Faza
Ovih sam dana razmišljala 
o fazama....u životu.
I nije baš neka tema za razmišljanje ali kad ste sami o svemu razmišljate.
Svaki dogadjaj ili situacije izazivaju neke reakcije u nama i nakon toga prolazimo faze....Zvuči ovo sad baš filozofski ali mislim da je tak.
Naviknemo se na našto i onda to nestane ili se promeni...počnemo osećati strah i nesigurnost jer ne znam što nas čeka....valjda je normalno osećati strah od nepoznatog....Avanturisti...oni dušu hrane adrenalinom i obožavaju neizvesne situacije 
Gubitak neke drage osobe izazove patnju i tugu, prva faza. Druga je strah jer ne znam ni kud bi ni što bi činili. Pomirenje sa stvarnošću je treća faza a nakon toga dolazi faza traženja rešenja. Kad se ponovno okrenemo sebi došli smo do djela kad počinjemo normalno funkcionirati i spremni smo za nove izazove 
. E, baš o tome sam htela pisati. Život je naprosto suviše kratak da bi gubili vrijeme na tugu i bol. Glavu gore i idemo naprijed. 
Prijateljica mi se javila.....još uveka čeka da joj se bivši ili već šta li god da je, javi.
Koliko će još čekati? Proteklih mjesec dana prošla sam sve moguće faze. Ne mogu reć da sam izgubila vrijeme ili da je to vreme potrošeno na gluposti ali sam skužila da treba ić naprijed.
Ne osećam više tugu, ni bol....ne osećam više čak ni ljubav....osećanja se naprosto nestala. Nešto se prelomilo u meni.
Nisam emocijalno prazna ali kad je mali u pitanju doista jesam. Toliko sam se promenila da su svi to skužili i primetili. Cimerica je ponosna na mene 
Sinić mi je rekla...." konačno se vratila ona devojka sa osmjehom na licu i što je uvek dobro raspoložena".
Naravno da sam se vratila.....Tu sam i bila ali negdje potisnuta bolom. Jača sam sada i evo me opeta ovde.
Kažu da od goreg uveka ima gore i što nas neubije ojača nas.
