ponedjeljak, 15.05.2006.

GOSPON CIPELIĆ

nekaj smo pričale frendica i ja neki dan o tome kak svaki put kad se vozimo tramvajem uđe neki bogec ili lud ili pijan - efekt je isti, viče, pjeva, psuje, klati se, srmrdi po lozi, nepranju, kaj ja znam...zaključile smo da se dotičnog ne sme ni pod koju cijenu gledat u oči jer onda si gotov!
"a kaj ti gledaš???!!!" klati se gospon.

neću ni spominjat kad me neki gad dlanom mazil po guzi u natrpanoj dvojci.

al sam se sjetila gospona Cipelića!!! daklem, on vam je jedan srednjovječni čovac koji ima fetiš na cipele pa se ženama primi za pete na cipelama u tramvaju. čula sam ja za njega jer uglavnom "operira" po centru, al bogme sam imala i susret s njim, to je bilo za popišat se od smeha.
kolegica i ja idemo doma s posla ko prebite mačke i utrpamo se u šesticu na zrinjevcu. odjednom veli ona meni:
"joj, stala sam na žvaku, nemrem odlepit nogu s poda!"
ja pogledam dole a kad ono gospon Cipelić leži na podu, s obje ruke se grčevito drži mojoj kolegici za petu na čizmama, sline mu curkaju iz usta, frajer je u ekstazi!
velim ja:
"ajme, jasmina, pa stojiš čoveku na nogi!! i setim se: pa to je Cipelić!
jadna moja jasmina mahnito lamaće nogom a on ne pušta i još više slini, sad se već i ljudi okreću i naravno, razmiču, jer čim se nekaj dešava svi se razbeže. ja se smijem ko nikad do sad, jasmina ne zna jel bi plakala ili se smijala, frajer neće pustit, i onda se jasmina svom snagom spustila petom na njegovu znojnu ruku...
čulo se krckanje, ali još ništa, mislim da je do tada Cipelić napunil gaće i pustil je napokon silovanu jasminu koja je izletela iz tramvaja prek svih onih bakica sa cekerima.
posle sam čula da ga policija svako tolko privede, dobije nekad i batina od gnjevnih muževa i dečki, al ne odustaje!