utorak, 30.05.2006.

SNOBIZAM

danas sam malo razmišljala o tome da li sam ja snob potaknuta ovim kvizom the snob test
riješila sam test i rezultat je bio zadovoljavajući, vele da sam jaaaako malo snob, skoro pa da nisam.
ajd, fala bogu, već sam se prepala. malo je dobro. jer ja mrzim snobove. i ne želim bit takva, to mi je gadno. mislim da snobovi puno propuštaju. mislim, nemrem bit takva i da oću jer sam bogata ko Albanska industrija.
evo primjera, slušam dve curičke koje su taman zakoračile u svet punoljetnosti, al zato imaju na sebi obleku koja je valda skuplja od svega kaj sam ja uspela sebi kupit u HM-ovima i Zarama tokom celog života.
i tak njih dvije komentiraju svoju treću frendicu:
«joj, daj ju pogle, kupila je Guccijevu torbu na rasprodaji!!!!!
«joj, koja seljanka, pa KO JOŠ KUPUJE U GUCCIJU NA RASPRODAJI?????»
imam ja kaj još za dodat osim da žalim njihove roditelje i buduće muževe i uzdrživače. to je zbiljam high maintenance materijal.
jel to njihovi roditelji imaju opće pojma u kakva čudovišta razmažena se pretvaraju njihove curice i dečkići?
još jedan primjer kak se gubi kompas kad roditelji ne nauče djecu da se lova mora ZARADIT a ne pada s neba, i da ljudi koji nemaju love za bacat nisu kužni i bolesni i predmet izbjegavanja i izrugivanja.
jedan moj poznanik se setil u tridesetinekoj da bi mogel nekaj i delat u životu nakon desetogodišnjeg «studiranja» na Višoj uzaludnoj. Iza njegove nagle želje za radom stajal je tatek koji je zatvoril pipu i nije dal više love.
I tak on gleda oglase u jutarnjem. I od mase oglasa nađe oglas za voditelja poslovnice jedne velike banke. Traže 5 godina iskustva na istim poslovima plus završen ekonomski faks.
I frajer se javi! Napominjem da on ima iskustva u radu na istim poslovima ako se pod tim može shvatiti redovno dizanje love s bankomata, jer je to najbliže bankarstvu kaj se on približil. A ekonomski faks je videl samo izvana.
Ja ga pitam:
«pa kaj se javljaš na takav oglas, zabogamiloga, pa nemaš šanse. Kaj se ne javiš za kakvog referenta u banci, tu bar imaš šanse (nategnute), a ne za voditelja.»
A on mi mrtav hladan odgovara dok glanca haubu svog novog audija:
« pa kaj si ti luda, onda nebum mogel na godišnji dva meseca, a skijanje??? I moral bum dolazit ujutro rano na posel, i osim toga, imal bum ŠEFA, a ja neću da mi itko šefuje. Tak da bum ja onda šef poslovnice. Ko da je to neka mudrost!»
Mislim da još čeka na odgovor na svoju molbu za posel.
E, sad, znam ja da nije lako imat karijeru i slobodno vreme, pa ljudi valda nadoknađuju svojoj deci propušteno s lovom. Pa dobro, nebuš dal detetu da se igra s krpenom lutkom od starih podrapanih najlonki umesto s barbikom, narafski. Oćeš da ti potomak ima sve kaj ti nisi imal. Super. Al, daj mu usadi neke temeljne vrednosti, inače ode sve kvragu.

nedjelja, 28.05.2006.

KAKO USPJEŠNO ISPEĆI KOLAČ I OPĆENITO SAVLADATI STRAHOVE

upravo sam došla iz kuhinje. još jedan neuspjeli pokušaj pečenja kolača.
pa ja bum poludila!
sve mogu skuhat kaj oćete, sarmu, njoke domaće zamesit, punjene pohane gljive pripremit, ma kaj god treba. ali uvjet je da je slano. da nema sastojak zvan šećer.
jer ja kolače nemrem napravit. ne ide. trudim se, mjerim po receptu na desetinke miligrama sastojke, pridržavam se recepta ko da je kemijska formula. i rezultat - šipak. biskvit bude gumen. krema se razleva pa se kolač na kraju jede žlicom a trebal se lepo narezat na kocke.
već sam x puta naterala zakonitog u napadu očaja izazvanog trosatnom mukom oko kolača koji se raspal, da ga jede bez obzira. mislim, nisam ga ja naterala već se on ponudil pristojno a ja sam ga zadovoljno gledala sa strane dok sam brusila tupe noževe. je, pa rekel je da mu se jede slatko. drugi put bumo kupili puding u plastičnoj čašici u konzumu.
mislim, kakva je to kemija? to treba imat neke tajne moći i znanja za spravit kolač? ono, gdi ja pogrešim? kupim prevelka jaja pa je preveč žumanca? stavim kap više mleka? kaaaj????
ali, ja se nedam.
danas sam smislila napravit pavlov kolač. recept jednostavan, bedak bi ga spekel, kune se moja kolegica s posla. nisam čak bila lijena otić u getro po bademe i vanilin šećer. zamijesila. pekla sat i pol. izvadila kamen a ne biskvit iz pećnice. hitila.
sad imam viška badema, mogla bi potražit kakav recept za kolače s bademima!

još moram nekaj napisat jer me zanima dal ima još ljudi koji se boje buba i paukova ko i ja.
molim, glasajte .....sad!
mislim da ih moj strah privlači, nanjuše me i onda se ukažu. ko naprimjer kad sam hodala po stanu dobrih pol sata sa smrdljivim martinom u kosi. čula sam ga da zuji ali nisam znala da je ateriral na moje tjeme. tek sam nakon pol sata osjetila da nekaj smrdi. i napipala ga na glavi. ne moram nit opisivat koji šok sam doživela. skoro ko kad sam saznala da su milli vanilli fejkeri.
zakoniti se tih višenožnih bića ne boji (ili dobro skriva strah), al njega nit ne napadaju. ja mirno čitam knjigu i lepo mi se prošeta uholaža prek stranice. i pobegne nekam u moju trenirku. koja je na meni. ma joooj!
jedna moja frendica voli pauke i drži ih po stanu. dođem kod nje i u svakom drugom kutu stana ugledam osmonogog podstanara. ona veli: "pa nesreća ih je ubijat!" i primi jednog pažljivo za krakatu nogicu i premjesti ga s vanjske strane prozora.
fala lepa, ja bum rađe preuzela rizik nesreće na sebe.
s druge strane, ja se ne bojim zmija. ne znam kak je to moguće jer se ja valda bojim svega. al zmija ne. gadne su mi, to stoji. zakoniti je neki dan našel malu zmiju u vrtu. sumnja je pala na susjeda koji ima prašumu pa je došla k nama na godišnji odmor.
no, zakoniti je bil zelen. kao, ne boji se on zmija. uvek mi se smijal kad sam ja vriskala:
"Daaaaaj dođi ubit paukaaaaaa!!!!!"
hihi, sad da te vidim. mota se on oko nje, pita mene jel bi je ja bacila. ja velim da neću, na muci se poznaju junaci. i primil ju je sa kombinirkama. progutal je strah jer smo mi dobri susedi koji nećemo uzet kaj nije naše.
tak bum i ja sad vježbala suočenje sa strahom. za početak bum se primorala da zalepim naljepnicu pauka u album životinjskog carstva.
baby steps, baby steps.....

četvrtak, 25.05.2006.

OPET MAJSTORI!!!

nebi ja bila ja kad bi bila u miru.
nekad se pitam kak ljudi oko mene podnašaju taj moj konstatni spid u kojem živim. nemam mira. naime, ja nemrem sedit i gledat teve u komadu duže od 10 minuta. nemrem ležat u krevetu osim ak spavam duže od 10 minuta.
ko zna, možda imam i neki poremećaj ponašanja, ono, kronični nemir. al to je zato kaj ja vooolim tolko toga raditi pa mi je nekak žal da ljenčarim kad bi mogla pročitat knjigu, prošetat pesa, ispeglat kosu, napokon napravit pošteni fotoalbum od svih onih slika pohitanih u ladici, pa trebala bi si i ormar posložit, kupit kutije za zimsku robu, vrečke protiv moljaca, joj da, a nisam si ni skratila one trapke kaj sam kupila, viš, kad već idem kod šnajdera trebala bi i suzit one lepe lanene hlače u kojima mi pozadina pliva jer se sve hlače od lana rastegnu da zgledaju ko jutena vreća.....eto, tak to izgleda u mojoj glavi.
od jedne stvari završim na stoitrećoj i sve bi ODMA napravila, još bolje yesterday.
zakoniti nemre pratit tijek mojih misli, on me zgubi na početku a ja nastavim sa planovima, sva se zapalim, joj kak je to lepo kad si kontrol frik pa planiraš kak buš sve skockal i mentul na mesto!!!
tak je jedna od mojih novih ideja stavljanje pločica u hodnik u našem gnijezdu. zakoniti se više nit ne pokušava suprotstavljat jer ja tolko tupim da je bolje odma pristat i skratit muke.
"eee, znaš kaj sam mislila?" počnem ja sa najslađim pogledom kaj ga mogu iskopat. i zakoniti odma zna kolko je sati.
uglavnom, odluka je pala (izglasano nakon što sam ja držala monolog o važnosti novih pločica koji je i mene uspel zamorit).
moja sreća je naglo splasnula kad sam se setila: trebaju nam majstori!!! jooj, samo to ne, prokletstvo majstora u kući, zabogamiloga, ko bu to opet preživel???
evo samo nekih od zgodnih sjećanja koja imam na epizodu zvanu "preuređenje":
otišli u salon pločica. naručili 2 vrste pločica. dostavili su pločice koje je zakoniti teglil prek miljon štengi do kuće. otvorili jednu kutiju. dostavili su nam sve iste pločice, podne umjesto zidnih. u dućanu rekli da budu nam dostavili prave pločice za tri tjedna ili da si ih sami dođemo zamenit. zakoniti odnjel natrag pločice do auta kojeg smo morali posudit da nam stanu tolke pločice.
zakoniti još ide na terapije kičme, ali sad već osjeća lijevu stranu tijela. zamenili proklete pločice. majstori metli zidne pločice na pod a podne na zid, na sreću ne sve. skidali i opet lepili. zmazali fuge sa blatnim cokulama. ja na kolenima ribala fuge za koje se majstori kleli da bu zmazanoća izišla. nije izišla.
a tek kuhinja, to je posebna priča. došla ja u salon. fine talijanske kuhinje a nisu jako skupe. naručim tamnoplavu, mat kuhinju. dostave mi kuhinju u kutijama. otvorim kutiju i ugledam dijelove tramvaj boje. zemem pod ruku vrata od ormarića od moje buduće TAMNOPLAVE kuhinje i odem u salon.
prodavačica mi tvrdi da sam daltonist i veli mi da je to ta boja, uspoređuje sa uzorkom s kojeg sam birala. boje naravno, nisu iste, to bi videl i slepac. ja već polu plačem a polu se spremam babca opalit s tom daskom koju još nosakam ko dokazni materijal, po glavi.
odem po neutralnog svjedoka koji isto tvrdi babcu da boja moje daske nije niti slična onoj na uzorku. slična je tramvaju, to je.
babac nam veli da smo naručili skuplju varijantu kuhinje imali bi lepšu boju. i baš u trenu kad sam zbilja zamahnula s daskom dolazi šef i veli da je iz aviona vidljivo da je isporučena kriva kuhinja. babac hladnokrvno veli da je to i ona nama rekla i da nema problema sa zamjenom.

ali moj najveći favorit je kad su nam majstori promenili instalacije, cevi za vodu. svi radovi gotovi, uživamo u novom domu, i jedno jutro vece poplavi. zovem majstore koji dolaze s bušilicom i iskopaju celu kupaonu, razbiju zahodsku školjku i pol podruma da nađu gdi je zapelo. zapelo je odma na početku. imali smo goste koji su natrpali preveč vece papira, da prostite (doma si to ne rade, ha?). mislila sam da sad imaju neku sofisticiraniju opremu, ono, sonde sa malim kamericama i tak, al ne, staro dobro štemanje je zakon. pogotovo za nekog preveslat. i još su mi to naplatili.

kad bolje razmislim, možda i ne bi trebalo sad stavljat nove pločice.

srijeda, 24.05.2006.

PREHRAMBENA DISKRIMINACIJA

bila sam sinoć na obiteljskom okupljanju, nećakov rođendan. naravno da tu ima materijala za par postova, ali ja bi sad pričala o tome kak su me opet metnuli na stup srama jer, naime, ja NE VOLIM kolače.
nisam ih preveč volila niti dok sam bila klinka, tu i tamo jedem čokoladu ili tvix ak mi padne šećer u krvi ili imam PMS, ali uvijek bi mijenjala bilo kakav kolač za krišku pizze, rižoto, sarmu, ajme, krulji mi u želucu...
i meni to pravi probleme jer gdi god dođem u goste nutkaju me sa kolačima. ja sramežljivo odbijam ogromne kriške torte koju mi guraju.
«zakaj NEĆEŠ torte?» vrlo glasno pita domaćica koja je celu noć miksala kremu za tortu a ja je neću jest.
sad se već svi okupljeni okreću prema meni.
«kaj si na dijeti? joj, kaj će ti dijeta? pa daj jedi, nemoj SAD bit na dijeti!»
ja se probam branit (jer zbilja NISAM na dijeti):
«ali ja ne volim baš slatko...nisam na dijeti.»
«ne voliš? ma daj, to je nemoguće, KO NE VOLI KOLAČE???? pusti sad dijetu!» bombardirana sam pitanjima, već se sramim, crvena sam u licu, pa bogme, zbilja, kakva sam ja to luđakinja kaj ne voli kolače??? nekaj nije u redu samnom. i zemem si na tanjur 2 kriške torte da se domaćica ne uvredi. i velim kak bum od sutra opet na dijeti od vode i sirovog kupusa.

tak je isto i s janjetinom. ja obožavam meso ali janjetina ima onaj specifičan miris i ja je nemrem jesti. probala sam, trudila se, ali ne ide. vooolim papati...nije mi teško bilo kaj skuhati jer mi je posle gušt klopat.
ali, moja svekrva je bila uvjerena da izmišljam (ko i za kolače) pa me probala prevarit.
iznese ona na stol pečeno meseko i veli meni značajno: » evo, fina teletina.» i onda svi za stolom koji su naravno, upućeni u pokušaj da se mene uvjeri kak nemrem prepoznat janjetinu (jer glumim da mi nije fina) oprezno gledaju moje reakcije.
pa nisam ja vesla sisala, draga sveki, svaka čast, al ja sam bila par puta u svojem kratkom životu u mesnici i vidim da ono tanko rebarce nemre bit od telića pa da je najmršaviji na svetu. plus miris janjetine se nemre zamenit s ničim drugim, obožavaoci janjetine se budu složili samnom.
pa kaj bi onda rekli mojem prijatelju koji ne jede paradajz, krastavce, gljive, grah, salatu, papriku, u biti, nikakvo zelenje??? ruku na srce, ja se pitam kak on opće živi, al svejedno, imamo pravo izbora, ne? hihi, eto ti prehrambene diskriminacije!!!

ponedjeljak, 22.05.2006.

REKLAME, REKLAME

Pročitala sam nekaj jako zanimljivo. Vele da su tvorci raznoraznih reklama na telki, radiju, u štampi i inima, zapravo jako lukavi i znate kaj rade? Smišljaju reklame za nove proizvode koji nam opče ne trebaju i tak si stvaraju novo tržište. Sad bute rekli da sam otkrila toplu vodu, al razmislite malo, oni to rade za proizvode koji su u vezi s našom osobnom higijenom. A na to smo svi osjetljivi. Bad breath? Perut? Ispucani vrhovi? Nemate trepavice ko šuma? Narančina koraaaaa......

I tak sam malo pratila reklame na telki. Idem ja vidit jel to istina, jer meni SVE TO treba!
pa kaj bi ja bez konca za zube s mirisom mentola i bez mirisne vrečice kaj denem u ormar?
Mislim, ak to nije nužna namirnica, kaj onda je?

Evo kaj sam našla:

Devettisućapetstoitridesettri vrste pasta za zube: s trostrukim, peterostrukim i osamstrukim učinkom, mentolom, kamilicom, izbjeljuje, štiti, uklanja jutarnji smradek iz usta, ubija bakterije, i vrhunac: čisti jezik! Ma dajte, molim vas, to je preveč. Ja si odbijam čistit jezik! I nebum ga plazila klincima ko ona cura na reklami, čist il nečist. Mislim da sam ova svoja umalo tri desetljeća proživela čist fino i sa zmazanim jezikom. I čak sam se i udala unatoč tome kaj nisam čistila jezik.

Dalje, CRNI dnevni ulošci. Halooo??? Koja je svrha toga, ja vas pitam. I zakaj ih onda nema rozih, žutih, crvenih, plavih? Mislim, ja imam i gače u drugim bojama. I htela bi da imam pasent sve kad ih skinem. Sad čekam nestrpljivo izlazak istih u svim bojama.

Onda onaj mali jogurt LGG kaj ga MORAŠ popit jednom dnevno jerbo si inače gotov. Imunitet bu ti opal u roku od par dana nepijenja istog i šlus si. Od pojave te reklame utjeran mi je strah u kosti. Neću se razbolit pa sam LGG junkie.

A ona krema za samotamnjenje? Ajme, božesačuvaj! Kupila ja magičnu kremu za samotamnjenje od Niveje. Namazala. U roku od pol sata sam smrdila po pečenom piceku na kilometar. Časna pionirska, koža mi je smrdela ko da sam se roštiljala celi dan. Obukla piđamu. Zakoniti me isteral od kreveta jer se gušil od mojeg smrada. Skinula piđamu i oprala se. I dalje smrdila. Drugi dan na poslu smrdila. Bacila kremu u smeče. I dalje sam bela.

I vrhunac svega i moj osobni favorit: kapi za bijele bjeloočnice. Daklem, ako imate tu nesreću (suosjećam s vama) da su vam oči nekad crvene, onda si morate zeti te kapi jer zamislite te strahote da vas neko vidi a vama oči NISU BIJELE ko snijeg. O, sramote i stida. Skoro ko da ste si gače navukli prek hlača a ne ispod. Ljudi bi mislili da ste pijanac, ništkoristi, ko zna šta. Zato su fala Bogu, izmislili kapi da nas spase. Moj život se drastično promenil otkad ih koristim. Svi primjećuju da sam postala bolja osoba.

subota, 20.05.2006.

VJENČANJA

idem na dve svadbe uskoro. i to me setilo da se moram još jednom zahvalit zakonitom kaj me s prstenom rešil plesanja kan-kana i lovljenja buketa u kojem se može opasno nastradat ak nisi dovoljno oprezna da se staneš dalje od prvog reda. u prvom redu, naime lako dobiješ umjetni nokat u oko prilikom grabanja za buket u letu koji završi u rukama najžilavije ženske koja se ne libi nit zabit ti lakat u rebra ak zasmetaš.
elem, setih se ja jedne svadbe na koju me zakoniti odvlekel u šeraton. nisam znala nikog osim mladoženje kojeg sam jednom vidla. u prolazu. bolje reći, čula sam za njega jednom, nis ga ni vidla. al je zato zakoniti imal široko društvo pajdaša s posla.
i tak ja nedužno sedim za stolom i mislim si kak sam sigurna, udala se jesam, nema lovljenja buketa za mene, nema više muskulfibera od kan kana.
okrenem se oko sebe i skužim da sam sama za stolom, svi su se nekam potiho pobrali jer su počele one igre kad vas bend odvleče na pozornicu i morate delat budalu od sebe pred dvesto nepoznatih ljudi (što je opet bolje neg pred dvesto poznatih).

i taman kad sam i ja htela zbrisat jer je šef benda i glavna lola na stejdžu prozival ljude koji nisu bili dovoljno brzi da se zgube (većina ljudi se već skrila pod stolom), dolazi do mene jedan frajer i odvuče me na pozornicu. probala sam se držat za stolicu, al me odvlekel skup s njom.

morali smo si metnut limun između čela i plesat bjesomučno a da limun ne opadne. moj plesni partner je imal prišteve i masnu dugu kosu.
uhvatil me očaj pa sam se setila da bum sabotirala da nam limun opadne jer ak pobedimo idemo dalje, a ko zna kaj me dalje čeka, još bum morala pjevat nekaj, nedajbože!
tražim zakonitog pogledom po sali i nađem ga kak mi se smije. uživa, bezobraznik dok mu se supruga znoji.
odluka je pala: limun mora na pod! i tak se ja migoljim, limun opadne a moj me partner ljutito odvleče natrag na moju stolicu i okrene se nadureno na peti i ode. skužil me.

da se opravdam rekla bum vam kak se igra nastavila (sreča da je limunček opal), muški su seli na stolice i stavili balone u krilo a ženske su trebale skakat po tim balonima dok ne pukneju. ko pornić sa balonom, kaj da vam velim. masa je skandirala a baloni nikak nisu hteli puknut. trajalo je to dobrih deset minuta. ženske su već ostale bez daha i zacrvenile se od skakanja. ulovila sam pogled mojeg plesnog partnera, if looks could kill...

al ja baš volim ić na svadbe. veselim se jer bum prijavila zakonitog da nekaj otpeva mladencima, hihihi!!!!!

petak, 19.05.2006.

SEVE I DRUGE TEME

idem i ja malo pisat o severini. (kud svi, tud i mala armanina...)
mislim, svi o njoj pričaju, pišu, pa nebum ja valda da ništ ne velim.
daklem, uz rizik da mi muška populacija blogera veli da sam ljubomorna (a nisam!), ja vam iskreno i otvoreno velim da ženska ima najgadnija usta na svetu.
pa kaj je to?
mene iskreno njena usta podsečaju na ona druga ženska usta, božemiprosti.
pročitala sam na nečijem blogu da su joj usta za odštopavat vece. ja velim da njena usta žive svoj život.
sad se pojavil jedan novi dio usne koji je izašel iz nutra (da i on malo vidi svijeta) i lepo se ta gruda namjestila tak da ima lepi pogled na levoj strani.
no, to sam vam samo htela reći vezano za nju, imam osjećaj da bu pobedila na jurosongu i neka!!!

još sam vam htjela ispričat kak me kolega iznenadil neki dan, pa da vidite kak su oni (muški) lukavi. spremali smo se na šoping dok smo bili u tuđini na seminaru. i pita on mene odjednom:
«i, kaj si planiraš sve kupit od obleke?»
hmmmm, mislim si ja, pa otkud sad to njega zanima? muško pa postavlja pitanje o šopingu? oće da mu nabrojim? ...pa pitam oprezno:
«kaj te to zbilja zanima?»
a on mi fino odgovori:
«ne, al znam da bi ti sigurno htela o tom pričat...»
vidite kak je bil pažljiv (čitaj lažljiv).
moj zakoniti je pak naivno iskren. on mi uvek veli sve bez celofana. ko naprimer neki dan.
pitam ja (uvjerena kak bu mi rekel da sam zmršavila):
"e, jesu mi butine još uvek debele?"
" nisu jako".
nisu jako???? to je isto ko da mi je rekel da sam praščić. debelobedrenjača.
ja dalje inzistiram:
" pa kaj to znači? pa kaj mi nisu sad noge onak OK, a ne debele?"
"nda."
"joj, pa zakaj mi jednostavno ne lažeš i veliš da sam ti baš zgodna i da sam zmršavila!!!!"
nikad se nebu naučil.

utorak, 16.05.2006.

PUTUJEM!

idem vam ja sutra na službeni put.
šalje me moj poslodavac.
naravno da sam već prije tjedan dana napravila popis kaj moram nosit.
a idem na dva dana. točnije jedna noć.
pa kaj ak nekad malo volim organizirat i planirat unapred, pa to je razumljivo.
evo, na primjer, ja imam planer u koji si sve pišem. sve.
al to je zato jer imam puno obaveza pa me strah da bum nekaj NEDAJBOŽE zaboravila napravit!
pogledala sam popis i zaključila da sam malo pretjerala:
putovnica (to uvijek prvo napišem VELKIM slovima)
punjač za mobitel (zamisli da mi se isprazni a nemam ga s čim nahranit, panika, kaj ak bu mi hitno baš trebalo da nekog nazovem nekaj jako važno pitat?)
šminka - tekući puder, korektor, maskara, olovka za oči, olovka za obrve, rumenilo, sjajilo, hmmmm....nokte nebum lakirala.
a pincetu da zemem đast in kejs? škarice. pa sva aparatura za lice, krema, blazinice, mleko za očistit pore, ajoj, a kaj ak bum htela oprat kosu a nebu fena u sobi? bolje da ga zemem, zlu ne trebalo. pa tekućina za leće veličine boce od mineralne od litre i pol.
dezić. parfem. žilet i pjena da si pobrijuckam podpazušja, sad se nose kratki rukavi pa treba bit uredan.
spavaćica. donjeg veša barem da imam pet-šest puta za presvuć. ne daj bože da ti se nekaj desi a imaš babac gaće na sebi, strašno, pa kaj bi si na hitnoj mislili?
obleka? to je već sad nauka. vozim do tam, pa moraju bit komforne hlače i tenisice. onda se tam moram presvuć u kežual eleganciju. a drugi dan nebum bila u istom, pa znači još jedna kombinacija.
knjiga za čitat prije spavanja (ko za vraga sad čitam knjigu koja ima 300 strana i isto tolko kila)
sunčane naočale, kefica za zube, krema za lice, tijelo, celulit, stopala.
gleda zakoniti moju hrpu koja zauzima cijeli bračni krevet i smije mi se.
nije lako bit žensko!

ponedjeljak, 15.05.2006.

DRUGA JA!

moram odma ovo prijavit - vidla sam si dvojnicu danas! elem, sedim na kavi sa zakonitim na terasi našeg omiljenog kvartovskog birca i eto nje. sela se stol do nas. nisam u prvi tren skužila. okrenem se i spazim sebe samo sa tamnijom kosom. ne moram nit reći da se i moja dvojnica zagledala u mene onak ko da vidi duha. a zapravo je vidla kak izgleda trodimenzionalno. i ja isto!

i tak smo se gledale svako malo. šapnem ja zakonitom:
"daj pogle, ista JA!"
a on ni da trzne.
"mhhm".
onda sam lepo zaključila da sam ja za njega jedna i jedinstvena jer ga nije interesirala moja dvojnica :-)

jedva sam se odlepila s terase doma makar mi je već krulelo u želucu ko sto grmljavina, al šišaš sad klopu kad je ovo ČUDO, ženska mi je možda davno izgubljena sestra blizanka. možda nas je neka zla babica razdvojila kad smo se rodile a mojoj mami su rekli da je jedna umrla??? hihihi, nema više sapunica za mene!

sad dok ovo pišem zakoniti kosi travu u vrtu. kupili mi prošle godine makinu za kosit kaj ima jači motor od skutera, jer naime, mi smo na bregu gdi bi i krave trebale nosit kopačke da mogu pasti.
i tak nam je trava rasla do zavidnih visina, pa smo kupili kosilicu umjesto koje smo mogli brat bratu otić na Maldive. tak da sad zakoniti kosi skoro pa svaki dan.
zasadil je novu travu na ćelave dijelove. i gleda kak raste. svakodnevno.
dapače, sumnjam u to da je opsjednutost s travom već malo izbjegla kontroli. jer on svako jutro umjesto kušleka u moje ranojutarnjesmrdljive čubice - beži na prozor, jel kaj naraslo???

GOSPON CIPELIĆ

nekaj smo pričale frendica i ja neki dan o tome kak svaki put kad se vozimo tramvajem uđe neki bogec ili lud ili pijan - efekt je isti, viče, pjeva, psuje, klati se, srmrdi po lozi, nepranju, kaj ja znam...zaključile smo da se dotičnog ne sme ni pod koju cijenu gledat u oči jer onda si gotov!
"a kaj ti gledaš???!!!" klati se gospon.

neću ni spominjat kad me neki gad dlanom mazil po guzi u natrpanoj dvojci.

al sam se sjetila gospona Cipelića!!! daklem, on vam je jedan srednjovječni čovac koji ima fetiš na cipele pa se ženama primi za pete na cipelama u tramvaju. čula sam ja za njega jer uglavnom "operira" po centru, al bogme sam imala i susret s njim, to je bilo za popišat se od smeha.
kolegica i ja idemo doma s posla ko prebite mačke i utrpamo se u šesticu na zrinjevcu. odjednom veli ona meni:
"joj, stala sam na žvaku, nemrem odlepit nogu s poda!"
ja pogledam dole a kad ono gospon Cipelić leži na podu, s obje ruke se grčevito drži mojoj kolegici za petu na čizmama, sline mu curkaju iz usta, frajer je u ekstazi!
velim ja:
"ajme, jasmina, pa stojiš čoveku na nogi!! i setim se: pa to je Cipelić!
jadna moja jasmina mahnito lamaće nogom a on ne pušta i još više slini, sad se već i ljudi okreću i naravno, razmiču, jer čim se nekaj dešava svi se razbeže. ja se smijem ko nikad do sad, jasmina ne zna jel bi plakala ili se smijala, frajer neće pustit, i onda se jasmina svom snagom spustila petom na njegovu znojnu ruku...
čulo se krckanje, ali još ništa, mislim da je do tada Cipelić napunil gaće i pustil je napokon silovanu jasminu koja je izletela iz tramvaja prek svih onih bakica sa cekerima.
posle sam čula da ga policija svako tolko privede, dobije nekad i batina od gnjevnih muževa i dečki, al ne odustaje!

subota, 13.05.2006.

JEL IMA TKO NORMALNE SUSJEDE?

moram vam ispričat kakve ja imam susede.
da, da, klasika je to, rekli bute - znatiželjni babci i tak to, al ja nemam babce za susede.

daklem, živim u kući koju mi je baka ostavila, tu sam provela veći dio djetinjstva dok me baka čuvala. i zato si zemem za pravo da nisam DOTEPENEC u ulicu, al ne, ak nisi rođen u kući (ko je videl ići u bolnicu, ak nečeš bit dotepenec - ima da te majka u dnevnoj sobi rodila!) - onda si dotepenec.....
gledaju i mene i zakonitog poprek iako smo tu već 3 godine. al dobro, ajde, ja otrpim poglede koji bi smrznuli i najotpornijeg na "susjedski skener", al počeli su nam se obračat.
je, je, nakon tri godine su se valda aklimatizirali na naš bitak u njihovoj blizini.

i tak me sused me zaustavi na cesti:
"suseda, kaj je vaš muž tenisač?"
mooolim????
ni dobar dan, ni ja sam sused Mirko, neg u glavu - molim lijepo, da li je vaš muž tenisač?
ja ga belo gledam, otkud mu sad to? ljubavnika nemam, a i da imam sumnjam da bi bil tenisač.
vrtim film u glavi i setim se da zakoniti tu i tam ide igrat tenis sa kumom, valda ga je videl s reketom, pa lepo ispalim:
"ne, sused, on je nogometaš!".....hihihihi, ništ mu nije bilo jasno.

drugi sused me presrel prije par mjeseci na cesti dok sam išla doma s posla da mi u panici kaže da mi je pes skočil kroz prozor i pobegel iz vrta:
"videl sam ga, skočil je s drugog kata i onda prek ograde!ak se požurite, suseda, možda ga još nađete negde u kvartu!"

smrzla sam se, bežim prema doma kolko me noge nose, nekak mi je čudno jer se sečam da nisam ostavila prozor otvoren, al si mislim da je morti pes tak inteligentan da si je prozor sam otvoril???

uletim u kuću. pes me gleda s jednim okom jer njonja. prozori zatvoreni.
OK, velim ja, možda je sused krivo videl, kaj ja znam, neku mačku?

drugi dan mi on ponosno viče iz svojeg vrta:
"jeste ga našli? dobro da sam ja videl kak je pobegel!"
ja velim: "jesam, sused, na vreme ste me upozorili, baš vam fala......." i tak se mi sad susjedski volimo.....

petak, 12.05.2006.

ROAD RAGE, GRRRR....

...daklem, pitam vas: jel vi bolujete od road rage-a?
ja da. i svi koje poznam.
to je zbilja strašno.

zakoniti me pela svaki dan na posel. čim se otisnemo s parkinga počinje bujica psovki, mahanja rukama, tu i tamo se i podigne srednji prst...majmune!...pa ko ti da vozačku!!!!....gle babu kak vozi.....
i to sve nabrojano čujem od drugih sudionika u prometu, da ne bi mislili da je moj zakoniti jedini divljak na cesti. zapraf, on je i pristojniji od drugih kad malo bolje razmislim.
jerbo se i starije, galantne i fine gospođe ne srame poslat te u materinu ak im zasmetaš prilikom petnaestminutnog parkiranja na dva parkirna mjesta odjednom.

ko da je na cesti sve dozvoljeno, pravila pristojnosti koja inače vrede - ukidaju se čim sjedneš u auto.

evo, moja frendica je inače fina cura, sva pristojna, uredna, pomaže slepcima prek ceste. a u autu - monstrum, kamionđija, ma kaj kamionđija, mene sram ponovit kaj ona sve izgovori drugima dok se vozimo. dovoljno je reći da se sjeti svačije mame, fekalija, spolovila i inih stvari po kojima se može prostačit. onda izađemo iz auta i ona je opet fina i pristojna i nasmješena. to je skoro pa podvojena ličnost!

al da nebi mislili da sam ja ta koja druge trača, sad vam priznam da ja patim od najgoreg stupnja road ragea. jedan dan sam iz čista mira nekoj ženski u puntu opsovala. onak, iz navike. žena je uredno i mirno čekala u traci pored mene da joj se upali zeleno. i ja sam joj rekla kaj je ide.
nakon kaj je trenutačno ludilo popustilo jer sam stigla na svoju destinaciju, bilo me sram. sram. sram, pa kakva sam ja to osoba? fuj!

al još imam samo za iskomentirat penziće u tramvaju!!!! za boga miloga! oni koji imaju nesreću svaki dan preživljavat tiskanje u pol 8 ujutro sa punim tramvajem seniora, zna o čemu govorim.
pitam vas: KAM ONI MORAJU ŽURIT U 8 UJUTRO??? baš u vreme kad ljudi idu na posel a klinci u školu?
na plac? bu pobegel?
kod doktora? je, pa da, moraju bit prvi u ambulanti prije neg je doktor još oči doma otvoril. kam ideju?

čitala sam kak je neki dan na trgu Ledo djelil besplatne sladolede i da je stampedo penzića poharal škrinju, deca se nisu mogla nit približit hostesama koje su pizdile na penziće. mislim, žal mi ih je, nemaju peneza, penzije su fakat mizerija, al deci uzet slatkač???? dabogda im se geba odlepila!

četvrtak, 11.05.2006.

MUKE PO LJETOVANJU

kaj ne bi planiranje ljetovanja trebalo bit ugodna zadaća?
mislim, ja svake godine prolazim kroz tolko gnjavaže oko planiranja kam, s kojom lovom, pa uskladi godišnji, a solarij (mliječno bijelo tijelo vapi za malo bojice), kam bum s pesom, joj, moram se depilirat od vrata na niže.....na kraju svega mi treba još jedan godišnji da se odmorim od planiranja godišnjeg!
i tak ja jučer hrabro i naivno započnem temu godišnjeg sa zakonitim (on za to vrijeme poslovično ima zalepljen daljinac u desnoj ruci, na teveju se brzinom svjetlosti izmjenjuju programi i teleteks - kladionica moja svagdašnja), on veli: slušam, te, slušam... i istovremeno zbraja golove na tekmama češke šeste sjeverne lige.
nisam ništ naučila od prošlog ljeta, naime, nagovorila sam zakonitog koji voli jadran više od ičeg da idemo u grčku. nije se dal, obrađivala sam ga danima.
trebala sam znat da bum fasovala jer sam bila kriva za sve kaj nije valjalo, ajajajajaj!!!

lepo smo se uputili na rodos, ma krasno, ja sretna ko malo dijete. dovlekli se u hotel nakon groznog leta na kojem se grčki avajon tak tresel da se zakonitom prolila kava (na sreću mlaka) u krilo.(napomena: ja sam bila kriva, to ne trebam nit reć, jer da nismo išli u grčku ne bi se to desilo, pasmater).
dovlekli smo se do hotela u 2 ujutro, podočnjaci do poda, lagano smrduckamo od aviona u kojem je malo više smrduckalo. ja još držim moral na visini, zakoniti spustil obrve i namrštil facu ko da ide kod zubara.
e sad, ja uplatila nama jeftinije sobe bez teveja i klime, kakti, to nam ne treba, bumo tu lovu radije negde drugde spičkali na nepotrebne suvenire koji doma skupljaju prašinu dok ih ne hitim u smeče.
i gle, veli nama gospon recepcionar u 3 ujutro da nema više slobodnih jeftinijih soba i da bumo mi za đaba dobili onu skuplju sobu sa klimom i tevejom. jooj, ja sva sretna, velim zakonitom: gle, viš kak nam se posrećilo!
kaže recepcionar: ali soba je malo "mala"...hmmmm, pa nema veze, velim ja, kaj sad.

otpelamo se na četvrti kat u najmanjem liftu na svetu, časna reč, mislim da se tak sirote sardine osečaju u konzervi kad ih zatvore.
dođemo pred vrata od sobe, zakoniti otključa, al vrata se ne daju otvorit do kraja. pa kaj je sad? isusek, nemreju se vrata otvorit do kraja od kreveta! daklem, ne znam kak da vam to opišem, mislim da je neko ostavu za ručnike pretvoril u sobu ZA PATULJKE jer se nije moglo drukče ući u nju neg da skačeš prek kreveta!

pokraj jednog kreveta bil je narivan mali poljski krevet na razvlačenje koji je bil ko madrac nisko na podu, onak da se osečaš ko da spavaš na podu. E, sad, kroz sobu nema prolaska jer je preuska, pa ak očeš doć do ormara kojim je zatvoren prozor, btw (kome još treba zraka?!?), opet hodaj prek kreveta. Klima je puhala toplo. U veceju/kupaoni je bil umivaonik iz barbikine kučice, ak se očeš umit, spoliješ i sebe celog i šprica do tuša koji je zahrđal ko da je bil par godina pod morem.

zakoniti je psoval pasmater i meni i grcima, pa kolko smo mi ovo platili, blaženo naše more, sad da je u hrvackoj bi lepo mogel i sportske pročitat a tu ništ, u sobi za patuljke smo, bez zraka...ja sam ronila suze ležeći na krevetu-podu, joooj, kaj bumo sad?

drugo jutro sam s natečenim očima ko sarmama recepcionaru lepo objasnila da se gone u rodno mjesto i da nam da sobu kakvu smo platili. čovek je videl da ga jedva gledam kroz buhtle od očiju i dal nam je lepu, velku sobu sa balkonom, klimom koja dela, bračnim krevetom, tevejom, milina...

tak, sve je lepo kaj lepo svrši (i mi smo :-)), al ja nisam izvukla pouku iz cele priče jer opet nateravam zakonitog da idemo van na more. tunis, tunis, tuuuuunis!!!!

srijeda, 10.05.2006.

NISAM JA KRIVA!

.....kupil mi je zakoniti biljku u bauhausu.
odma da pojasnim, meni CRKAVA sve, al zbilja sve kaj ima listove. na sreću, pes mi je još živ i zdrav (iako voli žvakat vlastite šape pa ne znam kolko je zdrav???)
kupila sam ili dobila već bezbroj biljki, male, velke, skupe, jeftine, orhideju (150 kunića bacila u vjetar, bogička orhideja je rekla laku noć čim sam je stavila na policu u dnevnu sobu), paprat za koju vele da nemre riknut (doduše, nju je zakoniti vubil dok me nije bilo, otišla ja na seminar 10 dana, vratim se a paprat nema korenja, sve strunulo, zakoniti je zaleval i zaleval i zaleval u strahu da se ne osuši i paprat se predozirala).....
čak nam je i bor iz tegle od božića klonul i preminul kad ga je zakoniti posadil u vrt.

a ja jadna čitam na internetu, raspitujem se okolo kak da održavam te faking biljke, već sam ih zamrzila, mislim, kakva drskost, čovjek se brine za njih, zaleva, kupuje tekući gnoj u deemu, pričam im, tak sam tegle lepo poslagala da se međusobno vide i da imaju pogled na teve, ono, da im nije dosadno, a one mi tak vračaju???
mislim, pa tolko pažnje ni zakonitom ne dam, a biljčurine ni da bi pokazale malo zahvalnosti i ostale na životu? ajde, nemoraju cvjetat, al bar da žive!?!
em kaj mi se več ozbiljno poljuljalo samopouzdanje, em kaj sam došla na ideju da nam je kuća na nekim opasnim podzemnim vodama kaj štete svemu živome, a biljke prve crkneju, ko zna kaj bu onda s nama i pesom? černobil efekt? blagibože!!!
Il sam ja neposobna hraniteljica, odgajateljica, paziteljica - pa kak bum dete imala kad mi sve crkne?
setila sam se kak sam s šest godina dobila za uskrs malog piceka kojeg sam ostavila u sobi s otvorenim prozorom i mačorčina od suseda ga je pojela dok sam ja stigla reć "barbika". Eto, živi dokaz, ja sve uništim, bolje bi bilo da ništ nit nemam!

i danas - otkrivenje!!!

tražim ja, dakle, po netu kak se održava ta nova biljka kaj mi je zakoniti kupil da me pokopa do kraja, preznojila sam se sva kad mi ju je dal, za boga miloga. I naiđem na informaciju da joj smeta tvrda voda. voda???? tvrda voda????? pa ja imam doma tak tvrdu vodu da mogu po noj hodat! digla sam kredit da kupim silne calgonite i druga čudesna sredstva za omekšivanje vode! s ručnicima koji izađu iz moje mašine možeš delat piling tijela, ma kaj, moš šmirglat!!!

pa to je to!!! zato meni biljke crkavaju - voda im je pretvrda!!! nisam ja kriva!!!! evo sunca nakon kiše, ima nade za mene! Od sad im kuham vodicu i kad se ohladi na sobnu temperaturu - zalevam. pa da vidim koja nebu htela živet, majkuimnjihovu biljkastu!!!

ponedjeljak, 08.05.2006.

KRENULO JE...

OK, OK, idem i ja probat!!!
IMAM SVOJ BLOG!!!
hmmmm....već imam prvu autorsku blokadu? idem to razbit odma! frendica me već danima tjera da pišem blog jer citiram "imam uvijek nekaj za srat"....i sad mi toga nestalo!
....jučer sjedim na kavi sa frendicom koja priča kak joj je bilo u subotu na nekoj svadbi na koju je išla onak reda radi. bila je solo i zapalo je da kraj nje sjednu frajer i ženska koji su cijelu večer uspjeli svojom svađom nadglasat muziku, uglavnom je ženska polovica vikala a on je sebi mrmljal u bradu (valjda se branil, bogec)...
anyways, curiosity killed the cat, but satisfaction brought it back to life - svi sa stola napeli su uši da skuže oko čega se tak zdušno dotična pjeni na svojeg dragana. i nakon nekog vremena skuže da joj je frajer predložil da si dopelaju treću osobu (žensku, afkors, nismo ni sumnjali) u krevet, na što je ona je kakti na to poludila i vikala da nije ona ljubomorna na ružniju od sebe, itd itd. naravno da su se uskoro i susjedni stolovi uključili u praćenje sage da li će threesome uspjeti ili ne, zamalo je organizirano glasanje za okruglim stolom.
E, na kraju je ona pristala i gromoglasno objavila svojem dečku (i svima ostalima prisutnima) kak pristaje, pa su se malo ljubakali i eto hepienda. svadba je zasjenjena ovako romantičnim i slatkim događajem :-)
ne znam, jesam ja konzerva ili totalno nemoderna, al ja ne kužim ova proširenja na treće osobe, svinganje i te fore. uvijek si mislim da je to neka izmišljotina i da takvi ljudi postoje samo u nekoj selendri u ameriki gdi se onak i rođaci seksaju u nedostatku druge populacije (a i ćuko im dobro dođe u nuždi)... al ne, ima toga kolko oćeš i na našim "zaostalim prostorima".
Nedavno sam saznala da se moja kolegica s posla slikala za plejboj prije x godina. još sam i slike videla, imala sam osjećaj ko da sam joj upala dok se tuširala, sve mi je bilo neugodno kad smo se našle na kavi next time, ono, pričam s njom a vrtim sliku nje golišave u glavi,a ona priča kak bu napravila nekakvu tablicu u excelu....
super, drago mi da je cura otvorena, al bogme ne znam jel bi zadržala posel da naša kadrovska sazna za to. a da ne velim da je muški dio populacije firme već izlizal plejboj.

DANAS NIKAJ POSEBNO

Mislila sam da bum po cele dane visila na blogu i na netu kad odem na bolovanje. Sad sam na bolovanju i jedva upalim komp, tak je lijepo vrijeme i stalno nekam idem da mi je žal biti doma u 4 zida.
Krenula sam na vježbe za trudnice, hopšemo po lopti i razmjenjujemo mišljenja o temama koje su zanimljive jedino trudnicama. Mislim da su mi moji bližnji zahvalni kaj imam još nekakvo društvo za takve teme jer sam se njima svima valda već popela na glavu. S time opće ne želim reći da sam ja dosadna i naporna osoba koja samo priča o sebi, što ću sad i dokazati jednim postom o svojim osjećajima i razmišljanjima o majčinstvu od 14.387.537.537,45 riječi.

Šalim seeee, naravno.

Bila sam jučer na kavi sa blogericom mali svijet. Moram priznat da sam prije nego sam otkrila svijet bloga bila jako skeptična prema poznanstvima prek tipkovnice, onak, ljudi svakaj sereju s oproštenjem, kad ih se ne vidi i nemre dokazat kaj je istina.
Onda sam slučajno prek neta upoznala mali svijet jer su njezin pesonja i moj pesonja braća. I tak se razvilo prijateljstvo u kojem zbilja uživam, kliknule smo odma jedna drugoj i drago mi je da smo se upoznale i ovim putem joj šaljem pusu.

Znate ono kad ste si bolji s nekim kojeg poznate par mjeseci a neki ljudi koje znate pol života vas razočaraju i shvatite da vas ništ uz njih ne veže?

Netom poslije sam počela i blogat i sad sam se nekak vezala i za sve one koji su u mojem popisu lektire na lijevo, čitam ih i imam osjećaj ko da se poznamo. To dođe ko neko praćenje sapunice, navlečeš se i nemreš stati.
I još par redaka i počela bum s onim ko kad se napiješ: joj, kak vas sve ja vooolim (hik, štuc!), samo kaj se ja nisam napila (nesmem, bebaču baš ne bi pasalo) neg morti hormoni čine to da ja VOOLIM cijeli svijet!!!!
Za kraj fotka mojeg trudničkog trbuha, nije nekaj velki, al moj je! Moja svekrva je tužno izjavila da mi se baš ništ ne vidi. A da imam trbuh do zuba kaj da sam sedam dana samo bažula jela, bi rekla da sam ogromna, sirotica. Sve vi sretnice koje imate svekrve kakva je moja, znate o čemu pričam.

Cmok



P.S. jel samo mene iznimno iritiraju penzići u tramvaju koji MLJACKAJU jezikom/zubima/gebisom? Jel to samo ja primjećujem ili kaj? Taman se sednem a iza mene bakica mjacka li ga mljacka, ko da cucla Bronhi ili Slatku tajnu. Ali ona ima prazna usta, ja to znam jer je iziritirano gledam non-stop. Na kraju se ustanem i pobegnem prema vratima jer se bojim da bum joj rekla da prestane mljackat!!!