napisala to smeće. Netko mi je rukama zatvorio oči. -Joj, molim te, kakve su ovo glupe igrice?- pomislila sam. Okrenula sam se i umjesto Toma ugledala Josta.
-Kako si?-pitao me ljubazno. Razočarala sam se kad sam ugledala njegovu facu. Zar sam htjela da to bude Tom?
-Bilo je i boljih dana. Recite.- odmakla sam se korak unatrag.
-Ma ništa, došao sam samo provjeriti što radiš i kako si.- odgovorio mi je uljudno. Tom je upravo ušetao u šator.
-Što propuštam?- pljesnuo rukama i došetao do tanjurića s čokoladom.
-Ništa.- rekla sam i okrenula se prema dnevniku. Jost je izašao van. Tom je iskoristio priliku i cmoknuo me u obraz.
-Gle budaletine.- okrenula sam se prema njemu. Nasmijao se i sjeo. Izašla sam van s osmjehom. Ostavila sam dnevnik širom otvoren. Možda nisam trebala. Navečer smo se svi vratili u Pentagon i ja sam otišla na razgovor sa šefom. Pokucala sam na vrata njegovog ureda i iznutra se čulo jedno glasno "DA?" Ušla sam i sjela na stolac ispred stola.
-Zara. Neću vikati i neću biti bezobrazan. Samo ću ti reći jednu stvar. Imaš vremena do sutra da pokupiš svoje stvari i nestaneš odavde. Otkaz!- viknuo je i ja sam se počela svađati. Saznala sam zašto. Zbog dnevnika koji sam negativno napisala. Ali nisam. Napisala sam ga kako treba! Zbunjena sam i nemam pojma što se događa. Jedina osoba koja ima pristup dnevniku sam ja. Pisala sam ga u šatoru sve dok nije došao Jost, pa za njim Tom. Tom je ostao sam s dnevnikom! On ga je promijenio!

Izlazak sunca je bio prekrasan iako su gotovo svi zadrijemali. Svi osim gospodina Josta (koji je sad već inzistirao da ga zovem David). Svakim se trenutkom sve bliže približavao.
-Ovo je zaista predivno. Nešto slično nisam vidio.- rekao je mičući mi pramen kose koji mi je padao preko lica. Na trenutak sam se zagledala u njega. Bio je...čudan. Nisam u njemu pronalazila ništa privlačno ili išta lijepo. Izgledao je previše obično.
-Eto, sad se možete pohvaliti. Vidjeli ste izlazak sunca u Africi.- skočila sam na noge dok me zadivljeno gledao. Odazvao se biper.
-Ispričajte me na trenutak.- odkrenula sam se i počela odlaziti polako, ali sigurno.
-Nešto nije u redu?-okrenuo se i pošao za mnom.
-Imamo problem. DEČKI!-, povikala sam srednje glasno kako bih trzla Hotelovce iz transa.
-Divno je, zar ne? Da, zaista predivno!-počeli su mrmljati i praviti se kako su cijelo vrijeme zapravo gledali.
-Moramo odmah otići. Brzo! Skočite u džip.- rekla sam im prijeko ih pogledajući.
-Napokon! Kako je ovo dosadno...- čula sam Tomovo mrmljanje iza sebe. Nisam imala vremena, a ni želje reagirati. Svi su poskakali u džip i refleksno se primili za štangu. Naučili su. Pijesak je frcao oko nas i uz pokoji vrisak i "WAU!" stigli smo do kampa.
-JA SAM OVDJE GLAVNI! JA!!!- čula se dernjava iz glavnog šatora.
-Koji se to luđak dere ovako rano ujutro?- komentirao je Bill.
-Gerald Fizz. U prijevodu moj šef.-, odgovorila sam i nasmijala se. -Ovo će biti zabavno!-, protrljala sam ruke i luđački se nasmijala.
-Ti stvaarno nisi normalna.- komentirao je Tom.
-U Africi je potpuno u redu biti lud.- pogledala sam ga.
-Živi dokaz.- komentirali su gotovo svi u isti glas. Razgrnula sam zavjesu šatora i propustila Hotelovce unutra.
-TI, MALI! KAKO SE TI ZOVEŠ?- šef je ludio na Rodya koji se uvijek uspio naći na krivom mjestu u krivo vrijeme.
-Rodiro, gospodine- odgovorio mu je uspravo stojeći ispred njega.
-RODIRO, POPRAVI OVAJ NERED ODMAH! I DOVEDI MI ZARU! HOĆU JU VIDJETI ODMAH! LETIT ĆE ODAVDE DO JUTRA U SUPROTNOM!- derao se na njega.
-Ali, gospodine, ja se brinem o slonovima, šta ja znam gdje je ona!- odgovorio mu je Rody ozbiljno jer smo svi obožavali zajebavati šefa. -ODMAAAAAAH!- zaderao se i Rody je krenuo tiho mrmljajući "Da, gospodine ukočeni.", i namignuo mi u prolazu. Oprezno sam se nakašljala.
-Vjerujem da ste mene tražili, gospodine.- oglasila sam se i šef se okrenuo kao gazela razvlačeći usta u veliki namješten osmijeh.
-Zara, Zara. Draga moja Zara. Zašto sam ja to od tebe doživio? Zašto tjeraš moje maleno srce da puca?- govorio je čudno.
-Ne razumijem, gospodine.- odmahnula sam glavom i zamijetila Tai u kutu dok se trese. Sigurno se na nju derao. Ona je bila jako osjetljiva i uvijek je plakala i tresla se kad bi netko na nju vikao. Njene velike "štreberske" naočale bile su zamagljene, a rumeni obrazi su joj bili mokri.
-Zara. Dođem ovdje i pogledam ovaj set. Divno. Baš kako sam ti rekao da učiniš. A onda dolazi onaj dio koji nas je doveo tu. Pogledao sam račun, Zara. Pogledao sam račun. A uskoro sam primio i poziv od Mijade. Nije sretan, Zara. Tražio je objašnjenje, Zara. Imaš li ti objašnjenje za sve nas?- pitao me upitno gledajući. Mijada je bio "šef svih šefova".
-Imam, gospodine. Vi ste rekli da imamo pravo potrošiti novca koliko želimo. Ipak je Tokio Hotel jedan bend koji zaslužuje najbolje, zar ne? Gospodine?- odgovorila sam mu podrugljivo.
-Ne sjećam se toga. Možda si si to umislila. Imam novost za tebe. TO SE NIJE NIKADA DOGODILO!- počeo se derati.
-Oh, jest, gospodine. I ja imam to snimljeno.- znala sam da trebam snimiti jer sam ovo i očekivala. -Zaista?- upitao je uplašeno. -Tai, dobaci mi mobitel, molim te. Zaboravila sam ga danas.-
-Evo, ponijela sam ga.- još tresući se polako ga je dobacila. Pustila sam snimku:
-NIJE ME BRIGA, ZARA! NIJE ME BRIGA. UGOŠĆUJEMO TOKIO HOTEL! ŠEF ŽELI SAVRŠENSTVO. SA-VR-ŠENS-TVO!-
-Koliko novca smijemo potrošiti?-
-KOLIKO HOĆEŠ! GUBI SE! IZLAZI!- prekinula sam snimku.
-Ovo još nije gotovo, Zara. Večeras, 21:00, moj kabinet. Bolje ti je da dođeš.- zaprijetio mi se i počeo odlaziti.
-Aha. Doći ću. Pripremite mi čašu viskija!- povikala sam za njim na što je on samo podigao ruku u zrak i napustio šator. -Wau. Nikad nisam vidio samouvjereniji razgovor sa šefom.- pohvalio me Gustav.
-Ne bojim se tog seronje. Ionako pojma nema što radi.- nasmješila sam se. Otišla sam do Tai. Kleknula sam ispred nje. "Tai, ne obaziri se...", tiho sam prošaptala na što je ona počela jecati i plakati. Uskoro smo se zagrlile. Bill joj se približio pokušavajući je utješiti. Bio je baš slatkorječiv. Ostali smo se bacili na nacrt nove scene koja je uskoro bila napola snimljena. Dok su dečki snimali ja sam imala težak izbor. Meksikanci ili Jost... Meksikanci su dobri ljudi, ne? Provodila sam što je više vremena moguće s njima. Počeli su se osjećati veliko (jer sam lagala da sam tu jer se jaaako divim njihovom radu), pa sam uskoro bila prisiljena otići. Jost je jedva dočekao.
-Zar ti stalno radiš?- upitao me. Kad smo mi ono točno prešli na ti? Nisam sigurna. Vrijeme provedeno s njim naučilo me nečemu. Moram više govoriti o sebi ili ću cijeli život slušati o drugima. Kad smo se vratili u Pentagon svi su otišli u svoje sobe. Tom je zaboravio novu smeđu kapu na stolu, pa sam mu je odlučila odnijeti. Pokucala sam i ušla. Nisam čekala odgovor. Upravo je bio skinuo majicu. -Uh, sorry, nisam znala da se presvlačiš.- rekla sam ne pokazujući nikakvu želju za izlaskom iz sobe. -Ostavio si kapu u glavnoj sobi.-
-Da?- približio mi se. Još sam stajala kraj poluotvorenih vrata. Dodirnuo mi je obraz i tom istom rukom zatvorio vrata ne skidajući ruku s njih. Zapravo, zablokirao mi je izlaz. Drugom me rukom primio za bradu i doslovno zažvalio. Svojim jezikom je nježno dodirivao moj. Bio je poprilično vješt u tome, ali ni ja nisam bila amater. Uskoro sam osjetila njegovu ruku na svojoj stražnjici. Nakon nekog vremena smo se odvojili i pružila sam mu kapu.-Bok.- promrmljala sam.
-I tebi.- nasmiješio se i zatvorio vrata.