Bez naslova
Ne znam koji bi naslov dala ovom postu...razmisljala sam ali nisam smislila nista kreativno 
Sad sam se vratila doma....izasla sam sa deckom kog sam upoznala sasvi slucajno 
Evo kako mi prosao dan.
Isla sam jutros do fakulteta da se dogovorim sa mentorom oko datuma odbrane magistarskog...bice ili u iduci petak ili one tamo sedmice.
Bio mi je drug sa kojim se ispricala i bas slatko ismejala.
Videla sam se sa prijateljicom....jos uveka place jer joj se sad vec bivsi ne javlja.Ni sama ne znam sto uciniti da joj pomognem..razumem je i znam da joj je doista tesko. Povredjena je.
Kad sam posla doma videla sam butik i usla da pogledam kakve pantalone imaju ...Kad sam usla videla sam momka koji mi se osmehnuo i pitao kako da mi pomogne...I tak rec po rec, pantalone po pantalone....pitao me da li bi isla na pice sa njim.Prvo sam se dvoumila a onda sam pomislila a zasto da ne...mozda ce to biti jedno divno prijateljstvo.
Stariji je od mene 4 godine, deluje mi zrelo i normalno u odnosu na malog....koji i jeste bio mladji od mene.
Provela sam se divno..predivno....ne secam se kad sam osetila ovakav mir u poslednja dva meseca.Sto ce bit...videcemo.
Idem posetiti majku doma tak da necu bit ovde tri dana. Necu pisati blog.
Sve Vas 
i hvala vam sto ste uz mene.
