nova igračka
Ipak, nakraju, odlučila sam se za ajfon. Bilo neko sniženje, pa božić, pa popust, pa webšop, pa ovo, pa ono. Pa si našla neki na tom webšopu, pa sve nešto tamo klikala, pa mi nije dalo, pa nakraju ni karticu nije primilo, pa sam uvalila majčinu karticu, na koju imam punomoć, pa nekako stigla do kraja narudžbe.
Pa drugi dan zvala ih da pitam kad stroj stiže, i jel sve u redu.
Pa mi ljubazna teta operativka objasnila da sam sve krivo poklilala, jer da će mi oni sa telefonom poslati novi broj, pa da moram sve nešto potpisivati, što ne želim, pa sam bila očajna jer su im stranice zakurac, i ni u jednom trenutku me nisu upozorile da ću dobiti novi broj, kojeg nikako ne želim, pa je onda teti operativki bilo krivo, pa je smišljala što da radim, pa ponudila mi da odjebem oversis i telefon, i da onda sutra me ona nazove, i sve poklika u moje ime.
Pa smo tako učinile. Odjebale novi broj, i majčinu karticu, i postupile ispravno.
To je sve operativka učinila umjesto stare bakice, koja se više ne snalazi po internetu.
Pa je treći dan dostava došla dok nikog nije bilo doma. Pa nazovi, povuci potegni, pa dogovorili dostavu za četvrti dan, točno u četiri.
Pa je dostava četvrti dan došla u tri.
Pa sam šesti dan konačno otpakiravala paket, odlučna da više jednom pogonim stroj.
Pa sam otkrila da je stara kartica od starog mobitela prevelika, e da bi stala u minijaturni fensišmensi utor od ajfona, poželjela zaplakat od muke. Pa onda trk u grad, e da bi mi tamo izrezali karticu, e da bi bila manja.
E, a tako manja više ne ide u veliki utor od prastarog mobitela, kojeg se ne želim, zlunetrebalo, samo tako odreći, jer još radi, a s ovom novom tehnologijom, nikad ne znaš... jelte....
Pa kupuj onda adaptere tako da mi, danas sutra, nikad se ne zna, izrezana kartica može stati u veliki utor, iako je malena.
Pa trči kući, pa se onda ulogiraj.
Nađi svoju ID adresu... pa se sjeti lozinke... pa im piši da je lozinka zaboravljena... pa onda oni pošalju lozinku.... a bakica ne zna koja joj je jebena ID adresa... pa se dopisuje tako i pet puta promijeni lozinku, e da bi sasvim slučajno pomislila kako je možda mail adresa, ustvari ta ID adresa...
Nekim čudom ajfon nije izletio naulicu zajedno sa iskasapljenom karticom i starim brojem.
Onda je Mužjak preuzeo ajfon i otkrio da s njim može razgovarati. Sam je sebi uspio poslati poruku fak ju taj i taj, i skroz se zaljubio. Više se ne odvaja od njega i nonstop mu nešto tepa.
Moji osjećaji su još uvijek podvojeni.
Došli smo u selomojemalo.
To da ja spojim posjet roditeljima i da se oglasim. Nisam se oglasila još od kad se franjo rušio. Sad vidim da je taj put oglasivanje bilo uzaludno, iako je trenutno veselilo, pa pretpostavljam da će i ovo isto.
Promjene se uvijek događaju pomalo. Truljenje kad krene iznutra, nemreš ga nikako zaustavit, jer ga ne vidiš. Samo se možeš nemoćno sablaznit jednom kad izbije na površinu.
Kupili smo si karte za daleki istok. Da budemo na suncu dok ovdje pada snijeg i sve je sivo i nema sunca.
Prijatelji nam svi redom demonstriraju zavist. Nešto kao, nije dovoljno da smo sretni i zadovoljni inače, nego još i ovo... Čak i najboljoj idem na živce. Postalo mi je neugodno radi toga što putujemo, i još više neugodno što si to uopće možemo priuštiti. Osjećam kao da sam izdala, ne pripadam.
To je, valjda, tako, prirodno je biti ljubomoran na tuđu sreću. Prirodno je, valjda, poželjeti malo zla onima koji si mogu priuštit ono što mi ne možemo. Nije fer, nije pravedno...
Prirodno je valjda onda, da moje kolegice sa užasnim muževima i usranim pelenama, ne mogu podnijeti da neki tamo ljudi žive sretno i zaljubljeno, dok su one gurnute na margine služenja potomstvu. I da je njima, ustvari, skroz poželjno da i drugi budu nesretni, kad već ni njima ne cvjetaju ruže. I da se možda i osjećaju bolje dok su drugi nesretniji od njih.
Prirodno je, dakle, da će sutra izgubiti oni koji su danas mahali zastavama ljubavi.
Tužno, ali, eto...
Oznake: ljetovanje plaža
30.11.2013. u 19:17 | 3 Komentara | Print | # | ^