Depresija
Nisam jedina kojoj je raspoloženje užasno uvih dana. 
Već dva dana me uhvatilo neko depresivno stanje 
......samo bi ležala, ćutala i plakala. 
Kaže mi drug danas da se plašim tridesetih godina koje mi se polako približavaju 
Sigurna sam da nije to. 
Samo sam razočarana u ljude po ko zna koji put u svom životu. 
Ne znam kad ću se navići i kad ću prihvatiti činjenicu da nekim ljudima nisu bitna osećanja. 
Naprosto gaze sve pred sobom.....ona sebičnost ih obuzima i vlada njima. Dokle tako ? Dok ih to neizjede? 
Pitam se koliko velika ljudska glupost može biti. 
Analiziram sebe i tražim odgovore......da li negde grešim ? 
Ljutim se na samu sebe jer uveka iznova dopustim da budem povređena i razočarana.
Čeznem za malo nežnosti i za iskrenim zagrljajem.....da osetim neku vrstu sigurnosti i da iz toga pokupim malo pozitivne energije koja će me pokrenuti da idem napred. 
Rođendan je prošao fenomenalno 
Bili su svi ljudi koji su mi dragi 
Neke od prijatelja nisam videla mesecima i sad je bila odlična prilika da se svi ponovno skupimo, tako da smo se svi odlično zabavili. 
P.S. Iako je celi svet oko mene ja i dalje želim samo tebe
"Drugovi se moji žene"
"Jos se kunem majke mi
s tobom mnogo
jos se molim ne bi li mi
bog pomogo
a ti ne znas duso
kako mi je
zao mi sve zalije
kako mi se tuga
sama toci
a ja sanjam tvoje
crne oci
ko ti sada duso
njedra grije
zao mi sve zalije
dosla jesen doslo vrijeme
drugovi se moji zene
a ja necu tebe volim
i ne mogu
da te prebolim."
