ponedjeljak, 22.05.2006.

REKLAME, REKLAME

Pročitala sam nekaj jako zanimljivo. Vele da su tvorci raznoraznih reklama na telki, radiju, u štampi i inima, zapravo jako lukavi i znate kaj rade? Smišljaju reklame za nove proizvode koji nam opče ne trebaju i tak si stvaraju novo tržište. Sad bute rekli da sam otkrila toplu vodu, al razmislite malo, oni to rade za proizvode koji su u vezi s našom osobnom higijenom. A na to smo svi osjetljivi. Bad breath? Perut? Ispucani vrhovi? Nemate trepavice ko šuma? Narančina koraaaaa......

I tak sam malo pratila reklame na telki. Idem ja vidit jel to istina, jer meni SVE TO treba!
pa kaj bi ja bez konca za zube s mirisom mentola i bez mirisne vrečice kaj denem u ormar?
Mislim, ak to nije nužna namirnica, kaj onda je?

Evo kaj sam našla:

Devettisućapetstoitridesettri vrste pasta za zube: s trostrukim, peterostrukim i osamstrukim učinkom, mentolom, kamilicom, izbjeljuje, štiti, uklanja jutarnji smradek iz usta, ubija bakterije, i vrhunac: čisti jezik! Ma dajte, molim vas, to je preveč. Ja si odbijam čistit jezik! I nebum ga plazila klincima ko ona cura na reklami, čist il nečist. Mislim da sam ova svoja umalo tri desetljeća proživela čist fino i sa zmazanim jezikom. I čak sam se i udala unatoč tome kaj nisam čistila jezik.

Dalje, CRNI dnevni ulošci. Halooo??? Koja je svrha toga, ja vas pitam. I zakaj ih onda nema rozih, žutih, crvenih, plavih? Mislim, ja imam i gače u drugim bojama. I htela bi da imam pasent sve kad ih skinem. Sad čekam nestrpljivo izlazak istih u svim bojama.

Onda onaj mali jogurt LGG kaj ga MORAŠ popit jednom dnevno jerbo si inače gotov. Imunitet bu ti opal u roku od par dana nepijenja istog i šlus si. Od pojave te reklame utjeran mi je strah u kosti. Neću se razbolit pa sam LGG junkie.

A ona krema za samotamnjenje? Ajme, božesačuvaj! Kupila ja magičnu kremu za samotamnjenje od Niveje. Namazala. U roku od pol sata sam smrdila po pečenom piceku na kilometar. Časna pionirska, koža mi je smrdela ko da sam se roštiljala celi dan. Obukla piđamu. Zakoniti me isteral od kreveta jer se gušil od mojeg smrada. Skinula piđamu i oprala se. I dalje smrdila. Drugi dan na poslu smrdila. Bacila kremu u smeče. I dalje sam bela.

I vrhunac svega i moj osobni favorit: kapi za bijele bjeloočnice. Daklem, ako imate tu nesreću (suosjećam s vama) da su vam oči nekad crvene, onda si morate zeti te kapi jer zamislite te strahote da vas neko vidi a vama oči NISU BIJELE ko snijeg. O, sramote i stida. Skoro ko da ste si gače navukli prek hlača a ne ispod. Ljudi bi mislili da ste pijanac, ništkoristi, ko zna šta. Zato su fala Bogu, izmislili kapi da nas spase. Moj život se drastično promenil otkad ih koristim. Svi primjećuju da sam postala bolja osoba.